Suchergebnisse

The increasing popularity of programs promoting aktywność (activity) in old age in contemporary Poland is part of regional and global attempts to encourage health and economic productivity in old age. In order to understand this interest in aktywność in old age, such practices must be seen within broader sociocultural and political-economic contexts. This drive for aktywność cannot be fully explained without understanding its status as an unquestioned moral good in opposition to illness, disability, and frailty in old age. Seeking commonalities across such seemingly opposite experiences can reduce marginalization in old age. Side-stepping binary constructions of health and illness in old age creates a more holistic perspective that demonstrates how older Poles in a range of contexts create moral lives. ; Rosnąca w Polsce popularność i szerzenie się programów promujących aktywną starość stanowi część lokalnych i globalnych działań na rzecz utrzymania zdrowia i produktywności ekonomicznej starszych osób. Aby lepiej zrozumieć zainteresowanie aktywnością w starszym wieku, należy rozpatrywać te praktyki w szerszym społeczno-kulturowym i polityczno-ekonomicznym kontekście. Wzmożonego dążenia do aktywności nie sposób dogłębnie pojąć, jeśli nie uwzględni się tego, że aktywność stała się niekwestionowanym dobrem moralnym stanowiącym przeciwieństwo choroby, niepełnosprawności i zniedołężnienia. Wskazując, że te pozornie przeciwne doświadczenia łączy faktycznie wiele podobieństw, można przeciwdziałać marginalizacji starszych osób, a odrzucając binarne konstrukcje zdrowia i choroby w odniesieniu do osób w starszym wieku – zastosować bardziej holistyczną perspektywę umożliwiającą zrozumienie, jak starsi ludzie w Polsce kreują sobie w różnorodnych kontekstach moralne życie.

Тематски Зборник Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду настао је као резултат научне сарадње Етнографског института САНУи Етнографског института и музеја БАН. Велике политичке и друштвене промене током деведесетих година 20.века озбиљно су се одразиле на свакодневну културу балканских земаља. Управо у периоду кризе, две суседне етнолошке установе, бугарска и српска, које више деценија током социјалисатичког периода нису сарађивале, отпочеле су заједнички рад на истраживању свакодневне културе. Зборник показује у ком правацу су се одвијали културни процеси у Србији и Бугарској, које су сличности и разлике међу њима, али и шта се дешава у постсоцијалистичком периоду у појединим сегментима свакодневне култура Словака, Руса и Македонаца. ; The Collection of Papers entitled ―Everyday Culture in post-socialist period is a result of collaboration between the Institute of Ethnography, Serbian Academy of Sciences and Arts, and the Institute of Ethnography and Museum, Bulgarian Academy of Sciences. The enormous political and social changes during the 1990's influenced also everyday culture of the Balkans states. After decades of hinder, and precisely in the period of crisis, two neighboring ethnological institutions, the Bulgarian and Serbian, started to cooperate together in the study of everyday culture.The Collection of Papers demonstrates the directions of the cultural processes in Serbia and Bulgaria, accentuating the differences and similarities among the two states, and also explains the deeds within certain segments of everyday cultures of Slovaks, Russians and Macedonians. ; Зборник радова Етнографског института САНУ 22 / Collection of Papers of the Institute of Ethnography SASA 22

Spatial and social mobility in an increasingly globalized world is associated with new challenges for social sciences, including political science. This also applies to methods and methodology. The article aims to reveal the cognitive potential that lies in the use of multi–sited ethnography for research on politics and on the study of political behaviors (das Politische). The utility of this approach is illustrated on the basis of the research on social and spatial mobility of small town residents conducted with the use of this method.

The book analyses issues associated with the contemporary and memory in the Polish-German borderlands a complex, multidimensional cultural and geographic area. The first section of the book, which focuses on contemporary issues, is divided into three parts: namely, a theoretical body, records of conversations with the inhabitants of the borderlands who are engaged in social activities, and records of workshops and conversations that brought together teenage inhabitants of the borderlands. Close cooperation with the inhabitants of two borderland towns resulted in several interesting perspectives on the borderlands, which are seen as a physical space, as well as a mental, intimate, close, and sometimes frustrating space subject to micro- and macro-scale transformations. In this book, the borderlands are viewed from these two perspectives. The micro-scale, is marked out by the individual experience of the inhabitants of the borderlands, and the macro-scale by the institutional framework established for the purpose of constructing an integrated community on the border.--

Зборник "Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе" садржи радове са научног скупа који је под истим називом одржан 19. и 20. новембра 2010. године у Будимпешти, у организацији Српског института из Будимпеште и суорганизацији Етнографског института САНУ и Народносне секције Мађарског етнографског друштва. Овај скуп је замишљен као први у низу скупова посвећених различитим научним областима за које се сматра да су од највећег интереса за заједницу Срба у Мађарској (етнологија, лингвистика, историја и друштвене науке – социологија, политикологија, право), које ће организовати Српски институт (основан 2009. године) да би се добио преглед стања, уочили недостаци и одредили приоритети за даље истраживачке пројекте. Циљ скупа био је, дакле, критичко сумирање укупних досадашњих резултата етнолошког и етнографског рада међу Србима у Мађарској. На њему је било 17 учесника из Мађарске и Србије. У оквиру скупа, одржан је и округли сто, чији је циљ био разговор о потребама и могућностима организације даљих истраживања. ; The volume Ethnology of Serbs in Hungary: Situation and Perspectives contains papers from the scientific conference held under the same title on November 19th and 20th, 2010 in Budapest, in organization of the Serbian Institute from Budapest and co-organization of the Institute of Ethnography SASA and the Nationalities Section of the Hungarian Ethnographic Society. The conference was envisaged as the first in a serial of conferences devoted to various academic disciplines considered as highly interesting for the Serbian community in Hungary (ethnology, linguistics, history and social sciences – sociology, political science, law), to be organized by the Serbian Institute (established in 2009) in order to obtain an overview of the situation, to detect the flaws and define the priorities for further research projects. The aim of the conference was, therefore, a critical summary of the overall results of ethnologic and ethnographic work among Serbs in Hungary. There were 17 participants from Hungary and Serbia. On the same occasion a round table was held as well, aimed at discussing the needs and possibilities for organization of further research. ; A magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok c. kiadvány az azonos címmel, 2010. november 19-20-án Budapesten, a budapesti Szerb Intézet szervezésében és a Szerb Tudományos és Művészeti Akadémia Néprajzi Intézetének, valamint a Magyar Néprajzi Társaság Nemzetiségi Szakosztályának társszervezésében megtartott tudományos konferencia előadásait tartalmazza. A tanácskozás annak a konferenciasorozatnak az első tagja, amelyet a 2009-ben alapított Szerb Intézet szándékai szerint azoknak a tudományágaknak fognak szentelni, melyek a legnagyobb érdeklődésre tarthatnak számot a magyarországi szerb közösség részéről (etnológia, nyelvészet, történelem és társadalomtudományok – szociológia, politológia, jogtudomány). E konferenciasorozat megszerevzésére annak érdekében kerül sor, hogy áttekintést nyerjenek e tudományágak magyarországi szerbeket érintő kutatásainak mai helyzetéről, feltárják a hiányosságokat és meghatározzák a prioritásokat a további kutatások terén. A konferencia célja így az volt, hogy a magyarországi szerbek körében végzett etnológiai és néprajzi kutatások eddigi eredményeit kritikailag összegezze. A tanácskozáson 17 előadó szerepelt Magyarországról és Szerbiából. A konferencia keretében kerekasztal megbeszélésre is sor került, melynek célja a további kutatásokra vonatkozó igények és lehetőségek megvitatása volt. ; Зборник радова Етнографског института САНУ 29 / Collection of Papers of the Institute of Ethnography SASA 29

Темат је посвећен истраживањима савременог града у Србији и Бугарској. Он се састоји из шест радова и нуди компаративну перспективу актуелних друштвених процеса у две суседне балканске земље, које повезују многобројна искуства, опредељена историјским и политичким токовима. Упоредна истраживања друштвених кретања омогућују продубљеније разумевање и праћење глобалних проце- са. У данашњем, све више глобализованом и глокализованом свету, градови доживљавају нагле промене, или прецизније – промене се ту најизразитије очитавају. Истраживачки фокус темата је на динимици савременог града, на процесуалности и променама његових друштвених пракси. ; Тhe topic of this volume is a result from The Contemporary City in Serbia and Bulgaria: Processes and Changes, a bilateral project of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts and the Institute of Ethnology and Folklore Studies with Ethnographic Museum of the Bulgarian Academy of Sciences (2014-2016). The six papers offer a comparative view of current social processes in two neighbouring Balkan countries, linked by numerous historical and political experiences. Comparative research into societal trends enables a more thorough understanding and monitoring of global processes. In today's increasingly globalised and glocalised world, towns experience sudden changes and it is in the towns that these changes are most vividly to be seen. The focus of our research is on the dynamism of the contemporary town, on processuality and changes in societal practices. ; Тема броја: Град у Србији и Бугарској: компаративно ишчитавање актуелних процеса / Topic of the issue: The Town in Serbia and Bulgaria: a Comparative Reading of Current Processes

According to the author, Cultural Linguistics (necessarily capitalised) is a multidisciplinary area of research on the relationhsip between language, culture, and cognition. Following Palmer, the author locates Cultural Linguistics in the vicinity of cognitive linguistics (with its image schemas, conceptual metaphors, and cognitive structures) and linguistic anthropology (which includes Boasian linguistics, ethnosemantics, and ethnography of speaking). The common platform for Cultural Linguistics, linguistic anthropology, and cognitive linguistics is an exploration of cultural models, which belong to the broader category of cultural conceptualisations. Recently Cultural Linguistics has incorporated insights from such areas as complexity theory or the notion of distributed cognition, enriching its own understanding of cultural cognition. Three areas of application of Cultural Linguistics are discussed: investigation of world Englishes, diagnosing causes of misunderstandings in intercultural communication, and identifiying cases of linguistic manipulation in the use of metaphors in political discourse. ; Lingwistyka kulturowa (ang. Cultural Linguistics) to według autora multidyscyplinarny obszar badań nad relacją między językiem, kulturą i poznaniem. Za Palmerem autor sytuuje lingwistykę kulturową w bliskości lingwistyki kognitywnej (która operuje pojęciami schematów wyobrażeniowych, metafor pojęciowych i struktur poznawczych) i antropologii lingwistycznej (w ramach której mieści się lingwistyka w stylu Franza Boasa, etnosemantyka i etnografia mówienia). Wspólną płaszczyznę zainteresowań lingwistyki kulturowej, antropologii lingwistycznej i lingwistyki kognitywnej tworzą modele kulturowe przynależne do szerszej kategorii konceptualizacji kulturowych. Ostatnio lingwistyka kulturowa korzysta z nowych podejść badawczych, takich jak teoria systemów złożonych lub koncepcja poznania rozproszonego i wzbogaca swoje rozumienie poznania kulturowego. Autor w kolejności omawia trzy obszary zastosowań lingwistyki kulturowej: do badania odmian angielszczyzny, do diagnozowania przyczyn nieporozumień w komunikacji międzykulturowej, do ujawniania manipulacji językowej w sposobie posługiwania się metaforami w dyskursie politycznym.