The German sociologist and anthropologist Helmuth Plessner has tried to explain the ascent of national-socialism in Germany with the belated formation of the German nation. Not only was it formed later than other West European nations, it was formed in a different manner. While West European nations were formed by countering monarchy with the novel concept of the state as a republic, the German nation was founded on the culture within the Reich which was "a great power devoid of the idea of the state". The author has tried to prove the limited analytical value of Plessner's distinction between the belated and the timely nations by pointing out that culture and tradition are an essential medium for the formation of nations. (SOI : PM: S. 206)
Рад је осмишљен као преглед изведених дела Опере Народног позоришта у Београду у периоду осме и девете деценије 20. века. У то време Опера је настојала да одговори на тадашњу културну политику у контексту југословенског самоуправног социјализма, суочавајући се са бројним изазовима као што су питање извођаштва и радне дисциплине. Циљ рада је да се прикаже репертоарска политика поменуте институције, као и рецепција оперских представа у дневним новинама "Политика". ; The paper represent an overview of the performed works of the Opera of the National Theater in Belgrade during the eighth and ninth decades of the 20th century. At that time, the Opera sought to respond to the cultural policy of the time in the context of Yugoslav self-management socialism, facing many challenges such as the issue of performance and work discipline. The aim of the paper is to present the repertoire policy of the mentioned institution as well as the reception of the opera performances in the daily newspaper Politika. ; Научни скуп одржан од 12. до 14. априла 2019. године у Бања Луци.
In the period 1945-1950, the oldest educational and cultural organization of the Croatian peasantry, "Seljacka Sloga" (Peasant Unity), renewed its work throughout Croatia and Bosnia and Hercegovina. In terms of the extent of the organization, the number of local branches (over 600) approached the prewar figure, and an equally respectable number of people (over 60,000) participated in the various educational and cultural activities it offered. These activities primarily followed traditional patterns: instruction in reading and writing, advice on economic and health issues, promotion and preservation of cultural customs and heritage, and assistance to amateur peasant artists of all kinds. But the very existence and work of the organization in this period was in large part determined by the political objectives of the new socialist government, which saw in the organization's activities the possibility of strengthening its influence in the countryside. is thus possible to conclude that "Sloga" at this time was made an instrument of politics, and this shaped the content of its work and determined the nature of its organization. The new government forced "Sloga" to join the pro-communist National Front and make its policies according to the set principles of, at first, national democracy, and later, socialism. The leaders of "Sloga" were under constant pressure from the state. Nonetheless, the author concludes that the "Sloga" played an important role in the postwar era, a time of extreme poverty, when other institutions did not exist. In the countryside, its revived cultural and educational activities satisfied basic needs. (SOI : CSP: S. 146)
Do proleća 1917. godine, na teritoriji (bivšeg) Ruskog carstva našlo se nekoliko desetina hiljada ratnih zarobljenika Južnih Slovena, od kojih su se mnogi direktno uključili u revolucionarna događanja započeta padom monarhije u februaru. Nakon Oktobarske revolucije, hiljade Bugara, Hrvata, Slovenaca i Srba borile su se na strani boljševika. Od 1918. godine, imali su svoju Južnoslovensku komunističku grupu pri Boljševičkoj partiji, kao i novine Svetska revolucija. Grupa se, međutim, brzo sukobila po pitanju ustrojstva posleratnog projekta. Jedni su se zalagali za stvaranje Jugoslavije kao države Južnih Slovena, dok su drugi smatrali da buduća socijalistička država treba biti Balkanska federacija, stari projekat balkanske socijaldemokratije. Ovo neslaganje dovelo je u konačnici do odvajanja Bugara iz Južnoslovenske komunističke grupe. Iako pitanje buduće radničke federacije na Balkanu nije razrešeno čak ni formiranjem Komunističke internacionale, ova zaboravljena rana debata između tada vodećih južnoslovenskih komunista bila je uvod u kasnije marksističke rasprave o nacionalnom pitanju u Bugarskoj i Kraljevini SHS. Analiza ovih projekata otvara pitanja o prijemu boljševičkih ideja među Južnim Slovenima, kontinuitetu i diskontinuitetu marksističke misli među balkanskim socijalistima pre i posle 1917. godine, kao i o razvoju koncepta lenjinističkog prava na samoopredeljenje u kontekstu političke situacije na Balkanu u posleratnom periodu. ; By the spring of 1917, tens of thousands of South Slavic prisoners of war had found themselves on the territory of the (former) Russian Empire, and many of them took an active part in the revolutionary events which had begun with the collapse of the monarchy in February. After the October Revolution, thousands of Bulgarians, Croats, Slovenes, and Serbs fought on the side of the Bolsheviks. Beginning from 1918, they had their own South Slavic Communist Group of the Bolshevik Party, as well as a newspaper called Svetska revolucija (The World Revolution). However, the Group soon became divided over the question of building a future postwar order. Some communists supported the creation of Yugoslavia as a country of South Slavs, while others thought that the future socialist state must be a Balkan Federation, an old project of Balkan social democracy. The pro-Yugoslav current was composed primarily of people who were radicalized by the world war and the revolution and who fought together in the South Slavic units of the Russian Imperial Army before 1917. The supporters of a Balkan federation were those who were active in the labor movement before 1914. The Bulgarian communists, influenced by the theoretical tradition of "narrow socialism" developed by Dimitar Blagoev, were the standard bearers of the idea of Balkan federalism, while most Serbs, Croats, and Slovenes eventually opted for Yugoslavia, also as a federal state. This disagreement eventually led to the separation of Bulgarians from the South Slavic Communist Group. Even though the question of the future workers' federation in the Balkans was not ultimately resolved even after the creation of the Communist International, this forgotten early debate between the leading South Slavic communists foreshadowed the later Marxist discussions on the national question in Bulgaria and Yugoslavia. The analysis of these projects raises new questions regarding the reception of Bolshevik ideas among the South Slavs, the continuities and discontinuities of Marxist thought before and after 1917, as well as the development of the concept of the Leninist right to self-determination in the context of the political situation in the Balkans in the post-WWI period.
In the 1960s, the quantity of publications on aesthetics of music significantly increased in Hungary. The variability of the subjects, the approaches and the opinions are result of an explicit ideological reordering based on the consequently articulated politics of anti-Stalinism. By the mid-sixties the economic founding and sustainability of socialism and its optimized operation became the crucial problem for the power, hence the importance of natural and social sciences increased in the public discourses. The arts were no longer treated as mere illustrations of the political power and its intentions. I focus on the main contributions to aesthetics of music of the so-called creative Marxism written by three internationally acknowledged Hungarian scholars of this period: József Ujfalussy, Dénes Zoltai and János Maróthy. Selected texts are analized from theoretical points of view and interpreted in the context of the Hungarian cultural policy and the national and international career of their authors as well. ; Током шездесетих година прошлог века, број публикација о естетици музике значајно се повећао у Мађарској. Разноврсност тема, приступа и мишљења резултат је експлицитног идеолошког престројавања услед артикулације политике антистаљинизма. Будући да су средином шездесетих година економска утемељеност и одрживост социјализма и његова оптимизација постале кључни проблем власти, порастао је значај природних и друштвених наука у јавним дискурсима. Уметност више није третирана као пука илустрација политичке моћи и њених циљева. У овом раду фокусирам се на главне доприносе естетици музике од стране заступника тзв. креативног марксизма; аутори чије радове разматрам јесу три међународно призната мађарска естетичара из овог раздобља. Одабрани текстови анализирани су са теоријског становишта и интерпретирани у контексту мађарске културне политике, као и националне и међународне каријере аутора. На основу семиналне књиге Музичка слика стварности (1962) испитујем како се Јожеф Ујфалуси (József Ujfalussy) обавезао да ће конкретизовати основне категорије опште естетике марксизма-лењинизма у музици, да би створио музичко-теоријску основу за дебате о (социјалистичком) реализму у музици. Као резултат својих истраживања, Ујфалуси је разрадио интерпретацију категорије интонације, која садржи психолошке, неурофизиолошке и акустичке компоненте, као и разматрања о историји музичког материјала, мелодији, хармонији и жанровима уопште. Према мојој хипотези, његова естетика је од велике важности јер је послужила као чврста основа за Бартокову парадигму културне политике која се опрезно оријентисала према Западу и његовој "буржоаској" култури. Ову тенденцију је додатно развио Денеш Золтаи (Dénes Zoltai). У овом сегменту текста истражујем како је Золтаи заговарао антидогматску и либерализовану теорију уметности у својој збирци радова Превазилажење "књижевноцентричности" социјалистичког реализма (1964), у којој је музика коришћена као методолошка основа (а не књижевност). У својим написима он је изнео и ново тумачење националног карактера социјалистичке културе, наглашавајући важност интеграције разних дивергентних националних традиција буржоаске уметности. У овом раду, Золтаи се изричито позвао на политички маргинализованог, светски познатог филозофа и естетичара Ђерђа Лукаша (György Lukács), који је са ентузијазмом заговарао оријентацију социјалистичке музичке културе према Бартоковом духу и укупном опусу. Књига Музика и буржоазија, музика и пролетеријат (1966) коју је написао Јанош Мароти (János Maróthy) такође је престављала фундаменталан допринос мултидисциплинарном успостављању марксистичке музикологије у Мађарској. Интегришући неке резултате Ујфалусија и Золтаја, Мароти је конструисао наратив који је требало да буде предисторија социјалистичког реализма. Услед његових политички мотивисаних и застарелих ставова о функцији уметности,као и делимично телеолошког и нормативног карактера његове теорије, ова књига се изразито супротставља другим двема књигама које су предмет овог разматрања. Упоређивањем комплементарних и супротстављених елемената ових дела и њихове рецепције, постају нам разумљиви теоријски проблеми реализма и социјалистичке музичке културе тог времена, а може се видети и како су марксистички теоретичари покушавали да пронађу везу између савремених изазова и европских традиција. ; Часопис је индексиран на http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 и у међународној бази ProQuest. / The journal is indexed in http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 and in the international database ProQuest. Издавање ове публикације подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и СОКОЈ - Организација музичких аутора Србије / The publication of this volume was supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and SOKOJ - Serbian Music Authors' Organization
