Suchergebnisse

Serbia's Law on Planning and Building has imposed the topics of energy efficiency in building sector, requiring adequate policy making and providing a starting point for improvement of the current situation in this field. Considering the fact that there are more than 3.200.000 housing units without any statistical classification a need arose for establishing a national building typology as a starting point for further decision making and appropriate activities definition regarding the existing housing stock.After joining EU TABULA (Typology Approach for Building Stock Energy Assessment) project, methodologies and approaches of the European countries have been analysed providing a common experience, at the same illustrating a need for identification and classification of local characteristics. In order to obtain adequate data a comprehensive survey has been conducted, providing a starting point for creation of typology. The National Typology has identified typical "model" buildings and defined the levels of improvement ranging from standard (according to the current law) to the low-energy level. The paper explains the methodology, procedures and local characteristics of the process and gives an insight in the activity describing the problems and potentials of the approach. ; Serbia's Law on Planning and Building has imposed the topics of energy efficiency in building sector, requiring adequate policy making and providing a starting point for improvement of the current situation in this field. Considering the fact that there are more than 3.200.000 housing units without any statistical classification a need arose for establishing a national building typology as a starting point for further decision making and appropriate activities definition regarding the existing housing stock.After joining EU TABULA (Typology Approach for Building Stock Energy Assessment) project, methodologies and approaches of the European countries have been analysed providing a common experience, at the same illustrating a need for identification and classification of local characteristics. In order to obtain adequate data a comprehensive survey has been conducted, providing a starting point for creation of typology. The National Typology has identified typical "model" buildings and defined the levels of improvement ranging from standard (according to the current law) to the low-energy level. The paper explains the methodology, procedures and local characteristics of the process and gives an insight in the activity describing the problems and potentials of the approach.

In the last twenty years the world has undergone serious changes, unfortunately not in positive direction. The collapse of the bipolar system and the establishment of one bloc hegemony - NATO headed by the USA, has not only failed to establish more stable and secure international relations, but, on the contrary, it has corresponded with the greatest insecurity and uncertainty of the mankind ever since World War II till the present day. After the 'counter-balance' disappeared, there has been open political, economic, even direct military, interference by the Alliance states in the sovereignty of many countries. Consequently, the world's conflicting potential has largely increased. Apart from the threats present from earlier, the contemporary world is faced with a series of new, formerly unknown or marginal, ones. The most notable among them are: uncontrolled escalation of armed conflicts; international terrorism; proliferation of nuclear and other weapons of mass destruction; expansion of drugs trafficking; illegal cross-border migrations; human trafficking and trafficking in human organs; piracy; criminalization of different areas of living; etc. The economic and financial crises have additionally warned the world of the limitedness of natural resources and, in the most serious form, posed the issue of the fight for preservation, or conquest of areas rich in raw minerals. Apart from the current courses of action in the fight for control over the natural resources, both new methods of action and new areas of contest are emerging (Arctic, Antarctic .; above and under the Earth's surface; on the sea, and under the sea bottom), over which the interests of great powers will be increasingly conflicting. Michael Klare, the author of well-known books 'Blood and Oil' and 'Resource Wars', convincingly evokes a growing hunger for resources by the picturesque title of his latest book 'Race for What's Left: Global Scramble for the World's Last Resources'. For success in this new competition in strength and skills, new strategic concepts are required. Some have already been created and preliminarily tested; others are being prepared for implementation and corrected 'on the go' based on the performance of already proved solutions; still others are being hurriedly shaped. Understandably, along with this, what actual and potential rivals do related to this, or what their activities suggest, is watched closely.

The article explores the Baltic musicological conferences as a non-hierarchical network and its role and meaning in the changing political and cultural contexts. Starting from 1967, when the first conference took place, the annual meetings of the Baltic musicologists soon became a transnational space for the professional exchange and crosscultural discussion. Based on the results and the impact of cooperation between musicologists of neighbouring countries, the Soviet formation of the national history writing and the development of the Baltic musicological comparativism is discussed, given the political and cultural factors of these changes. The theoretical foundations and cultural aspirations of the concept of national music historiography by Vytautas Landsbergis is highlighted as representative example of the national self-confidence in Lithuanian musicology during the Soviet period. ; Балтички културни простор – да ли је то реалност или фикција, спонтана транскултурална традиција или вештачка геополитичка конструкција? Ова питања, која доводе под сумњу балтичке музиколошке конференције, које се у континуитету одржавају већ педесетак година, уопште нису реторичка. Од 1967. године, када је одржана прва конференција, годишња окупљања балтичких музиколога нису била ограничена само на остваривање професионалних циљева. Политичке промене и културне пукотине увек изнова остављају своје отиске у историји транснационалне балтичке музиколошке сарадње. Приликом покретања прве конференције пре више од пет деценија, примењен је совјетски метод обредног посвећења: окупљање музиколога из три балтичке државе формално је било посвећено 50. годишњици Октобарске револуције, чиме је је успостављена традиција која је пркосила совјетској централизацији. Ускоро су конференције постале простор за професионално самоизражавање и транснационално нехијерархијско умрежавање младих музиколога који су стасавали током шездесетих година ХХ века, као и каснијих генерација. Ова традиција је допринела успостављању институционалног статуса балтичке музикологије, настале као алтернатива званичној доктрини совјетске музике и музикологије у другој половини ХХ века. Супротстављајући се наметнутом совјетском приступу развоју националне културе, балтичке музиколошке конференције прошириле су геополитичко и хронолошко истраживачко поље у вези са музиком својих земаља. Скромни покушаји да се развије компаративизам најбоље су промовисани заједничким напорима да се дефинише појам националне музичке културе и категорије типичне за овај концепт: национална школа и национални стил. Компаративна перспектива била је посебно карактеристична за презентације Арнолдса Клотинша (Arnolds Klotiņš), Марта Хумала (Mart Humal), Витаутаса Ландсбергиса (Vytautas Landsbergis) и Алгирдаса Амбразаса (Algirdas Ambrazas), који су сумирали своја фундаментална истраживања у области музике као културне праксе и музичких стилова. Међутим, чак и у радовима наведених музиколога, универзалнији аспект је био засењен традиционалном концепцијом националног израза у музици. Успостављање алтернативних канона националне класичне и модерне музике, као и модернизација музикологије, спадају у резултате ових конференција. Током година политичких промена деведесетих година прошлог века, културно оживљавање је инспирисало дискусије о општијој потрази за балтичким културним идентитетом и могућностима његовог институционалног успостављања. Међутим, истовремено су се отворила питања идентитета ове манифестације, доводећи у питање сам формат балтичког музиколошког простора као могуће совјетске геополитичке конструкције. ; Часопис је индексиран на http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 и у међународној бази ProQuest. / The journal is indexed in http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 and in the international database ProQuest. Издавање ове публикације подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и СОКОЈ - Организација музичких аутора Србије / The publication of this volume was supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and SOKOJ - Serbian Music Authors' Organization