Suchergebnisse

Stopa samoubojstava i dalje je visoka u Sloveniji, pogotovo u ruralnim područjima i među poljoprivrednicima. Kao i u slučaju mnogih problema s kojima se suočava ruralno stanovništvo, vrlo je malo socijalnih odgovora u smislu političkog djelovanja, zdravstvenih i socijalnih usluga i istraživanja. U ovom se radu detaljno analizira samoubojstvo poljoprivrednika kao socijalni problem utemeljen na sljedećim kriterijima: prvo, opseg situacije smatra se zabrinjavajućim i nejednakim; drugo, normativne strukture su abnormalno ili štetno povezane sa situacijom; treće, postoji volja i moć da se izmijeni situacija jer se ista smatra neprihvatljivom u skladu sa društvenom etikom i vrijednostima; i četvrto, primjena socijalnih odgovora kao što su programi intervencije i zajedničko djelovanje. Ovaj okvir omogućuje naglašavanje roda (muški), lokacije (ruralna), lokalne kulture (agrarne vrijednosti) i zanimanje (poljoprivreda). Prioritet za buduće mjere, praksu i istraživanje treba usmjeriti na ove socijalne odrednice zdravlja i dobrobiti kako bi se pružila podrška poljoprivrednicima, zajednicama i udrugama. ; The rate of suicide remains high in Slovenia, particularly in rural settings and among farmers. As is the case with many issues faced by rural people, few social responses are developed in terms of political action, health and social services and research. In this article, the severity of farmers' suicide in Slovenia is detailed and analysed as a social problem based on the following criteria: first, the scope of the situation is considered worrying and unequal; second, normative structures are abnormally or harmfully connected to the situation; third, there is a will and a power to transform the situation because it is found unacceptable according to social ethics and values; and fourth, the implementation of social responses such as intervention programmes and collective actions. This framework enables to highlight the importance of gender (masculinities), location (rural settings), local culture (agrarian values) and occupation (farming). Priority for future policies, practice and research should focus on these social determinants of health and wellbeing in support of farming people, communities and associations.

This paper deals with various philosophical aspects of the notion of listening correlated with forming and disabling of totalitarian communities. Traditional philosophy is mainly critical towards sensual knowledge, whereas contemporary thought is concentrated on listening as a significant and complex phenomenon that can be observed as a cognitive category and through various philosophical perspectives (politics, ethics). For Heidegger, listening has existential status and represents one of Dasein's characteristics. According to him, listening is understanding the one who is close to us (whom we bear in ourselves) – a friend. In Heidegger's philosophy of listening, Derrida recognises the possibility of forming a community of same and close. It alludes to homogenisation and enmity. Abandoning Heidegger's thesis about listening to a friend, Derrida writes about the possibility of listening to the spectre representing an affirmation of the existence of absolute otherness. Listening to the spectre is the only correct ethics by which distance is made and totalitarian community avoided. Like Derrida, Nancy sees the danger of forming a totalitarian community in the sameness and closeness of society's members. The way of avoiding the possibility of forming such a community Nancy sees in immediate (sensual) contact with the world. For Nancy, listening is a contact with the world not mediated by significations and understandings. Listening represents a metaphor of resistance towards aspirations of representative political systems in forming complete and closed communities. By presenting several contemporary philosophical concepts, this paper tries to demonstrate that listening, apart from creating closeness, can maintain an impossible community characterised by irrepresentability and heterogeneity and, more importantly, can function as the resistance toward totalitarian systems. ; Rad se bavi različitim filozofijskim aspektima pojma slušanja u svezi s oblikovanjem i obustavljanjem totalitarnih zajednica. Tradicionalna filozofija uglavnom je kritički nastrojena prema čulnom znanju, dok se suvremena misao usmjerava na slušanje kao značajan i kompleksan fenomen koji može biti promatran kao kognitivna kategorija i kroz različite filozofijske perspektive (politika, etika). Za Heideggera, slušanje ima egzistencijalni status i predstavlja jedno od Daseinovih obilježja. Po njegovu mišljenju, slušanje je razumijevanje onoga tko nam je blizak (koga nosimo u sebi) – prijatelja. U Heideggerovoj filozofiji slušanja, Derrida prepoznaje mogućnost oblikovanja zajednice istih i bliskih. Aludira na homogenizaciju i neprijateljstvo. Napuštajući Heideggerovu tezu o slušanju prijatelja, Derrida piše o mogućnosti slušanja sablasti koja predstavlja afirmaciju egzistencije apsolutne drugosti. Slušanje sablasti jedina je ispravna etika putem koje se uspostavlja udaljenost i izbjegava totalitarnu zajednicu. Poput Derridaa, Nancy vidi opasnost u oblikovanju totalitarne zajednice u istosti i bliskosti članova društva. Način izbjegavanja mogućnosti oblikovanja takve zajednice Nancy vidi u izravnom (čulnom) dodiru sa svijetom. Za Nancyja, slušanje je dodir sa svijetom neposredovan označavanjima i razumijevanjima. Slušanje predstavlja metaforu otpora prema aspiracijama predstavničkih političkih sustava u oblikovanju potpunih i zatvorenih zajednica. Predstavljajući nekoliko suvremenih filozofijskih pojmova, ovaj rad pokušava demonstrirati da slušanje, osim stvaranja bliskosti, može održavati nemoguću zajednicu karakteriziranu nepredstavništvom i heterogenošću te, što je važnije, može funkcionirati kao otpor prema totalitarnim sustavima. ; Die Arbeit behandelt verschiedenartige philosophische Aspekte des Begriffs des Hörens bezüglich der Schaffung und Auflösung totalitärer Gemeinschaften. Die traditionelle Philosophie steht dem sinnlichen Wissen zumeist kritisch gegenüber, während der zeitgenössische Gedanke auf das Hören als ein belangvolles und komplexes Phänomen ausgerichtet ist, welches sich als kognitive Kategorie und aus differenten philosophischen Perspektiven (Politik, Ethik) betrachten lässt. Das Hören hat für Heidegger einen existenziellen Status und repräsentiert eine der Eigenschaften des Daseins. Seines Erachtens ist Hören das Verständnis desjenigen, der uns nahesteht (den wir bei uns tragen) – des Freundes. In Heideggers Philosophie des Hörens erkennt Derrida die Möglichkeit, eine Gemeinschaft der Selben und Nahen zu formen. Er macht Anspielungen auf Homogenisierung und Feindseligkeit. Indem er Heideggers These vom Hören des Freundes verwirft, schreibt Derrida über die Möglichkeit, einem Gespenst zuzuhören, welches die Affirmation der Existenz absoluter Andersheit abbildet. Dem Gespenst zuzuhören ist die einzig richtige Ethik, durch die Distanz hergestellt und eine totalitäre Gemeinschaft vermieden wird. Ebenso wie Derrida sieht Nancy die Gefahr in der Schaffung einer totalitären Gemeinschaft aufgrund von Selbigkeit und Nahekommen der Gesellschaftsmitglieder. Einen Weg, der Eventualität der Formung einer solchen Gemeinschaft auszuweichen, sieht Nancy in direktem (sinnlichem) Kontakt mit der Welt. Für Nancy bedeutet das Hören eine nicht durch Signifikationen und Verständnisse vermittelte Berührung mit der Welt. Das Hören stellt eine Metapher für den Widerstand gegen die Aspirationen der repräsentativen politischen Systeme dar, vollkommene und geschlossene Gemeinschaften zu gestalten. Indem es mehrere zeitgenössische philosophische Begriffe vorstellt, versucht dieses Paper zu demonstrieren, dass das Hören, abgesehen von der Schaffung einer Nähe, auch eine unmögliche Gemeinschaft aufrechtzuerhalten vermag, die durch Nichtrepräsentativität und Heterogenität gekennzeichnet ist, und nicht zuletzt als Widerstand gegen totalitäre Systeme fungieren kann. ; Ce travail aborde divers aspects philosophiques du concept de l'écoute lié à la formation et au renversement des communautés totalitaires. La tradition philosophique relève principalement d'une critique envers la connaissance sensorielle, alors que la pensée contemporaine a trait à l'écoute, en tant que phénomène significatif et complexe, qui peut être considérée comme une catégorie cognitive, et peut également être analysée à travers diverses perspectives philosophiques (politique, éthique). Pour Heidegger, l'écoute a un statut existentiel et présente l'une des caractéristiques du Dasein. Selon lui, écouter c'est comprendre celui qui nous est proche (celui que nous portons en nous) – l'ami. Dans la philosophie heideggérienne de l'écoute, Derrida voit la possibilité de former une communauté des mêmes et des proches. Il fait allusion à l'homogénéisation et à l'hostilité. En rupture avec la thèse heideggérienne sur l'écoute de l'ami, Derrida écrit sur la possibilité de l'écoute du spectre qui présente l'affirmation d'une existence de l'altérité absolu. L'écoute du spectre est l'unique éthique juste au travers laquelle se constitue la distance et s'évite la communauté totalitaire. À l'instar de Derrida, Nancy voit un danger dans la formation de communautés totalitaires dans l'identité et la familiarité. La manière d'éviter toute possibilité de formation d'une telle communauté, Nancy la voit dans le contact direct (sensoriel) avec le monde. Pour Nancy, écouter c'est être en contact avec le monde sans l'entremise de significations et de compréhensions. Écouter présente une métaphore de résistance envers les aspirations des systèmes politiques représentatifs à former des communautés entières et fermées. En présentant quelques concepts philosophiques contemporains, ce travail s'applique à démontrer que l'écoute, hormis créer des affinités, peut préserver une communauté invraisemblable caractérisée par le non-représentationnel et l'hétérogénéité, mais aussi, et ce qui est bien plus important, peut fonctionner comme une force de résistance envers les systèmes totalitaires.

Ovaj se rad bavi analizom glazbenih preferencija i političkog ponašanja kod studenata na Sveučilištu u Zagrebu. U skladu s navedenim provedeno je istraživanje na studentima Sveučilišta u Zagrebu (N=140). Prvi dio rada obuhvaća teorijski pregled pri čemu se dotiče dosadašnjih istraživanja u sferi glazbenih preferencija te različitih aspekata političkog ponašanja. U drugom dijelu rada provedeno je istraživanje u kojem su se mjerile glazbene preferencije i političko ponašanje mladih. U kontekstu glazbenih preferencija obuhvaćene su sljedeće komponente: učestalost slušanja glazbe, utjecaj slušanja glazbe na život studenata i preferencije prema pojedinom žanru glazbe. Kako bi izmjerili političko ponašanje studenata mjerena je: politička orijentacija studenata, izlaznost na izbore, participacija u strankama, na prosvjedima, potpisivanjima peticija i štrajkovima, učestalost političkog informiranja, podrška demokraciji te je provjeravano znanje o osnovnim političkim pojmovima. Istraživanjem se pokušalo provjeriti postoji li povezanost između tih dvaju faktora. Rezultati istraživanja su pokazali kako su lijevo orijentirani ispitanici manje skloni popularno tradicionalnom glazbenom ukusu te pokazuju veću razinu političke participacije. Također, pokazalo se kako ispitanici u čijim životima glazba ima velik utjecaj, pokazuju manju razinu znanja o politici. ; This paper deals with the analysis of musical preferences and political behaviour among students at the University of Zagreb. In accordance following the aforementioned, a study was conducted on students of the University of Zagreb (N=140). The first part of the paper includes a theoretical overview, touching on previous research in the field of musical preferences and various aspects of political behaviour. In the second part, the research was conducted in which the musical preferences and political behaviour were measured. In the context of the musical components, the following components were included: frequency of the listening to the music, the impact on their ...

Radio is a traditionally popular medium that still has its continuous and stable listenership. The digital age has endowed it with new technical and technological possibilities and multimedia, including a big breakthrough of digital audio broadcasting (DAB+). The Republic of Croatia is one of the leading European road trip destinations. Most of the tourists reach Croatia by car, which allows them to use their own vehicles for excursions during their holidays. Almost half of the population of the European Union is still in the habit of listening to the radio while driving. Therefore, radio stations, particularly those based in Adriatic Croatia, should not be left out from the endeavours to achieve the best possible results in the sector of tourism. The paper presents the findings of a qualitative survey that was conducted during January and February 2021 at radio stations whose headquarters are in this area (N=49). The aim of the research was to determine the current engagement of radio in the production of content intended for domestic and foreign tourists, the modalities and dynamics of cooperation with tourism entities in the field of broadcasting and the potential use of radio in the post-Covid tourist season. Twenty-eight radio editors (56%) responded to the survey. All of them consider radio to be a good medium for tourist promotion, yet the findings indicate a lack of offer of news and promotional tourist content. The most common reasons are unfavourable financial and personnel circumstances. With the synergy between tourist entities and radio stations, radio could prove to be a reliable business partner. ; Radio je tradicionalno popularan medij koji i danas ima kontinuiran i stabilan auditorij. Digitalno doba donijelo mu je nove tehničko-tehnološke mogućnosti i multimedijalnost, ali i intenzivnu afirmaciju digitalnog audio odašiljanja (DAB+). Republika Hrvatska jedna je od vodećih europskih auto-destinacija. Većina gostiju i dosad je stizala osobnim vozilima koje su tijekom odmora često koristili i za izlete. Naviku slušanja radijskog programa tijekom vožnje i danas konzumira gotovo pola stanovnika Europske unije. Stoga bi napori uloženi u ostvarenje čim boljih turističkih rezultata morali uključivati i radijske postaje, osobito na području Jadranske Hrvatske. Rad donosi nalaze kvalitativnog istraživanja koje je tijekom siječnja i veljače 2021. provedeno na radijskim postajama čije je sjedište upravo na tom području (N=49). Cilj istraživanja bio je utvrditi dosadašnji radijski angažman u produkciji sadržaja ciljno namijenjenih domaćim i stranim turistima, način i dinamiku suradnje s turističkim subjektima na području emitiranja te potencijal korištenja radija u postpandemijskoj turističkoj sezoni. Istraživanju se odazvalo 28 radijskih urednika (56 %). Svi smatraju radio dobrim medijem za turističku promociju, ali nalazi ukazuju na manjkavost ponude informativnih i promotivnih turističkih sadržaja. Najčešći su razlozi nepovoljne financijske i kadrovske okolnosti. Sinergijom turističkih subjekata i radijskih postaja, radio bi se mogao pokazati pouzdanim poslovnim partnerom.