The region of Southeast Asia is faced with a complex set of challenges stemming from political, economic and religious developments at the national, regional and global level. This paper sets out to examine trade-, foreign- and security policy implications of the issues confronting the region. In ASEAN, the Southeast Asian countries are continuing their ambitious attempts at further integration. Plans outlining deeper security and economic communities have been adopted. However, huge differences in political systems, economic development and ethnic/religious structures are hampering prospects of closer cooperation. The highly controversial conflict case of Burma/Myanmar is testing the much adhered-to principle of non-interference and at the same time complicating relations with external powers. Among these, the United States and China are dramatically strengthening their interests in the region. American influence is not least manifesting itself in light of the war against terrorism, which the region is adapting to in different ways and at different speeds. By contrast, the European Union does not seem to answer Southeast Asian calls for further engagement. A flurry of bilateral and regional trade agreements is another prominent feature of the economic landscape of the region. This is to a certain degree a reflex ion of impatience with trade liberalization in the WTO and within ASEAN itself. Structures of economic cooperation are under rapid alteration in Southeast Asia. The paper analyses the above-mentioned developments with a view to assessing the prospects of future stability, economic development and integration in and among ASEAN countries. It is concluded that although the scope for increased economic benefit and political harmonization through ASEAN integration alone is limited, the organization could still prove useful as a common regional point of reference in tackling more important policy determinants at national and global level.
Корупција представља једну од најважнијих тема међународне политике сузбијања криминалитета. Управо нас она упућује, заједно са савременим облицима коруптивног деловања, на потребу увођења одговорности правних лица за дела корупције. Дуго година владајућа максима societas delinquere non potest, која је одбацивала идеју о кривичној одговорности правних лица, у савременом кривичном законодавству је доведена у питање. О неопходности законског уређења проблематике одговорности правних лица за кривична дела говоре многобројни међународни документи које је наша земља ратификовала и на тај начин преузела обавезу имплементације норми међународног права. Овом приликом проблематизујемо питање које се односи на одговорност правних лица за кривична дела и кривичноправно сузбијање корупције. На овом месту размотрићемо да ли је потребно да се говори о кривичној одговорности правних лица, или је примереније терминолошки и са становишта теорије говорити о казненој одговорности правних лица. ; Corruption is considered a social problem not only in Serbia. This phenomenon is given more and more attention at the international level as well. This primarily means coordinated efforts in opposing this obstacle and threat to the development of every country. It is surprising how material-criminal legal norms were narrowly determined in the field of one of the most important topics of international and national policy of crime suppression. For decades, and particularly thanks to sensations of the last years, the practitioners, especially those in the field of judiciary and police, have been warning of corruption and the need of its suppression and limiting. The connection between corruption and organized crime has intensified even more the discussions on counter measures that could be incorporated into the existing laws and remove their weaknesses. Every country should undertake a number of measures and activities in the field of battle against corruption taking into account the international standards in this field. These measures may be of preventive or repressive character. This paper deals with criminal legal intervention that represents ultima ratio, i.e. the last resort that should not be used until all other means and manners to protect someone have been exhausted. Our legislator has responded in the meantime, removed the most important flaws that distort the picture about our criminal legal regulations and incriminated corruptive behaviour, taking into account at that the obligations undertaken based on international conventions. Very delicate field of the responsibility of legal persons for criminal act remains unregulated. In this paper we point out to the need and state the reasons, with parallel study of the achieved solutions in some countries and Anglo-Saxon and continental legal culture, why the issue of responsibilities of legal persons for acts of corruption and even more widely should be regulated by a separate law.
I marts 2005 var det 20 år, siden Mikhail Gorbatjov kom til magten i Sovjetunionen som generalsekretær for Sovjetunionens Kommunistiske Parti og fremlagde sit program til reform af det sovjetiske system. Nøgleordene i reformen var perestrojka, glasnost og demokratisering. De fik ikke alene betydning indadtil, men også udadtil i forholdet til omverdenen, der hurtigt fattede lid til Gorbatjov og hans nyskabelser. Dette working paper giver et overblik over Gorbatjovs og hans meningsfællers opfattelse af udviklingen siden da og deres vurdering af reformernes skæbne og skildrer Ruslands stilling på verdensscenen i dag. Dette indebærer også en kritisk vurdering af præsident Vladimir Putins indenrigs- og udenrigspolitik. Der tegnes et billede af et svagt Rusland, der ikke har frigjort sig fra den sovjetiske arvs byrde, men tværtimod på mange måder søger tilbage til den autoritære styreform, et Rusland, der ved inertiens kraft stadig nyder en vis respekt, om end ikke anseelse i det internationale samfund. ; In March 2005 it was 20 years since Mikhail Gorbachev came to power in the Soviet Union as Secretary-General of the Communist Party of the Soviet Union and presented his programme for reform of the Soviet system. Key words in the reform were perestroika, glasnost and democratization. They became important not only internally but also externally in the relations to the outside world that swiftly put its trust in Gorbachev and his innovations. This working paper gives an overview of the perception that Gorbachev and his like-minded have of the development since then, presents their evaluation of the fate of the reforms and of the position of Russia on the world scene today. This also includes a critical evaluation of the domestic and foreign policies of President Vladimir Putin. The paper outlines a weak Russia that has not released itself from the burden of the Soviet heritage but on the contrary in many ways goes back to the authoritarian form of government, a Russia that by inertia still enjoys a certain respect although not esteem in the international community.
Докторска дисертација «Русија на почетку XXI века – геополитичка анализа» је рад који се састоји из шест делова. У првом делу «Теоретско – методолошки увод» је постављена методолошко појмовна основа рада, извршен преглед досадашњих истраживања на ову тему и сабрани и анализирани потребни извори и литература. Други део «Физичко – географске одлике територије данашње Русије» се бави анализом и вредновањем рељефа и педолошког покривача, климе, хидрографског потенцијала, биљног и животињског света, те рудног и енергетског блага на подручју савремене Русије. Док су први и други део рада квантитативно невелики (слично петом и шестом делу), трећи и четврти део обухватају највећи део дисертације. Трећи део «Историјска анализа геополитичке позиције Русије» се бави територијалним развојем руске државе кроз историју, при чему су анализирани и остали геополитички значајни фактори генезе њеног историјског положаја. Посебно је посматран утицај који су на Русију кроз историју имали континенти на којима се распростире, а извршена је и анализа билатералних историјских односа са најзначајнијим суседима и светским силама, где су уочене и извесне геополитичке правилности (по историчару Броделу то би биле историјске појаве «средњег» и «дугог трајања»). Четврти део «Геополитичка позиција савремене Русије» анализира данашњу Русију са унутрашње и међународне позиције. У оквиру унутрашње позиције се анализира економија, демографија, социолошка структура, култура и унутрашњо – политичка позиција савремене руске државе. У односу на окружење се анализира укупна позиција Русије у свету и посебно у односу на суседе и поједине важне државе (са свим државама Европе и Азије и са најважнијим силама на другим континентима). Пети део «Перспективе Русије у следећим деценијама XXI века» садржи основне елементе предвиђања унутрашњег развоја земље, као и њену позицију у светским токовима. Шести део је прегледни «Закључак». ; Doktorska disertacija «Rusija na početku XXI veka – geopolitička analiza» je rad koji se sastoji iz šest delova. U prvom delu «Teoretsko – metodološki uvod» je postavljena metodološko pojmovna osnova rada, izvršen pregled dosadašnjih istraživanja na ovu temu i sabrani i analizirani potrebni izvori i literatura. Drugi deo «Fizičko – geografske odlike teritorije današnje Rusije» se bavi analizom i vrednovanjem reljefa i pedološkog pokrivača, klime, hidrografskog potencijala, biljnog i životinjskog sveta, te rudnog i energetskog blaga na području savremene Rusije. Dok su prvi i drugi deo rada kvantitativno neveliki (slično petom i šestom delu), treći i četvrti deo obuhvataju najveći deo disertacije. Treći deo «Istorijska analiza geopolitičke pozicije Rusije» se bavi teritorijalnim razvojem ruske države kroz istoriju, pri čemu su analizirani i ostali geopolitički značajni faktori geneze njenog istorijskog položaja. Posebno je posmatran uticaj koji su na Rusiju kroz istoriju imali kontinenti na kojima se rasprostire, a izvršena je i analiza bilateralnih istorijskih odnosa sa najznačajnijim susedima i svetskim silama, gde su uočene i izvesne geopolitičke pravilnosti (po istoričaru Brodelu to bi bile istorijske pojave «srednjeg» i «dugog trajanja»). Četvrti deo «Geopolitička pozicija savremene Rusije» analizira današnju Rusiju sa unutrašnje i međunarodne pozicije. U okviru unutrašnje pozicije se analizira ekonomija, demografija, sociološka struktura, kultura i unutrašnjo – politička pozicija savremene ruske države. U odnosu na okruženje se analizira ukupna pozicija Rusije u svetu i posebno u odnosu na susede i pojedine važne države (sa svim državama Evrope i Azije i sa najvažnijim silama na drugim kontinentima). Peti deo «Perspektive Rusije u sledećim decenijama XXI veka» sadrži osnovne elemente predviđanja unutrašnjeg razvoja zemlje, kao i njenu poziciju u svetskim tokovima. Šesti deo je pregledni «Zaključak». ; The doctor dissertation named "Russia in the beginning of the 21th century – geopolitical analyses" is the work which is consisting of the six parts. In the first part "Theoretical methodological introduction" is a setup of the methodologicaly conceptual basis of this work and noticed previous researches of this subject matter and summarized and analyzed the resources and literature. The second part of the work "Phiysical and geographical attributes of the nowdays Russian territory" engages in analyzing and valuing relief and soil cover, climate , hidrographycal potential, wildlife, mineral and energy resources of nowdays Russia. While the first and the second part of this work quantitative are a small (alike the fifth and the sixth parts of the work ) the third and the fourt parts borders is the largest part of dissertation . The third part of the work "An historical analyses geopolitical positions of Russia" engages in territorial development of the Russian Government trough its history whereat are analyzed another geopolitically important factors of genesis its historical position. Especially is observed influence to Russia by continents of its broadcasting and noticed some analyses of the bilateral historical attitudes to the most important neighbourhood and other major world powers , where is noticed some geopolitically regularities (accordin to a famous historian Brodel there are a historical apparations named a period of medium-sized duration and a period of long- sized duration) . The fourth part of the dissertation "Geopolitical position of modern Russia" analyzes nowdays Russia in domestic policy and international context .Within interior position is analysing economy, demography, social structures, culture, and domestic policy position of modern Russia. Concerning to surroundings is analysing position of Russia in wholle especially concerning to the neighbourhood and some important countries ( and all countries of Europe, Asia, and the most important powers of other continents). The fifth part "Perspective of Russia in the next decades of the 21 th century" conteins a basic elements of the anticipations of internal development and Russia's position in the world. The sixth part is a previewed "Epilogue".
26. jula 1963. godine katastrofalni zemljotres u Skoplju u kome je stradalo mnoštvo Ijudskih života i porušen ogroman broj zgrada, teško je pogodio i članove skopske Jevrejske opštine, a opštinsku zgradu demolirao i onemogućio njeno korišćenje. Zahvaljujući udruženim naporima i moralnoj podršci društveno-političkih faktora grada Skoplja, Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, kao i jevrejskih međunarodnih humanitarnih organizacija i zajednica, jevrejska zajednica u Skoplju dobila je ponovo svoj dom, Jevrejski dom "dr Albert Vajs". Njegovo svečano otvaranje obavljeno je 11. oktobra 1966. godine, kao jedno od niza svečanosti organizovanih na dan jubilarne 25-godišnjice ustanka makedonskog naroda protiv fašističkog okupatora. Time su simbolizovani nastavak i obnavIjanje kontinuiranog rada ove Opštine i njena utkanost u kulturnu, političku i ekonomsku istoriju grada Skoplja. ; On July 26, 1963, the disastrous earthquake in Skoplje, which caused many human losses and destroyed the better part of the town, hit severely the members of the Jewish Community and demolished the Community building which had to be put out of use. Due to the united efforts, the moral and material assistance tendered by the social-political organizations of the city of Skoplje, the Federation of Jewish Communities in Yugoslavia, as well as by Jewish international humanitarian organizations and Jewish communities, the Skoplje Jewish Community received again its Home, the "Dr Albert Vajs Community Centre". The inauguration ceremony took place on October 11, 1966, in the frame of the celebrations honouring the 25th anniversary of the Uprising of the Macedonian people against the fascist occupation forces. This symbolized the continuation and renewal of this Community's activities and her kinship with the cultural, political and economic history of the City of Skoplje. ; Während seiner jahrzehnten langen Zrenjaniner und Banater Heimatforschungen wurde der Publizist und Historiker-Amateur Dragoljub Čolić (1908-1982) am meistens mit der Vergangenheit der jüdischen Volksgemeinschaft in diesem Gebiet beschaftigt. Er sammelte eifrig die auf die Banater Judentum bezüglichen historischen Quellen, sowie mundlichen Zeugnisse seiner jüdischen Mitbürgern; er verfasste verschiedenen statitischen auf die Juden betreffenden Übersichten und Listen, sowie zahlreiche Werke uber das Zrenjaniner und Banater Juden. In diese riesigen Forschungs- und Schaffungsprozessen, trat Čolić in Verbindung mit den bedeutenden gleichgesinnten und gleichwirkenden Personlichkeiten des judischen kulturellen und öffentlichen Lebens, nicht nur in Jugoslawien, sondern auch im Ausland (Israel). Aus dieser Kontakten entwickelte sich eine rege, inhaltsreiche und regelmaßige Korrespondenz, die heute innerhalb Čolić'schen Nachlass im Historischen Archiv Zrenjanin aufbewahrt ist (Archivbestand Nr. 667). Er wechselte Briefe mit dem Verein der jüdischen Kultusgemeinden Jugoslawiens, ferner mit Kuratorin des Jüdischen historischen Museum in Belgrad Vidosava Nedomački, sowie mit Yakir Eventov und Zwi Asaria aus Israel. Alle bis heutzutage hintergebliebenen Briefe zeigen eine rastlose und unermudliche Forschung- und Schaffungsnatur, sowie ein unerschopfendes Enthusiasmus für die Geschichte der Banater Juden, deren entsprechende Anerkennung jedoch bis heute ausgeblieben ist und deren Fruchte leider wenig bekannt und sehr unterschatzt sind. Deswegen ist die Herausgabe von Čolić'schen sehr interessanter jüdischen Korrespondenz, womit jüdische Kultusgemeinde in Zrenjanin ein Vierteljahrhundert-Jubilaum ihrer 1994-er Erneuerung feiert, nur ein Pladoye für die Veröffentlichung seiner sammtlichen Werken über die hiesigen Juden. Zweifellos wurde damit die große Lücke in ihrer Heimatgeschichte ausgefüllt worden sein.
