Suchergebnisse

Despite the progress in all fields, modern society is facing the development of the means of political violence. Technological development also has its dangerous side. Many researches in the field of science are often carried out for the sake of military needs, and scientific researchers are often misused in military purpose. Political violence represents one of the greatest threats for the democratic development and human rights in contemporary society. The main goal of this paper is to analyze the position of political violence in contemporary society, particularly focusing on its covert use by the great powers, which is often justified by the struggle for democracy and achieving human rights. In that sense this paper is divided into two parts. The first part analyzes the globalization process, underling that this process has double face, whose negative side can significantly contribute to the spread of political violence. In the second part the author deals with the relations between policy and violence in contemporary society. The paper underlines the need for critical approach to political violence. This critical approach is crucial for understanding of political violence which is the first step in the fight against it. Political violence is not always negative and sometimes can have a positive role, especially when it comes to defensive war and combating terrorism. But the main problem here is that this can be misused to justify political violence in general. What is positive and what is the negative role of political violence often depends on the perspective of observation. Unfortunately, it seems that the privilege to enforce the standard today is reserved only for great powers, and they have become main judges who decide when political violence is to be approved of or not. This is the way in which a war becomes humanitarian interventions, protection of human rights, etc. That is why it is of great importance to encourage and initiate all actions in science which aim to understand and counter this complex phenomenon.

Članak razmatra uspon, oblike i posledice protesta u nedemokratskim režimima, oslanjajući se na noviju literaturu iz uporedne analize političkih režima i društvenih pokreta. Oblik režima značajno oblikuje izglede za izbijanje protesta, kao i njegove oblike i posledice. Protesti često proizvode bitne promene u personalnom sastavu i politici vlasti, koje značajno utiču na strukturu i delovanje nedemokratskih režima, i ponekad vode promeni režima. Primeri su navedeni iz kasnog komunističkog autoritarizma u Poljskoj i Jugoslaviji, u kojima su dugotrajni protesti doprineli padu režima i države, i postkomunistički autoritarni režimi u Srbiji i Ukrajini koji su više puta uzdrmani a zatim i dokrajčeni "pritiskom odozdo". ; The paper explores the politics of protest in non-democratic regimes using insights from comparative regime analysis and social movement theory. A regime type strongly shapes factors that trigger popular mobilization, the repertories of collective action and their implications. Protest politics may produce a considerable political change, such as policy and personality change in the political establishment, as well as important shifts in the structure and operation of non-democratic regimes, even regime change. The paper provides evidence from the late communist authoritarian Poland and Yugoslavia, in which sustained protests contributed to the collapse of regime and state, and the post-communist competitive authoritarian Serbia and Ukraine, which experience repeated protest waves and were brought down by protest politics.

U prvom delu rada ukazuje se na načelne nomotehničke propuste zakonodavca. Potom se analiziraju najznačajnije odredbe Zakona, poput onih o neposrednoj opasnosti od nasilja u porodici u smislu Zakona. U centralnom delu rada obrađene su zakonske novine u postupanju policije, s posebnim osvrtom na odredbe o hitnim merama koje po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici izriče policija. Pri tom, ukazuje se na propuste stručnih obrađivača u formulisanju odredaba o analizi rizika, zadržavanju, i onih koje se odnose na naređenje kojim se izriču hitne mere. Takođe, dotiču se i pitanja sudske zaštite od nasilja u porodici. Kao poseban problem ističe se (u zaključku) odsustvo delotvorne prekršajne odgovornosti učinilaca nasilja u porodici, a to bi se moglo otkloniti de lege ferenda izmenama analiziranog zakona, Zakona o JRM i Zakona o prekršajima. ; In the first part, the paper points to general nomotechnical omissions of the lawmaker. Next, it analyses the most important provisions of the Act, such as those concerning the immediate threat of domestic violence within the meaning of the Act. Central part of the paper deals with legislative novelties pertaining to police conduct, with special reference to the provisions on urgent measures whose issuance the Act on Prevention of Domestic Violence vests in the police. It thereby points to the flawed formulation by professional legislative drafters of the provisions on risk assessment, detention, and ones relating to the order imposing urgent measures. Additionally, it touches upon the issues of judicial protection against domestic violence. As a special problem, the author emphasizes (in the Conclusion) the absence of effective misdemeanour liability for the perpetrator of domestic violence, which could be solved by de lege ferenda amendments to the analysed Act, the Public Order and Peace Act and Misdemeanour Act.

Криминалистичко-полицијска академија и Фондација Ханс Зајдел, уз подршку Мини-старства унутрашњих послова Републике Србије и Министарства просвете, науке и тех-нолошког развоја Републике Србије, пети, јубиларни пут организују научно-стручни скуп са међународним учешћем "Насиље у Србији – узроци, облици, последице и друштвене реакције".Зборник садржи 77 радова, чији су аутори еминентни стручњаци из области права, без-бедности, криминалистике, полицијских наука, форензике, као и припадници националног система безбедности који учествују у едукацији припадника полиције, војске и других служ-би из Велике Британије, Италије, Словачке, Пољске, Белорусије, Албаније, Словеније, Хрват-ске, Македоније, Републике Српске, Федерације БиХ и Србије.Радови су рецензирани од стране компетентних стручњака и садрже приказ савремених тенденција у развоју система полицијског образовања, савремених концепата безбедности и криминалистике, као и анализу активности правне државе у спречавању и сузбијању криминалитета, стања и кретања у овим областима, али и предлоге за њихово системско превазилажење у оквиру међународне полицијске сарадње.

The denomination singing revolution (coined by Estonian artist Heinz Valk, b. 1936) is commonly used for events in Baltic States between 1987 and 1991 that led to the restoration of the independence of Estonia, Latvia and Lithuania. Three songs – the folk song Pūt, vējiņi! (Blow, Wind!), the choir song Gaismas pils (The Castle of Light) by the national classical composer Jāzeps Vītols (1863–1948) and the song Saule, Pērkons, Daugava (Sun, Thunder, Daugava) by the composer Mārtiņš Brauns (1951) – at that time in Latvia had a special significance in society. Each song represented references to different layers in Latvian cultural and political history. The characteristics of the three songs in the Singing Revolution process are based on the approach and methodology of distant (objective) analysis of cultural context and recent historical experience. As a result, this article reveals the meaning and reception of the three songs as symbols of nonviolent resistance during the fall of communist regime in Latvia in the late 1980s. ; Термин певана револуција, који је сковао естонски уметник Хајнц Валк (Heinz Valk, 1936–), реферира на збивања у балтичким земљама између 1987. и 1991. године, која су довела до поновног успостављања независности Естоније, Летоније и Литваније. Масовне демонстрације против совјетске окупације започеле су након свеобухватне либерализације совјетског режима. У Москви су се надали да ће не-руске нације остати у оквиру Совјетског Савеза, захваљујући уклањању ограничења у вези са слободом говора и коришћењем националних симбола (попут локалних застава из раздобља пре 1940. године и сл.) Међутим, ситуација се до те мере погоршала да су још пре 1989. године започете кампање за ослобађање балтичких нација из окова Совјетског Савеза. Грандиозне манифестације на којима су људи заједно певали биле су карактеристичне за све три балтичке државе. Песме, као симболи протеста и ослобођења, сигнализирале су крај комунистичког режима. Три песме – народна песма Pūt, vējiņi! (Дуни, ветре!), хорска песма Gaismas pils (Замак светлости) летонског националног композитора Јазепса Витолса (Jāzeps Vītols, 1863–1948) и песма Saule, Pērkons, Daugava (Сунце, гром, Даугава) композитора Мартинша Браунса (Mārtiņš Brauns, 1951–), имале су посебан друштвени значај у Летонији тога доба. Свака песма је садржала референце на одређене слојеве летонске културне и политичке историје. Свака од ове три песме имала је другачију судбину након пада совјетског режима и поновног успостављања летонске независности. Стога, фокусирање на ове песме пружа нијансиран поглед на различите културне и политичке контексте пада комунистичког режима у балтичким државама, посебно у Летонији. У приступу овим песмама, карактеристичним за певану револуцију, примењена је методологији дистанциране (објективне) анализе културног контекста и скорашњег историјског искуства. Последично, овим чланком се осврћемо на значење и рецепцију ове три песме као симбола ненасилног отпора у време пада комунистичког режима у Летонији, крајем осамдесетих година прошлог века. Могуће је закључити да се поједине песме, у комтексту историјских промена, не доживљавају као примарно музички артефакти, већ као дубоко симболичне поруке. Заузврат, анализа ових порука омогућава нам да откријемо референце на разне слојеве културе и специфичних локалних традиција, као и њихових данашњих одјека у оквирима традиционалне културе. ; Часопис је индексиран на http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 и у међународној бази ProQuest. / The journal is indexed in http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 and in the international database ProQuest. Издавање ове публикације подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и СОКОЈ - Организација музичких аутора Србије / The publication of this volume was supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and SOKOJ - Serbian Music Authors' Organization

The diplomacy of socialist Yugoslavia paid a lot of attention to the international reputation of the country in the sphere of culture, and thus literature. At the same time, Yugoslav writers in the Writer's Union of Yugoslavia, faithfully supported Yugoslav foreign policy, both individually and institutionally. The most impressive example of collaboration between literature and diplomacy was awarding Ivo Andrić a Nobel Prize. The Writers' Union of Yugoslavia nominated the writer in 1958, and Yugoslav diplomacy lobbied in favor of Andrić for several years. The efforts were successfully crowned in 1961. In socialist Yugoslavia, the existence of a special Macedonian nation and its culture and language was insisted on, so in that sense, the greatest challenge was denying the Macedonian identity that came from Bulgaria. The Yugoslav Writers' Union, consistently pursuing state policy, suspended official co-operation with the Bulgarian Writers' Union in the second half of the 1960s due to Bulgaria's refusal to recognize the Macedonian language. Yugoslav writers also adapted to the state policy of non-alignment. They did not reach the level of cooperation with those countries that existed in the field of politics, economics or science, but they maintained ties with writers from those parts of the world in various ways. Among other things, the twentieth anniversary of the Belgrade Conference of the Non-Aligned Nations in October 1981 was a meeting of writers of non-aligned countries in Belgrade.