Suchergebnisse

U radu ćemo predstaviti karakteristike nastave retorike kao obaveznog izbornog predmeta u devetom razredu osnovne škole u Sloveniji. Ovaj predmet predstavlja jedinstveni obrazovni element jer u drugim evropskim obrazovnim sistemima (kao ni i drugde u svetu) nisu na osnovnoškolskom nivou upoznati s nezavisnim predmetom koji bi učenike sistematski učio principima uspešnog ubeđivanja sagovornika. Nakon kratkog predstavljanja okolnosti uvođenja predmeta retorike u školski program slovenačkih osnovnih škola, predstavićemo njegove pedagoške karakteristike i ukazaćemo na neke specifičnosti njegovog praktičnog sprovođenja od 1999. godine do danas. Glavni fokus u drugom delu našeg rada biće predstavljanje rezultata projekta "Razvoj teorijskih osnova i praktičnih smernica za nastavu retorike u osnovnoj i srednjoj školi" koji se od 2018. godine realizuje u Pedagoškom institutu u Ljubljani. Prikazaćemo osnovne (sadržajne i didaktičke) pravce razvoja nove verzije nastavnog plana i programa za nastavu retorike u osnovnoj školi. Ovim nastojimo da pokažemo kako retorika, kao sastavni deo osnovnog obrazovanja, ne predstavlja dodatni balast ili teret, već da, upravo zbog svojih jedinstvenih (tj. klasičnih) karakteristika, omogućava kritički osvrt na znanje i podstiče demokratske procese u školskoj sredini, što predstavlja jedan od ključnih elemenata razvoja učeničkih kompetencija za efikasno učešće u savremenim demokratskim kulturama. ; In the paper, we shall present the characteristics of teaching rhetoric as a compulsory elective subject in the ninth grade of elementary school in Slovenia. It represents a unique education feature, since in other European educational systems (as well as elsewhere in the world) at elementary level they are not familiar with an independent subject where pupils could systematically learn the principles of successful public persuasion. After a brief presentation of the circumstances surrounding the placement of the subject of rhetoric in the Slovenian elementary school curriculum, we shall outline its pedagogical characteristics and present some particularities of its practical carrying out from 1999 to the present day. The main focus in the second part of our paper shall be the presentation of the results of the project "Developing of theoretical bases and practical guidelines for teaching rhetoric in the primary and secondary school" which has been taking part at the Educational Research Institute Slovenia from 2018. We will demonstrate the main (content and didactic) directions of developing a new version of the curriculum for teaching rhetoric in the primary school, thus trying to show that rhetoric, seen as an integral part of the elementary education, does not represent an additional ballast or burden. On the contrary, precisely because of its unique (i.e. classical) features, it enables a critical reflection of knowledge and promotes democratic processes within the school environment, which represent one of the key elements in development of student competences for effective participation in modern democratic cultures. ; Zbornik rezimea / 24. Međunarodna naučna konferencija "Pedagoška istraživanja i školska praksa ; Book of abstracts / 24th International Scientific Conference "Educational Research and School Practice"

Увођење општих знања о музици (теоријских и практичних) у програме основног и средњег образовања започето је у југословенским крајевима још крајем 19. века уз свест о њиховој значајној васпитној, развојној и етичкој улози. Такво схватање функције музичког образовања и васпитања одржало се и након Првог светског рата, с тим да је потреба за темељнијим приступом у овој области која се манифестовала кроз бројне законодавне и административне подухвате подстакла промишљање његових нових видова организовања и спровођења. О задацима, циљевима и формама музичког образовања и уједно наставе музике у југословенском друштву и његовом образовном систему дискутовало се опсежно у стручним круговима. У овом раду анализираћемо неке од кључних проблема који су се издвојили у расправама музичких стручњакаи педагога указујући на појединачне приступе њиховом тумачењу, те теоријској и/или практичној елаборацији. ; The insclusion of music in the curriculum of primary and secondary schools throughout regions of Kingdom of Serbia and Austria-Hungary (future territory of the Kingdom of Yugoslavia) started in the end of the 19th century. Already in that time, the belief that music had an important social, psychosocial and ethical role was spreaded among pedagogues and theoreticians. the same belif was even more accentuated after the First world war with the emphasis on modification of legislative regulations and bureacratical frames. At the same time, it provoked discussions on the posssibilities of new approaches to music education in primary and secondary schools. Among other things, music specialists debated on the concept and goals of music education in Yugoslav society. In this paper, we analysed some of the key issues that appeared in the discourse of music experts illuminating their diverse interpretations and theoretical and practical elaborations. Our focus was on articles and investigations of Serbian, Croat and Slovene experts such were Miloje Milojević, Antun Dobronić, Pavle Markovac and Dragotin Cvetko. ; Према књизи апстраката, зборник је резултат међународног научног скупа "Владо С. Милошевић : етномузиколог, композитор и педагог", одржаног у Бања Луци 12. и 13. априла 2013. године, у оквиру манифестације "Дани Владе С. Милошевића".