Suchergebnisse

Afrika je najsiromašniji svjetski kontinent, a glavna odrednica afričkog gospodarstva slaba je razvijenost. Obiluje prirodnim bogatstvima i resursima poput nafte koji su danas vrlo važni i cijenjeni u cijelome svijetu. Ubraja se u najmanje naseljene kontinente. Najveća zaposlenost je u sektoru poljoprivrede. Gospodarski je najrazvijeniji sjever sa najvišim životnim standardom, a razlog tomu je blizina Europe. Južnoafrička Republika smatra se razvijenijom u odnosu na ostale zemlje, posebice po ekonomskoj infrastrukturi i cjelokupnom gospodarskom razvoju. U poslovnoj komunikaciji koriste engleski jezik i vrijeme je veoma bitno. Sastanci su prijateljskog karaktera, a posebice vole razgovarati o prirodnim ljepotama zemlje domaćina i kulturi. Važna im je neverbalna komunikacija, a pregovori se odvijaju za objedom. Egipat je smješten u sjeveroistočnom dijelu Afrike, a glavni grad je Kairo. U poslovnoj kulturi treba izbjegavati dogovaranje sastanaka za vrijeme Ramazana. Za vrijeme poslovnih ručkova neprimjereno je pojesti sve s tanjura. Rukuju se prilikom susreta i nakon sastanka. Važne su titule i kontakt očima. Egipćani vole puno pričati i koriste pretjerane izraze. Maroko je poznat po nazivu Zapadna kraljevina, a glavni grad je Rabat. Marokanci sastanke dogovaraju u popodnevnim satima, te izbjegavaju petak za poslovne sastanke. Uobičajeno je rukovanje i iskazivanje srdačnosti. Veoma je važno uspostavljanje povjerenja između poslovnih partnera. Tempo poslovnih sastanaka je spor, te sastanci znaju biti kaotični. Marokanci ne podnose dobro kritike. Nakon prvog sastanka razmjena poklona nije česta pojava. Nigerija je najveća afrička zemlja, a glavni grad je Abuja. U poslovnoj komunikaciji ne upotrebljavaju telefon ili email. Ne vole kašnjenje i više cijene starije poslovne pregovarače. Također, poslovni pregovori traju dugo i nisu skloni kompromisima. Često se pretjerano hvale te su skloni prijevarama. Veoma im je važna neverbalna komunikacija. Žene su poprilično neovisne te sudjeluju u politici i vode vlastite poslove. ...

Afrika je najsiromašniji svjetski kontinent, a glavna odrednica afričkog gospodarstva slaba je razvijenost. Obiluje prirodnim bogatstvima i resursima poput nafte koji su danas vrlo važni i cijenjeni u cijelome svijetu. Ubraja se u najmanje naseljene kontinente. Najveća zaposlenost je u sektoru poljoprivrede. Gospodarski je najrazvijeniji sjever sa najvišim životnim standardom, a razlog tomu je blizina Europe. Južnoafrička Republika smatra se razvijenijom u odnosu na ostale zemlje, posebice po ekonomskoj infrastrukturi i cjelokupnom gospodarskom razvoju. U poslovnoj komunikaciji koriste engleski jezik i vrijeme je veoma bitno. Sastanci su prijateljskog karaktera, a posebice vole razgovarati o prirodnim ljepotama zemlje domaćina i kulturi. Važna im je neverbalna komunikacija, a pregovori se odvijaju za objedom. Egipat je smješten u sjeveroistočnom dijelu Afrike, a glavni grad je Kairo. U poslovnoj kulturi treba izbjegavati dogovaranje sastanaka za vrijeme Ramazana. Za vrijeme poslovnih ručkova neprimjereno je pojesti sve s tanjura. Rukuju se prilikom susreta i nakon sastanka. Važne su titule i kontakt očima. Egipćani vole puno pričati i koriste pretjerane izraze. Maroko je poznat po nazivu Zapadna kraljevina, a glavni grad je Rabat. Marokanci sastanke dogovaraju u popodnevnim satima, te izbjegavaju petak za poslovne sastanke. Uobičajeno je rukovanje i iskazivanje srdačnosti. Veoma je važno uspostavljanje povjerenja između poslovnih partnera. Tempo poslovnih sastanaka je spor, te sastanci znaju biti kaotični. Marokanci ne podnose dobro kritike. Nakon prvog sastanka razmjena poklona nije česta pojava. Nigerija je najveća afrička zemlja, a glavni grad je Abuja. U poslovnoj komunikaciji ne upotrebljavaju telefon ili email. Ne vole kašnjenje i više cijene starije poslovne pregovarače. Također, poslovni pregovori traju dugo i nisu skloni kompromisima. Često se pretjerano hvale te su skloni prijevarama. Veoma im je važna neverbalna komunikacija. Žene su poprilično neovisne te sudjeluju u politici i vode vlastite poslove. ...

Enormna opterećenost bolestima, lošim ishodima učenja u visokom obrazovanju u Južnoj Africi i njihova interakcija u smislu utjecaja na produktivnost ljudskih resursa iziskuju istraživanja za konkretne smjernice u okviru politike. U tom smislu, svrha ovog rada je istražiti ovaj odnos, zajedno s drugim čimbenicima, promatrajući ljudske resurse iz perspektive zdravlja, upisa u visoko obrazovanje (HEE) i diplomiranih studenata visokog obrazovanja (HEG). U istraživanju se primjenjuje model vremenskih serija s autoregresijskim distribuiranim pomacima (ARDL) s podacima koji obuhvaćaju razdoblje od 1980. do 2015. godine. Studija je pokazala da, dok BDP raste, stope zaposlenosti i HEE imaju pozitivan učinak na produktivnost u Južnoj Africi; kapital i životni vijek su inverzni u odnosu na produktivnost. Naime, rezultati ovog istraživanja potvrđuju hipotezu da bez odgovarajućeg školskog sektora usmjerenog na potrebne vještine, široko rasprostranjena antiretroviralna terapija u prevenciji HIV-a stanovništva, a s tim i njihovo preživljavanje, negativno utječe na produktivnost. Nadalje, rezultati potvrđuju da uključivanje u obrazovanje djeluje pozitivno na produktivnost, jer obuhvaća pojedince koji su djelomično vješti u programima potrebnim gospodarstvu. Naposljetku, potvrđena je i hipoteza da su ishodi učenja diplomskih studija negativni u odnosu na produktivnost zbog neusklađenosti vještina diplomanata i potreba gospodarstva. Stoga se predlaže da se u okviru politike za povećanje produktivnosti u Južnoj Africi, poduzmu zajednički napori u školskom i zdravstvenom sektoru. ; The huge burden of diseases, poor higher educational outcomes in South Africa and their interaction on affecting productivity of human capital requires investigation for a context –specific policy advice. To this effect, the purpose of this paper is to investigate this relationship, alongside other factors, viewing human capital from the perspective of health, higher education enrolment (HEE) and higher education graduates (HEG). The study adopts time series autoregressive distributive lag (ARDL) with data covering the period 1980 - 2015. The study has found that, while GDP grows, employment rates and HEE have a positive impact on productivity in South Africa; capital stock and life expectancy exhibited an inverse relationship with productivity. These findings support the hypothesis that widespread antiretroviral therapy and resulting survival, without corresponding school sector focus on needed skills, relate negatively to productivity. The findings further support that enrolments affect positively productivity because they comprise individuals who are partly skilled in programs needed by the economy. Finally, they support the hypothesis that graduate outputs relate negatively to productivity because of mismatch of graduation skills and the economy's need. As a policy suggestion, combined effort at school and health sector is needed in South Africa for increased productivity.

Pedeset godina nakon stjecanja neovisnosti države Afrike su i dalje u lošijoj ekonomskoj situaciji nego ostatak svijeta. Cilj ovog rada je analizom dostupnih znanstvenih radova i literature ocijeniti predstavljaju li državne granice prepreku ekonomskom razvoju Afrike. Granice koje su ucrtavali kolonijalni vladari uzrok su brojnim ratnim sukobima. Brojni narodi u Africi su dolaskom kolonizatora izgubili svoje države i kraljevstva. Važan segment kulturnog identiteta nekog naroda je granica. Granice su podijelile narode između dviju ili više država te im znatno otežale položaj u novostvorenim državama. Afričko rudno bogatstvo predstavlja problem u pograničnim područjima, gdje je nerijetko dolazilo do ratnih sukoba. Međunarodni sud pravde je u zadnjih pedeset godina riješio brojne granične sporove, no brojni su ostali neriješeni. Na prostoru Afrike djeluje mnogo međunarodnih i regionalnih ekonomskih organizacija koje pokušavaju potaknuti ekonomski rast i razvoj Afrike. Sadržaj diplomskog rada dobra je podloga nastavnicima geografije za pripremu i izvedbu nastavnih sati za realizaciju ishoda u četvrtom razredu gimnazije o državnim granicama. ; Fifty years after independence, African countries are still in a worse economic situation than the rest of the world. The aim of this paper is to analyze the available scientific papers and literature to assess whether state borders are an obstacle to the economic development of Africa. The borders drawn by the colonial rulers are the cause of numerous war conflicts. Numerous peoples in Africa lost their states and kingdoms with the arrival of the colonizers. An important segment of a nation's cultural identity is the border. Borders divided peoples between two or more states and made their position in the newly created states much more difficult. African mineral wealth is a problem in border areas, where war conflicts have often occurred. The International Court of Justice has resolved several border disputes in the last fifty years, but unfortunately there are still many ...

Zadatak razvijanja znanja o afričkim ruralnim područjima od strane urbanih afričkih istraživača susreće se s dva značajna izazova: nadmoć mitova i 'biće kao sila' u mreži ruralne afričke gnoze i prijezirno držanje urbanih afričkih istraživača spram domorodačkih sustava znanja (IKS). Ovaj je pristup rezultat kolonijalnih nastojanja da se sačuva epistemička hegemonija i neokolonijalizacija uz pomoć Afrikanaca koje se okrenulo protiv mogućnosti afričkog sustava znanja. Fiksacija na mit i silu ruralnih aktera i zapadnjačkog akademski orijentiranog sistema znanja sačinjava obostrano antagonističke strukture moći s kumulativnim efektom zagušivanja pokušaja da se Afriku razumije iznutra prema van. Ovaj rad, usmjeravajući se na društveno znanje Yoruba, primjenjuje rekonstruktivni pristup predlažući dva puta do razvoja robusne afričke baze znanja. Prvi put argumentira da se ruralni akteri koji doprinose razvoju afričke spoznaje moraju raščarati gdje je to potrebno. Drugi je put usmjeren na urgentnost postizanja potpune dekolonizacije. Dok prvi put vidi kretanje ruralnog od mitova prema artikulaciji liberalnog epistemičkog sistema, drugi put želi ukloniti nevjericu i prijezir koji urbani istraživači imaju o zbilji znanja u Africi. Znanje koje ima koristi od afričke originalnosti može se konsolidirati otvorenim dijalogom između urbanih istraživača i ruralnih aktera koji imaju izravnu vezu s ispostavom afričke gnoze u pogledu politike, prava, etike, farmakognoze, zdravstva, ekonomije i okoliša. ; The task of advancing knowledge on Africa from rural African spaces by urban African researchers confronts two formidable challenges; namely, the preponderance of myths and 'being as a force' in the network of rural African gnosis and the contemptuous poise of the urban African researcher against indigenous knowledge systems (IKS). This attitude is the aftermath of colonial efforts at reserving epistemic hegemony and neo¬colonisation by Africans who have been inundated against the possibility of an African knowledge system. The fixation on myths and force by rural agents and western academy-¬derived knowledge system constitute mutually antagonistic power structures with the cumulative effect of stifling efforts at understanding Africa from inside out. This paper focusing on the Yoruba knowledge society employs a reconstructive approach in proposing two paths to the development of a robust African knowledge base by African researchers. The first path argues that rural agents contributing to developing African episteme must disenchant where necessary. The second is directed at the urgency of achieving a consummated decolonisation. While the former path sees the rural moving from a system of myths to the articulation of liberal epistemic system, the latter seeks to nullify the incredulity and contempt urban researchers have about the reality of knowledge in Africa. Knowledge that has the benefit of African originality can thus be consolidated on an open dialogue between urban researchers and rural agents who have direct relations to the deposit of African gnosis pertaining to politics, law, ethics, pharmacognosy, health care, economy and the environment. ; La mission des chercheurs africains issus des milieux urbains pour développer le savoir dans les zones de l'Afrique rurale se confronte à deux défis significatifs : la prédominance des mythes et « l'être comme force » au sein du réseau africain de la gnose, et l'attitude méprisante des chercheurs issus des milieux urbains envers les systèmes de connaissances indigènes (IKS). Cette approche est le résultat d'efforts coloniaux pour sauvegarder l'hégémonie épistémique et le néocolonialisme par le biais d'un assujettissement des Africains qui va à l'encontre d'un éventuel système de connaissances africain. L'idée fixe qui porte sur les mythes et sur la force des acteurs issus du milieu rural, mais également sur celle du système de connaissances acadé¬mique constitue, des deux côtés, des structures de pouvoir qui ont pour effet d'étouffer les tentatives accumulées pour comprendre l'Afrique de l'intérieur. Ce travail, en s'orientant vers le savoir de la communauté Yoruba, applique une approche de reconstruction en proposant deux voies qui mènent à un développement solide de la base du savoir africain. La première voie discute le fait que les acteurs ruraux qui contribuent au développement du savoir africain doivent éclaircir la situation là où il est nécessaire de le faire. La seconde voie se penche sur l'urgence pour parvenir à une complète décolonisation. Alors que la première voie conçoit l'évolution du rural à partir des mythes et se dirige vers la formation d'un système épistémique libéral, la se-conde voie souhaite se débarrasser de l'incrédulité et du mépris des chercheurs urbains envers la réalité du savoir en Afrique. Le savoir qui tire ses avantages de l'originalité africaine peut se consolider par le biais d'un dialogue ouvert entre les chercheurs urbains et les acteurs ruraux qui ont un lien direct avec la gnose africaine établie eu égard à la politique, au droit, à l'éthique, à la pharmacognosie, à la santé, à l'économie et à l'environnement. ; Die Aufgabe der Fortentwicklung des Wissens über afrikanische ländliche Gebiete seitens der urbanen Forscher Afrikas stößt auf zwei bedeutende Herausforderungen: die Überlegenheit der Mythen und "das Wesen als Macht" im Netz ruraler afrikanischer Gnosis sowie die verächtliche Haltung urbaner afrikanischer Forscher gegenüber den indigenen Wissenssystemen (IKS). Ein solches Herangehen ist das Ergebnis kolonialer Bemühungen, die epistemische Hegemonie und Neokolonialisierung beizubehalten, und zwar mithilfe von Afrikanern, über die man gegen die Interessen des afrikanischen Wissenssystems die Oberhand behielt. Die Fixierung auf den Mythos und die Macht der ländlichen Akteure sowie des westlichen, akademisch orientierten Wissenssystems vereint beiderseitig antagonistische Machtstrukturen mit dem kumulativen Effekt, Versuche zu ersticken, Afrika von innen heraus zu verstehen. Diese Arbeit, indem sie sich auf das Wissen der Yoruba¬-Gesellschaft konzentriert, setzt den rekonstruktiven Ansatz ein und schlägt zwei Wege zur Entwicklung einer robusten afrikanischen Wissensbasis vor. Der erste Weg argumentiert, dass die ruralen Akteure, die der Entwicklung der afrikanischen Erkenntnis ihren Beitrag leisten, erforderlichenfalls entzaubert werden müssen. Der zweite Weg ist auf die Dringlichkeit der Umsetzung einer vollständigen Dekolonisation ausgerichtet. Während der erste Weg die Fortbewegung des Ländlichen von den Mythen zur Artikulation des liberalen epistemischen Systems erkennt, verfolgt der zweite Weg das Ziel, den Unglauben und die Geringschätzung zu beseitigen, die urbane Forscher gegenüber der Wissensrealität in Afrika pflegen. Das Wissen, dem die afrikanische Originalität zugutekommt, lässt sich durch einen offenen Dialog zwischen urbanen Forschern und ruralen Akteuren konsolidieren, die eine direkte Verbindung zur Außenstelle der afrikanischen Gnosis in Bezug auf Politik, Recht, Ethik, Pharmakognosie, Gesundheitswesen, Wirtschaft und Umwelt haben.