Suchergebnisse

Naglasak je stavljen na promišljanje prepoznatljivosti nacije na temelju segmenta njezine glazbene kulture te redefiniranju hrvatskog kulturnog identiteta s pozicije glazbe. Propitivala se primjenjivost uspješnog austrijskog modela "nacije kulture" koji se potiče kao važna komponenta austrijskog imidža na Hrvatsku. Prikazan je glazbeni segment u isticanju specifičnosti tijekom formiranja kulturnog identiteta nacije, a teorija o neapsolutnosti identiteta koji se konstituiraju novom uspostavom mjerila i granica, koristila se u prikazu mogućnosti redefiniranja hrvatskog kulturnog identiteta na primjerima festivalske politike. Brendiranje zemlje, proces u kojem se iskazuju i naglašavaju različitosti i jedinstvenosti države, upotrijebljen je kod prikaza načina postizanja prepoznatljivosti i modaliteta primjene u kulturnom segmentu.

Knjiga Dunje Fališevac Slike staroga Dubrovnika zbirka je književnopovijesnih studija o djelima dubrovačkih pisaca iz razdoblja renesanse i baroka. Prve tri studije istražuju stilske, žanrovske ili intertekstualne pojave u naših pisaca, sljedeće tri izrazito su antropološkog interesa, a ostalih šest posvećeno je Držićevu opusu.

Ovaj rad predstavlja sintetičku studiju o filozofskim stajalištima al-Farabija i Ibn Halduna iz klasičnog islama te Arnolda Toynbeeja i Samuela Huntingtona s modernog Zapada o temi znanosti o civilizaciji. Na temelju aristotelovske ideje o istinskoj znanosti, ovaj članak dokazuje da su al-Farabi i Ibn Haldun bili istinski utemeljitelji znanosti o civilizaciji. Reformuliranjem tema koje tvore predmet ove znanosti, koju je definirao al-Farabi, Ibn Haldun ju je odjednom učinio razumljivijom i izumio je nekoliko novih znanosti kao njezinih ogranaka. Unutar epistemološkog okvira Ibn Haldunove nove znanosti o civilizaciji, Toynbee se poduhvatio istraživanja komparativne civilizacije, što tek treba zadobiti status znanosti. Nadalje se pokazuje da bi Huntingtonov mogući doprinos znanosti o civilizaciji mogao biti u konceptu politike civilizacije. U ovom stoljeću rafiniranija znanost o civilizaciji može nastati samo ako se sintetiziraju civilizacijska stajališta ovih i drugih mislitelja. ; This article presents a synthetic study of the philosophical views of al-Farabi and Ibn Khaldun from classical Islam and Arnold Toynbee and Samuel Huntington from the modern West on the subject of civilizational science. On the basis of the Aristotelian idea of a true science, this article argues that al-Farabi and Ibn Khaldun were the real founders of civilizational science. Through his reformulation of the topics constituting the subject matter of this science as first defined by al-Farabi, Ibn Khaldun immediately made the science more comprehensive and created several new sciences as its branches. Within the epistemological framework of Ibn Khaldun's new civilizational science, Toynbee developed the study of comparative civilization, which is yet to attain its true status as a science. It is further argued that Huntington's possible contribution to civilizational science would be through the concept of politics of civilization. A more refined civilizational science may only emerge in this century if the civilizational views of these thinkers and others are to be synthesized. ; Cet article présente une étude synthétique des perspectives philosophiques d'al-Farabi et d'Ibn Khaldoun issues de l'islam classique, et celles de Arnold Toynbee et de Samuel Huntington de l'Occident moderne. En se basant sur les idées aristotéliciennes de la science vraie, cette article démontre que al-Farabi et Ibn Khaldoun ont été les véritables fondateurs de la science de la civilisation. En reformulant les thèmes qui constituent l'objet de cette science définie par al-Farabi, Ibn Khaldoun l'a aussitôt rendue plus compréhensible et a créé de nombreuses sciences nouvelles qui consistent en des ramifications de cette science. Dans le cadre de la nouvelle science de la civilisation d'Ibn Khaldoun, Toynbee développe une étude comparée des civilisations, recherche qui doit encore atteindre le statut de science. Plus loin, il est montré que l'éventuelle contribution de Huntington aux sciences des civilisations pourrait se situer dans le concept de la politique des civilisations. Une science de la civilisation plus recherchée pourrait émerger au cours de ce siècle à la condition de synthétiser les diverses perspectives sur la civilisation de chacun des auteurs. ; Dieser Artikel präsentiert eine synthetische Studie der philosophischen Ansichten von al-Farabi und Ibn Chaldun aus dem klassischen Islam sowie von Arnold Toynbee und Samuel Huntington aus dem modernen Westen zum Thema Zivilisationswissenschaft. Auf der Grundlage der aristo telischen Idee einer wahren Wissenschaft vertritt dieser Artikel die Ansicht, dass al-Farabi und Ibn Chaldun die eigentlichen Gründer der Zivilisationswissenschaft waren. Durch seine Neu formulierung der Themen, die den Gegenstand dieser Wissenschaft bilden, wie sie zuerst von al-Farabi definiert wurde, machte Ibn Chaldun sie abrupt umfassender und schuf mehrere neue Wissenschaften als ihre Zweige. Innerhalb des epistemologischen Rahmens von Ibn Chalduns neuer Zivilisationswissenschaft trieb Toynbee die Erforschung der komparativen Zivilisation voran, die ihren wahren Status als Wissenschaft noch zu erlangen hat. Es wird weiterhin argu mentiert, Huntingtons möglicher Beitrag zur Zivilisationswissenschaft würde in dem Konzept der Zivilisationspolitik liegen. Eine raffiniertere Zivilisationswissenschaft könnte sich in diesem Jahrhundert nur dann herauskristallisieren, wenn die zivilisatorischen Blickwinkel dieser und anderer Denker synthetisiert werden.