Suchergebnisse

After the economic crisis of 2008, the degree of economic and environmental impact has increased. Challenges encountered by enterprises ranges from fulfilling the legal obligations of integral prevention and pollution control to the adaptation of the environmental management system in order to successfully apply the ISO 14001 standard. Companies face problems arising from soil pollution, climate change and legislation. Companies must take into account the successful management of sustainable development and social responsibility. To date, the basic responsibility of the company is to create profits for the owners of the company. However, including "social aspects", it emphasizes the participation of other stakeholders. The subject of research in this paper focuses on realizing the situation in terms of company's readiness to fulfill legal obligations for integrated pollution prevention and the application of appropriate environmental management standards. The main objective of this paper is to indicate the opportunities that companies have in favor of effective environmental management through cost reduction and cost savings achieved through efficient waste and energy recycling initiatives. Considering the fact that waste management is inappropriate, it can cause numerous consequences for the population and the environment, work for the welfare of the public, management and employees in enterprises, academic researchers and the general public is expected. The contribution of this paper is to expand the literature in this field and to the need to implement an appropriate management concept for integrated environmental management and prevention in order to successfully manage sustainable development. ; Posle ekonomske krize 2008. godine, stepen ekonomskih i ekoloških uticaja je povećan. Izazovi sa kojima se susreću poduzeća kreću se od ispunjavanja zakonskih obaveza integralnog sprečavanja i kontrole zagađenja do prilagođavanja sistema upravlјanja zaštitom životne sredine kako bi se uspješno primijenio standard ISO 14001. Preduzeća se suočavaju sa problemima koji proizlaze iz zagađenja zemlјišta, klimatskih promena i zakonodavstva. Preduzeća moraju voditi računa o uspešnom upravlјanju sa održivim razvojem i društvenom odgovornošću. Do danas je osnovna odgovornost preduzeća stvaranje profita za vlasnike preduzeća. Međutim, uklјučujući i "socijalne aspekte" naglašava učešće drugih zainteresovanih strana (Hopkins, M. 2004). Predmet istraživanja u ovom radu fokusira se na sagledavanje stvarne situacije u smislu spremnosti preduzeća da ispune zakonske obaveze za integriranu prevenciju zagađenja i primenu odgovarajućih standarda za upravlјanje životnom sredinom. Glavni cilј ovog rada je ukazati na mogućnosti koje preduzeća imaju u korist efektivnog upravlјanja životnom sredinom kroz mogućnosti smanjenja troškova i uštede troškova postignutih kroz efikasne inicijative za reciklažu otpada i energije. S obzirom na činjenicu da je upravlјanje otpadomne prikladno, može izazvati brojne posledice na stanovništvo i životnu sredinu, očekuje se rad za dobrobit javnosti, menadžmenta i zaposlenih u preduzećima, akademskih istraživača i šire javnosti. Doprinos ovog rada sastoji se u proširenju literature u ovoj oblasti i na neophodnost primene odgovarajućeg koncepta upravlјanja za integrisano upravlјanje i sprečavanje zagađenja životne sredine kako bi se uspešno upravlјalo održivim razvojem.

Пољопривреда са производњом хране је једна од најважнијих стратешких грана привреде која има за циљ производњу и снабдевање становништва квалитетном и безбедном храном. Oрганскa пољопривредa и производњa хране датира са почетка 20. века када се због прекомерне, неконтролисане и нестручне употребе хемијских средстава у производњи хране јавила потреба за алтернативним поступцима. Према дефиницији, коју даје Codex alimentarius oрганска пољопривреда је холистички систем управљања производњом хране, којим се избегава употреба вештачких ђубрива, пестицида и генетски модификованих организама, смањује загађење ваздуха, земљишта и воде, и оптимизује здравље и продуктивност биљака, животиња и људи. Заснива се на четири принципа: принцип здравља, екологије, правичности и бриге. Органска производња са једне стране обезбеђује јавна добра, која доприносе заштити животне средине и добробити животиња, а са друге доприноси развоју сеоских подручја (Регулатива ЕC 834/2007). Површине под органском производњом у Републици Српској у 2019.години су износиле око 560 ha (обрадива површина, ливаде, пашњаци), односно само 0,06 % од укупне обрадиве површине. Број сертификованих произвођача хране у Републици Српскоj варира из године у годину, али се креће до 50. Циљ рада је да се укаже на значај органске производње и могућност пласирања хране на тржишту Европске уније и других развијених земаља. Биће описано која висококвалитетна храна се органски производи у Републици Српској, сертификација производње, законска и подзаконска регулатива која се примењује, као и подстицајне мере које су значајне да би се органска производња унапредила у Републици Српској. ; Agriculture accompanied by food production is one of the most important strategic branches of the economy, it has the production and supply of quality and a safe food. The idea of organic agriculture and food production dates back to the 20th century, when due to excessive, uncontrolled and unprofessional use of chemicals in food production, appeared a need of an alternative procedures. Organic farming is an integrated system of high quality food production based on the highest environmental practices that are socially accepted and economically profitable. According to the definition given by the Codex alimentarius, organic agriculture is a holistic food production management system that avoids the use of fertilizers, pesticides and genetically modified organisms, reduces air, soil and water pollution, and optimizes the health and productivity of independent plant, animal and human communities. It is based on four principles: the principle of health, ecology, fairness and care. Organic production, on the one hand provides public goods, which contributes to the protection of the environment and animal welfare, and on the other hand contributes to the development of rural areas (EC Regulation 834/2007). Areas under organic production in the Republic of Srpska in 2019 amounted to about 560 ha (arable land, meadows, pastures), which is only 0.06% of the total arable land. The number of certified food producers in the Republic of Srpska varies from year to year, but ranges up to 50. The aim of this paper is to point out the importance of organic production and the possibility of placing food at the market of the European Union and other developed countries. It will be described which high-quality food is organically produced in the Republic of Srpska, production certification, applicable laws and regulations, as well as incentive measures that are important to improve organic production in the Republic of Srpska.