Suchergebnisse

Serbia's Law on Planning and Building has imposed the topics of energy efficiency in building sector, requiring adequate policy making and providing a starting point for improvement of the current situation in this field. Considering the fact that there are more than 3.200.000 housing units without any statistical classification a need arose for establishing a national building typology as a starting point for further decision making and appropriate activities definition regarding the existing housing stock.After joining EU TABULA (Typology Approach for Building Stock Energy Assessment) project, methodologies and approaches of the European countries have been analysed providing a common experience, at the same illustrating a need for identification and classification of local characteristics. In order to obtain adequate data a comprehensive survey has been conducted, providing a starting point for creation of typology. The National Typology has identified typical "model" buildings and defined the levels of improvement ranging from standard (according to the current law) to the low-energy level. The paper explains the methodology, procedures and local characteristics of the process and gives an insight in the activity describing the problems and potentials of the approach. ; Serbia's Law on Planning and Building has imposed the topics of energy efficiency in building sector, requiring adequate policy making and providing a starting point for improvement of the current situation in this field. Considering the fact that there are more than 3.200.000 housing units without any statistical classification a need arose for establishing a national building typology as a starting point for further decision making and appropriate activities definition regarding the existing housing stock.After joining EU TABULA (Typology Approach for Building Stock Energy Assessment) project, methodologies and approaches of the European countries have been analysed providing a common experience, at the same illustrating a need for identification and classification of local characteristics. In order to obtain adequate data a comprehensive survey has been conducted, providing a starting point for creation of typology. The National Typology has identified typical "model" buildings and defined the levels of improvement ranging from standard (according to the current law) to the low-energy level. The paper explains the methodology, procedures and local characteristics of the process and gives an insight in the activity describing the problems and potentials of the approach.

У овој студији пажња је фокусирана на реконструкцију пијанистичког репертоара Корнелија Станковића, како би се испитао однос његових и дела иностраних композитора, као и колико је концепција програма била условљена срединама у којима je наступао. Након увида у написе у оновременој штампи, као и у сачуване плакате са концерата, издвојене су композиције које су се налазиле на његовом пијанистичком репертоару. Циљ овога рада био је и да се укаже на актуелност извођених композиција, што је, између осталог, омогућио и увид у немачку штампу разматраног периода. ; Of particular importance for the artistic commitment and maturation of Kornelije Stanković, was his training in Vienna, which at that time represented the center of the Slavic elite. The whole cultural and social atmosphere of Vienna left a strong imprint on the young artist: a rich cultural and political life of the city, contacts with Serbian and Slavic circles and their ideas, especially studies under distinguished professor at the Conservatory – a composer, pianist and theorist Simon Sechter. By studying the inscriptions in the Serbian press from the 19th century (Srbski list, Vidovdan, Južna pčela, Danica, Trgovačke novine, Šumadinka) and preserved posters of Stankovic's concerts, we have selected the compositions that were part of the Kornelije Stanković piano repertoire. Besides his own compositions, his repertoire included some works of Franz Liszt and Sigismund Thalberg, and even, then popular and now forgotten salon composers-pianists: Jacob Blumenthal, Louis Lacombe, Rudolf Willmers, Eduard M. Pirkhert, and a certain man named Wald. It is possible that this selection of works was influenced by Sechter himself. Blumental and Lacombe were his students. However, the fact remains that the compositions of those authors, which Stanković performed, also represented the most famous works of those composers, as well as the standards of the salon repertoire at the time. The aim of this paper is to highlight the equal importance and representation of the foreign composers within Stankovic's piano repertoire, as well as the actuality of performed compositions, which has allowed us to gain an insight into the German press of the considered period.

The article explores the Baltic musicological conferences as a non-hierarchical network and its role and meaning in the changing political and cultural contexts. Starting from 1967, when the first conference took place, the annual meetings of the Baltic musicologists soon became a transnational space for the professional exchange and crosscultural discussion. Based on the results and the impact of cooperation between musicologists of neighbouring countries, the Soviet formation of the national history writing and the development of the Baltic musicological comparativism is discussed, given the political and cultural factors of these changes. The theoretical foundations and cultural aspirations of the concept of national music historiography by Vytautas Landsbergis is highlighted as representative example of the national self-confidence in Lithuanian musicology during the Soviet period. ; Балтички културни простор – да ли је то реалност или фикција, спонтана транскултурална традиција или вештачка геополитичка конструкција? Ова питања, која доводе под сумњу балтичке музиколошке конференције, које се у континуитету одржавају већ педесетак година, уопште нису реторичка. Од 1967. године, када је одржана прва конференција, годишња окупљања балтичких музиколога нису била ограничена само на остваривање професионалних циљева. Политичке промене и културне пукотине увек изнова остављају своје отиске у историји транснационалне балтичке музиколошке сарадње. Приликом покретања прве конференције пре више од пет деценија, примењен је совјетски метод обредног посвећења: окупљање музиколога из три балтичке државе формално је било посвећено 50. годишњици Октобарске револуције, чиме је је успостављена традиција која је пркосила совјетској централизацији. Ускоро су конференције постале простор за професионално самоизражавање и транснационално нехијерархијско умрежавање младих музиколога који су стасавали током шездесетих година ХХ века, као и каснијих генерација. Ова традиција је допринела успостављању институционалног статуса балтичке музикологије, настале као алтернатива званичној доктрини совјетске музике и музикологије у другој половини ХХ века. Супротстављајући се наметнутом совјетском приступу развоју националне културе, балтичке музиколошке конференције прошириле су геополитичко и хронолошко истраживачко поље у вези са музиком својих земаља. Скромни покушаји да се развије компаративизам најбоље су промовисани заједничким напорима да се дефинише појам националне музичке културе и категорије типичне за овај концепт: национална школа и национални стил. Компаративна перспектива била је посебно карактеристична за презентације Арнолдса Клотинша (Arnolds Klotiņš), Марта Хумала (Mart Humal), Витаутаса Ландсбергиса (Vytautas Landsbergis) и Алгирдаса Амбразаса (Algirdas Ambrazas), који су сумирали своја фундаментална истраживања у области музике као културне праксе и музичких стилова. Међутим, чак и у радовима наведених музиколога, универзалнији аспект је био засењен традиционалном концепцијом националног израза у музици. Успостављање алтернативних канона националне класичне и модерне музике, као и модернизација музикологије, спадају у резултате ових конференција. Током година политичких промена деведесетих година прошлог века, културно оживљавање је инспирисало дискусије о општијој потрази за балтичким културним идентитетом и могућностима његовог институционалног успостављања. Међутим, истовремено су се отворила питања идентитета ове манифестације, доводећи у питање сам формат балтичког музиколошког простора као могуће совјетске геополитичке конструкције. ; Часопис је индексиран на http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 и у међународној бази ProQuest. / The journal is indexed in http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 and in the international database ProQuest. Издавање ове публикације подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и СОКОЈ - Организација музичких аутора Србије / The publication of this volume was supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and SOKOJ - Serbian Music Authors' Organization

Diskriminacija kao česta pojava na ovim prostorima jedan je od najozbiljnijih problema sa kojima se susreću pripadnici i pripadnice marginalizovanih grupa. Netolerantnost društva u kome živimo dodatno otežava proces borbe protiv nje. Sistemska rešenja državnih institucija po pitanju koncepta antidiskriminacije, godinama nisu postojala. Veliko zalaganje pojedinih nevladinih organizacija kao i usmerenost ka evropskim integracijama, doprineli su da tokom nekoliko poslednjih godina, pomalo stidljivo i diskretno koncept antidiskriminacije počne da se ugrađuje i u ciljeve i strategiju naše države. Inkluzivni pokret u svetu nastaje sredinom prošlog veka ključna ideja formulisana je još 1948. godine u Univerzalnoj dekleraciji o ljudskim pravima a zatim 1989 u Konvenciji o pravima deteta. Kasnije se ovaj okvir razrađuje u drugim dokumentima Ujedinjenih nacija i nizu drugih međunarodnih dokumenata, u kojima su formulisane strateske smernice i standardna pravila izjednačavanja položaja marginalizovanih i isključenih grupa, posebno u pogledu ostvarivanja prava na obrazovanje. ; Discrimination, which can frequently be seen in this region, is one of the most austere problems being faced by the members of both genders of marginalized groups. The intolerance of the society we live in additionally procrats the process of fighting against it. Systematic solutions from state institutions related to the concept of anti-discrimination have not existed for years. Great efforts from certain nongovernmental organizations as well as their focus on European integrations have contributed in the last couple of years to shy and discreet embedding of antidiscrimination concept into the goals and strategies of our country. The inclusive movement in the world originated in 1950s while the key idea was formulated as early as 1948 in the Universal Human Rights Declaration and then in 1989 in the Convention on Children's Rights. Later, this frame has been elaborated in other United Nations documents and in numerous other international documents ...