Zo'n 900 onderzoekers uit 55 verschillende landen zochten elkaar op in de University of Illinois om de conferentie Qualitative Inquiry bij te wonen. Het congres, dat sinds 2005 jaarlijks door de International Association of Qualitative Inquiry (IAQI) georganiseerd wordt, stond dit jaar in het teken van Qualitative inquiry and the politics of evidence, ofwel de zoektocht naar meer erkenning van en waardering voor een alternatieve manier van bewijsvoering door kwalitatief onderzoek binnen academische instellingen en faculteiten, beoordelingscommissies, onderzoeksfondsen, professionele organisaties en wetenschappelijke tijdschriften. Ik was er als junior onderzoeker op het terrein van patiëntenparticipatie in wetenschappelijk onderzoek voor het eerst bij en zal verslag doen van de bijgewoonde lezingen en workshops.
The subject of this study is the strategic cooperation of the permanent members in the Security Council in the period 1946 2000. Because of their right of veto the cooperation of the permanent members has a significant influence on the functioning of the Council. The most important aspects of the cooperation that were investigated are the intensity of the cooperation and the ef-fectiveness of this cooperation in preventing and ending wars. To investigate these aspects, for both the intensity and the effectiveness measuring instruments were constructed. These measuring instruments were based on comprehensive sets of so-called 'leading indicators' and statistical methods and techniques. The intensity of the cooperation increased gradually from 1946 until 1990 (the end of the Cold War). Then it started to increase rapidly until 1996. From 1996 a slight decrease can be discer-ned. The strong increase in the strategic cooperation of the permanent members in the security Council can be established in all the majors forms of cooperation in the Council: the numbers of adopted strategic resolutions and presidential statements, the numbers of employed means (like peacekeeping missions and enforcement actions) and the amounts of money that were spent on peacekeeping activities. Further it was established that the response times of the Council regarding potential and waged wars dropped significantly since the end of the Cold War. The effectiveness of the cooperation of the permanent members in the Council was, insofar this was measurable with the applied method, not good for many years, but after the Cold War a clear improvement can be discerned. This goes for the prevention of wars, as well as for post war peacebuilding and the ending of wars. Also the numbers of potential and waged wars in which the Council not intervened dropped significantly since the end of the Cold War, as well as the use of vetoes. The large number of potential and waged wars in which the Council did not intervene during the Cold War was nearly exclusively caused by 'non decisions' (the non placing of wars on the agenda), and not by the use of vetoes by permanent members, as is often assumed in literature. Further, a comparison of two phase classifications of the Cold War showed that the great powers, even when there are great tensions among them, are prepared to cooperate in the Security Council to resolve strategic matters, if they consider this in their interest. Analyses of the adopted strategic resolutions during the Cold War revealed that cooperation here was nearly exclusively limited to issues that were not core issues of the Cold War. From this it can be concluded that cooperation against third party states was a basis of cooperation of the great powers in the Security Council. Finally, the results of this study show clearly that the Security Council was regarded and used to a large extent by the permanent members in the period 1946 2000 as an instrument of foreign policy to pursue their national interests, and not as an instrument of the world community to prevent and end wars.
Докторска дисертација «Русија на почетку XXI века – геополитичка анализа» је рад који се састоји из шест делова. У првом делу «Теоретско – методолошки увод» је постављена методолошко појмовна основа рада, извршен преглед досадашњих истраживања на ову тему и сабрани и анализирани потребни извори и литература. Други део «Физичко – географске одлике територије данашње Русије» се бави анализом и вредновањем рељефа и педолошког покривача, климе, хидрографског потенцијала, биљног и животињског света, те рудног и енергетског блага на подручју савремене Русије. Док су први и други део рада квантитативно невелики (слично петом и шестом делу), трећи и четврти део обухватају највећи део дисертације. Трећи део «Историјска анализа геополитичке позиције Русије» се бави територијалним развојем руске државе кроз историју, при чему су анализирани и остали геополитички значајни фактори генезе њеног историјског положаја. Посебно је посматран утицај који су на Русију кроз историју имали континенти на којима се распростире, а извршена је и анализа билатералних историјских односа са најзначајнијим суседима и светским силама, где су уочене и извесне геополитичке правилности (по историчару Броделу то би биле историјске појаве «средњег» и «дугог трајања»). Четврти део «Геополитичка позиција савремене Русије» анализира данашњу Русију са унутрашње и међународне позиције. У оквиру унутрашње позиције се анализира економија, демографија, социолошка структура, култура и унутрашњо – политичка позиција савремене руске државе. У односу на окружење се анализира укупна позиција Русије у свету и посебно у односу на суседе и поједине важне државе (са свим државама Европе и Азије и са најважнијим силама на другим континентима). Пети део «Перспективе Русије у следећим деценијама XXI века» садржи основне елементе предвиђања унутрашњег развоја земље, као и њену позицију у светским токовима. Шести део је прегледни «Закључак». ; Doktorska disertacija «Rusija na početku XXI veka – geopolitička analiza» je rad koji se sastoji iz šest delova. U prvom delu «Teoretsko – metodološki uvod» je postavljena metodološko pojmovna osnova rada, izvršen pregled dosadašnjih istraživanja na ovu temu i sabrani i analizirani potrebni izvori i literatura. Drugi deo «Fizičko – geografske odlike teritorije današnje Rusije» se bavi analizom i vrednovanjem reljefa i pedološkog pokrivača, klime, hidrografskog potencijala, biljnog i životinjskog sveta, te rudnog i energetskog blaga na području savremene Rusije. Dok su prvi i drugi deo rada kvantitativno neveliki (slično petom i šestom delu), treći i četvrti deo obuhvataju najveći deo disertacije. Treći deo «Istorijska analiza geopolitičke pozicije Rusije» se bavi teritorijalnim razvojem ruske države kroz istoriju, pri čemu su analizirani i ostali geopolitički značajni faktori geneze njenog istorijskog položaja. Posebno je posmatran uticaj koji su na Rusiju kroz istoriju imali kontinenti na kojima se rasprostire, a izvršena je i analiza bilateralnih istorijskih odnosa sa najznačajnijim susedima i svetskim silama, gde su uočene i izvesne geopolitičke pravilnosti (po istoričaru Brodelu to bi bile istorijske pojave «srednjeg» i «dugog trajanja»). Četvrti deo «Geopolitička pozicija savremene Rusije» analizira današnju Rusiju sa unutrašnje i međunarodne pozicije. U okviru unutrašnje pozicije se analizira ekonomija, demografija, sociološka struktura, kultura i unutrašnjo – politička pozicija savremene ruske države. U odnosu na okruženje se analizira ukupna pozicija Rusije u svetu i posebno u odnosu na susede i pojedine važne države (sa svim državama Evrope i Azije i sa najvažnijim silama na drugim kontinentima). Peti deo «Perspektive Rusije u sledećim decenijama XXI veka» sadrži osnovne elemente predviđanja unutrašnjeg razvoja zemlje, kao i njenu poziciju u svetskim tokovima. Šesti deo je pregledni «Zaključak». ; The doctor dissertation named "Russia in the beginning of the 21th century – geopolitical analyses" is the work which is consisting of the six parts. In the first part "Theoretical methodological introduction" is a setup of the methodologicaly conceptual basis of this work and noticed previous researches of this subject matter and summarized and analyzed the resources and literature. The second part of the work "Phiysical and geographical attributes of the nowdays Russian territory" engages in analyzing and valuing relief and soil cover, climate , hidrographycal potential, wildlife, mineral and energy resources of nowdays Russia. While the first and the second part of this work quantitative are a small (alike the fifth and the sixth parts of the work ) the third and the fourt parts borders is the largest part of dissertation . The third part of the work "An historical analyses geopolitical positions of Russia" engages in territorial development of the Russian Government trough its history whereat are analyzed another geopolitically important factors of genesis its historical position. Especially is observed influence to Russia by continents of its broadcasting and noticed some analyses of the bilateral historical attitudes to the most important neighbourhood and other major world powers , where is noticed some geopolitically regularities (accordin to a famous historian Brodel there are a historical apparations named a period of medium-sized duration and a period of long- sized duration) . The fourth part of the dissertation "Geopolitical position of modern Russia" analyzes nowdays Russia in domestic policy and international context .Within interior position is analysing economy, demography, social structures, culture, and domestic policy position of modern Russia. Concerning to surroundings is analysing position of Russia in wholle especially concerning to the neighbourhood and some important countries ( and all countries of Europe, Asia, and the most important powers of other continents). The fifth part "Perspective of Russia in the next decades of the 21 th century" conteins a basic elements of the anticipations of internal development and Russia's position in the world. The sixth part is a previewed "Epilogue".
