Suchergebnisse

1980 m. lapkričio 24–25 dienomis Vilniuje įvyko respublikinė mokslinė konferencija "Dabarties buržuazinės filosofijos sąmonės koncepcijų kritika". Įžanginiame žodyje buvo pažymėta, kad sąmonės filosofijos problemos yra ta sritis, kurioje kryžiuojasi įvairios buržuazinės filosofijos kryptys. Jų problemų marksistinė kritika yra aktualus idėjinis bei teorinis tarybinių filosofų uždavinys. Nemažai pranešimų buvo skirta E. Husserlio transcendentalinio idealizmo kritinei analizei, taip pat nagrinėta fenomenologijos įtaka katalikiškajai etikai, M. Heideggerio būties ir sąmonės problemai.

In the article the author offers a brief sketch of the history and different meanings of criticism as they were formed over the last three centuries. He points out the original meaning of the usage of the term and then points to the narrower meaning, especially that found in art criticism. He then claims that a large portion of art criticism has retained its essence and meaning unchanged since its beginning and that this is also true insofar as it has not changed when art is compared with new media and Chinese art. The author also notes that art criticism represents an important constituent part of art proper. ; V svojem članku prikaže avtor kratek potek zgodovine in različnih pomenov kritike kot so se ti oblikovali skozi zadnja tri stoletja. Pokaže na izvorni pomen tega izraza ter nato na razvoj kritike v angleškem družbenem, kulturnem in političnem prostoru, kjer je kritika vedno bolj postajala kulturna kritika. Opozori na njun današnji pomen. Čeprav je kritika danes izgubila jasno vsebino, to ni zmanjšalo njene tehtnosti in pomena pa naj je šlo za kritiko novih medijev ali kitajske umetnosti. Avtor tudi opozori, da tvori umetnostna kritika pomembno konstituanto umetnosti kot take.

Književnu kritika M. Festinija počinje studioznim pristupom djelima F, De Sanctisa, B. Crocea, A Gramseija, za koje kaže da su posredovali u stvaranju novog esleličkog sistema, lako ne zazire od njihova metodološkog pristupa, oslanja se na intuiciju i znanje za stvaranje vlastitog kritičkog stila. Istražujući koliko je taj stil autentičan, autor pronalazi da je polazište književni tekst, koji. prema njemu, živi zahvaljujući etičkim, litozolskim, estetskim, prvenstveno ljudskim komponentama. Nataložene sudove uzima u razmatranje, ali nisu presudni u zaključivanju. U književnim istraživanjima M. Feslinija prevladavaju talijanske teme.Posebno mjesto zauzimaju Dante i Petrarca, kod kojih traži još neotkrivene žive stihove i poruke koje nije progutalo vrijeme. Analitički pristupa kritičkim mislima i esteličkim principima Dalmatinca G. I'olilea koji Ariostova Oriunda furiosa polemički brani od pristrane kritike. Najveći broj radova posvećeno je suvemenim talijanskim književnim stvaraocima,I. Svcvu, R. Bacchelliju, E. Vittoriniju, I. Siloneu, Toniasiju di Lampedusa i drugima Prije sažimanja impresija i izricanja sudova, njihova djela prolaze kroz proces čitanja, razmišljanja, poniranja u misaonu bit, otkrivanja smisla. Sličnom procesu podvrgnute su i ostale teme - dalmatinske, komparativne, istinske. Zaključne kritičke riječi o izvornom književnom, teoretskom, kritičkom djelu ne predstavljaju rekonstrukciju složene istraživačke operacije, već se oformljuju kao proizvod vlastitog kreativnog duha koji provijava svuda. Na osnovu analize znanstvenih radova iz književnosti autor dolazi do konstatacije da je P'estinijeva kritička riječ osmišljena i originalna, sinteze autentične, zaključci prihvatljivi i da predstavlja nezaobilazan prilog talijanskoj, a s komparativnim i dalmatinskim temama i hrvatskoj književnoj povijesti.