Crisis of Confidence in Archaeology
The text aims to discuss the crisis of confidence in archaeology and its possible causes. Confidence in a scientific discipline is based upon the social and individual confidence in the authority of science in general, in some particular discipline (e.g. archaeology), in scientific institutions, but also in prominent scientists and their public statements. Furthermore, the institutions and esteemed scholars who communicate with the public are the main pillars of confidence in a particular science. The crisis of confidence in archaeology is induced by current global anti scientific tendencies, but also by the media and the political support to ideologically preferred non-scientific statements promulgating the "better past" or supporting the interests of dubious investors. This is not an innocent, fringe phenomenon, but a dangerous process that may have devastating consequences for archaeology – the discipline that may offer solutions to numerous challenging questions of the modern world ; Овај рад је усмерен на питање да ли постоји криза поверења у археологију, и ако постоји чиме је она изазвана? Поверење у неку научну дисциплину заснива се на друштвеном и индивидуалном поверењу у ауторитет науке уопште, у поједине специфичне дисциплине (рецимо археологија), у научне институције, али и у истакнуте научнике и њихове објављене исказе. Штавише, управо су институције и угледни научници, који комуницирају с широм јавношћу, основни стубови поверења у одређену научну дисциплину. Криза поверења у археологију изазвана је, с једне стране тренутним глобалним антинаучним трендом, а с друге стране због медијске и политичке подршке ненаучним исказима који идеолошки пожељно доказују "бољу прошлост", или иду на руку интересима крупног капитала и сумњивих инвеститора. То није безазлена, маргинална појава, већ опасан процес који може имати погубне последице на археологију, дисциплину која би могла да понуди решења и одговоре на бројна изазовна питања савременог света.