Suchergebnisse

The financial crisis has adversely affected all the countries of the world in the conditions of globalization with different intensity, no matter if it is higher or lower level of development and different economic structures. In the context of globalization in the countries in transition, the banking system was reformed, thus creating a new financial market. The International Monetary Fund has taken an active part in the transition process of Eastern European countries by providing advice and approving financial arrangements. Developed countries of the world have implemented measures of non-standard monetary policy to overcome the global financial crisis. In some parts of Central and Eastern Europe, in addition to the general corporate identity (bank name, abbreviated name, trademark and slogan of the bank), the countries also applied qualitative features of the bank's corporate identity (image, reputation and goodwill). As they enter the 21st century, banks in developed countries are increasingly emphasizing the corporate culture and style of business of the bank. In the practice of banks, the following performances are most often present: financial, marketing, performance management, employee performance, business philosophy, reputation and the image of the bank. The banks' performance analysis included 13 Central and Eastern European countries divided into three groups. Performance over the period 2008-2018 is analyzed, related to: share of total assets in GDP, share of total loans in GDP, share of total deposit in GDP and level of capital adequacy of Central and Eastern European countries. The analysis shows that the central banks of the countries of Central Europe are dominant, and that in certain performances they are approached by the banks of the countries of Eastern Europe (members of the European Union and the Western Balkans). ; Finansijska kriza je negativno uticala na sve zemlje sveta u uslovima globalizacije sa različitim intezitetom, bez razlike da li se radi o višem ili nižem nivou razvijenosti i različitim privrednim strukturama. U uslovima globalizacije u zemljama u tranziciji izvršena je reforma bankarskog sistema i na taj način je započeto stvaranje novog finansijskog tržišta. Međunarodni monetarni fond uzeo je aktivno učešće u procesu tranzicije zemalja istočne Evrope pružanjem saveta i odobravanjem finansijskih aranžmana. Razvijene zemlje sveta su radi prevazilaženja svetske finansijske krize primenile mere nestandardne monetarne politike.Zemlje centralne i istočne Evrope su u određenom delu pored opšteg korporativnog identiteta (naziv banke, skraćenog imena, zaštitnog znaka i slogana banke) primenjivale i kvalitativna obeležja korporativnog identiteta (imidž, reputacije i gudvila) banke. Ulaskom u 21. vek banke razvijenih zemalja sve više stavljaju naglasak na korporativnu kulturu i stil poslovanja banke. U praksi banaka najčešće su prisutne sledeće performanse: finansijske, marketing, menadžment performanse, performanse zaposlenih, poslovne filozofije, ugleda, reputacije i imidža banke. Analiza performansi banaka obuhvatila je 13 zemalja centralne i istočne Evrope podeljenih u tri grupe. Analizirane su performanse u vremenskom periodu od 2008-2018. godine koje se odnose na: učešće ukupne aktive u BDP-u, učešće ukupnih kredita u BDP-u, učešće ukupnog depozita u BDP-u i nivo adekvatnosti kapitala zemalja centralne i istočne Evrope. Analiza pokazuje da su dominantne banke zemalja centralne Evrope, a da se njima u određenim performansama približavaju banke zemalja istočne Evrope (članice Evropske Unije i zapadnog Balkana).

The denomination singing revolution (coined by Estonian artist Heinz Valk, b. 1936) is commonly used for events in Baltic States between 1987 and 1991 that led to the restoration of the independence of Estonia, Latvia and Lithuania. Three songs – the folk song Pūt, vējiņi! (Blow, Wind!), the choir song Gaismas pils (The Castle of Light) by the national classical composer Jāzeps Vītols (1863–1948) and the song Saule, Pērkons, Daugava (Sun, Thunder, Daugava) by the composer Mārtiņš Brauns (1951) – at that time in Latvia had a special significance in society. Each song represented references to different layers in Latvian cultural and political history. The characteristics of the three songs in the Singing Revolution process are based on the approach and methodology of distant (objective) analysis of cultural context and recent historical experience. As a result, this article reveals the meaning and reception of the three songs as symbols of nonviolent resistance during the fall of communist regime in Latvia in the late 1980s. ; Термин певана револуција, који је сковао естонски уметник Хајнц Валк (Heinz Valk, 1936–), реферира на збивања у балтичким земљама између 1987. и 1991. године, која су довела до поновног успостављања независности Естоније, Летоније и Литваније. Масовне демонстрације против совјетске окупације започеле су након свеобухватне либерализације совјетског режима. У Москви су се надали да ће не-руске нације остати у оквиру Совјетског Савеза, захваљујући уклањању ограничења у вези са слободом говора и коришћењем националних симбола (попут локалних застава из раздобља пре 1940. године и сл.) Међутим, ситуација се до те мере погоршала да су још пре 1989. године започете кампање за ослобађање балтичких нација из окова Совјетског Савеза. Грандиозне манифестације на којима су људи заједно певали биле су карактеристичне за све три балтичке државе. Песме, као симболи протеста и ослобођења, сигнализирале су крај комунистичког режима. Три песме – народна песма Pūt, vējiņi! (Дуни, ветре!), хорска песма Gaismas pils (Замак светлости) летонског националног композитора Јазепса Витолса (Jāzeps Vītols, 1863–1948) и песма Saule, Pērkons, Daugava (Сунце, гром, Даугава) композитора Мартинша Браунса (Mārtiņš Brauns, 1951–), имале су посебан друштвени значај у Летонији тога доба. Свака песма је садржала референце на одређене слојеве летонске културне и политичке историје. Свака од ове три песме имала је другачију судбину након пада совјетског режима и поновног успостављања летонске независности. Стога, фокусирање на ове песме пружа нијансиран поглед на различите културне и политичке контексте пада комунистичког режима у балтичким државама, посебно у Летонији. У приступу овим песмама, карактеристичним за певану револуцију, примењена је методологији дистанциране (објективне) анализе културног контекста и скорашњег историјског искуства. Последично, овим чланком се осврћемо на значење и рецепцију ове три песме као симбола ненасилног отпора у време пада комунистичког режима у Летонији, крајем осамдесетих година прошлог века. Могуће је закључити да се поједине песме, у комтексту историјских промена, не доживљавају као примарно музички артефакти, већ као дубоко симболичне поруке. Заузврат, анализа ових порука омогућава нам да откријемо референце на разне слојеве културе и специфичних локалних традиција, као и њихових данашњих одјека у оквирима традиционалне културе. ; Часопис је индексиран на http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 и у међународној бази ProQuest. / The journal is indexed in http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 and in the international database ProQuest. Издавање ове публикације подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и СОКОЈ - Организација музичких аутора Србије / The publication of this volume was supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and SOKOJ - Serbian Music Authors' Organization

The article explores the Baltic musicological conferences as a non-hierarchical network and its role and meaning in the changing political and cultural contexts. Starting from 1967, when the first conference took place, the annual meetings of the Baltic musicologists soon became a transnational space for the professional exchange and crosscultural discussion. Based on the results and the impact of cooperation between musicologists of neighbouring countries, the Soviet formation of the national history writing and the development of the Baltic musicological comparativism is discussed, given the political and cultural factors of these changes. The theoretical foundations and cultural aspirations of the concept of national music historiography by Vytautas Landsbergis is highlighted as representative example of the national self-confidence in Lithuanian musicology during the Soviet period. ; Балтички културни простор – да ли је то реалност или фикција, спонтана транскултурална традиција или вештачка геополитичка конструкција? Ова питања, која доводе под сумњу балтичке музиколошке конференције, које се у континуитету одржавају већ педесетак година, уопште нису реторичка. Од 1967. године, када је одржана прва конференција, годишња окупљања балтичких музиколога нису била ограничена само на остваривање професионалних циљева. Политичке промене и културне пукотине увек изнова остављају своје отиске у историји транснационалне балтичке музиколошке сарадње. Приликом покретања прве конференције пре више од пет деценија, примењен је совјетски метод обредног посвећења: окупљање музиколога из три балтичке државе формално је било посвећено 50. годишњици Октобарске револуције, чиме је је успостављена традиција која је пркосила совјетској централизацији. Ускоро су конференције постале простор за професионално самоизражавање и транснационално нехијерархијско умрежавање младих музиколога који су стасавали током шездесетих година ХХ века, као и каснијих генерација. Ова традиција је допринела успостављању институционалног статуса балтичке музикологије, настале као алтернатива званичној доктрини совјетске музике и музикологије у другој половини ХХ века. Супротстављајући се наметнутом совјетском приступу развоју националне културе, балтичке музиколошке конференције прошириле су геополитичко и хронолошко истраживачко поље у вези са музиком својих земаља. Скромни покушаји да се развије компаративизам најбоље су промовисани заједничким напорима да се дефинише појам националне музичке културе и категорије типичне за овај концепт: национална школа и национални стил. Компаративна перспектива била је посебно карактеристична за презентације Арнолдса Клотинша (Arnolds Klotiņš), Марта Хумала (Mart Humal), Витаутаса Ландсбергиса (Vytautas Landsbergis) и Алгирдаса Амбразаса (Algirdas Ambrazas), који су сумирали своја фундаментална истраживања у области музике као културне праксе и музичких стилова. Међутим, чак и у радовима наведених музиколога, универзалнији аспект је био засењен традиционалном концепцијом националног израза у музици. Успостављање алтернативних канона националне класичне и модерне музике, као и модернизација музикологије, спадају у резултате ових конференција. Током година политичких промена деведесетих година прошлог века, културно оживљавање је инспирисало дискусије о општијој потрази за балтичким културним идентитетом и могућностима његовог институционалног успостављања. Међутим, истовремено су се отворила питања идентитета ове манифестације, доводећи у питање сам формат балтичког музиколошког простора као могуће совјетске геополитичке конструкције. ; Часопис је индексиран на http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 и у међународној бази ProQuest. / The journal is indexed in http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 and in the international database ProQuest. Издавање ове публикације подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и СОКОЈ - Организација музичких аутора Србије / The publication of this volume was supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and SOKOJ - Serbian Music Authors' Organization

Disertacija sarži uvod, četiri poglavlja i zaključak. U prvom poglavlju pod naslovom "Nastanak i delovanje Organizacije ujedinjenih nacija" izložen je početak pojave ideje Međunarodne organizacije kao i istorijski razvoj ovog koncepta do svetske porodice u današnje vreme, koju čine 193 države. Takođe, dotaknuta je serija izjava kao i međunarodne konferencije koje su dovele do formiranja Organizacije ujedinjenih nacija, formulisanja njenih ciljeva i principa, kao i načina i uslova učlanjenja u tu organizaciju. Detaljnije su proučavane uloge Generalne skupštine i Saveta bezbednosti zbog njihove važnosti. U drugom poglavlju, pod naslovom "Razlozi koji ukazuju na potrebe reforme Organizacije ujedinjenih nacija", objašnjeni su sledeći razlozi neophodnosti reforme ove organizacije: 1. skretanje Ujedinjenih nacija s puta; 2. kontradiktornosti sistema Ujedinjenih nacija; 3. nedostaci Povelje Ujedinjenih nacija; 4. nedostaci u mehanizmu donošenja odluka; 5. svetske promene; 6. mistifikacija u misijama Ujedinjenih nacija; 7. moćna središta; 8. raskorak između misije i raspoloživih sredstava; 9. korupcija. U trećem poglavlju, pod naslovom "Organizacija ujedinjenih nacija između povelje i dominantne sile" objašnjen je odnos Sjedinjenih Američkih Država sa Organizacijom ujedinjenih nacija kroz sledeću grupu tačaka i tema: 1. siže američkih promena od izolacije do internacionalizma; 2. politika SAD u Ujedinjenim nacijama tokom hladnog rata; 3. stav SAD o ulozi UN u oblasti čuvanja mira, ekonomske saradnje i ljudskih prava; 4. stav SAD prema UN u periodu pre raspada Sovjetskog Saveza; 5. SAD i UN posle hladnog rata; 6. američki stav prema UN posle završetka hladnog rata 7. administracija Džordža Buša i Ujedinjene nacije (opšti stav prema međunarodnoj organizaciji, političko viđenje SAD pre i posle događaja 11. septembra 2001. godine); 8. američki interesi i reforma Ujedinjenih nacija (reforme UN i realizacija američkih interesa, američko viđenje reformi); 9. predsednik Barak Obama i njegova metodologija za promene i odnos sa UN. U četvrtom poglavlju, pod naslovom "Reforme Organizacije ujedinjenih nacija" definisan je problem ove studije kroz grupu tačaka i pitanja i istraživane su međunarodne promene koje je svet doživeo kao glavni faktor za izvršenje procesa reforme koje su potrebne Ujedinjenim nacijama. ; The dissertation consists of an introduction, four chapters and the conclusion. The first chapter:"The Emergence and the Function of the United Nations", deals with the emergence of the idea of international system , and how this idea developed historically till it reached nowadays to international family consisting of 193 states of various continents and cultures . These states are joined in an institutional frame founded on optional and contractual pillars, which is the United Nations. In addition, it deals with the chain of declarations and conferences that led to the foundation of this organization. Moreover, it focuses on the purposes, principles and membership of the United Nations, as well as the General Assembly and Security Council due to their important role in the United Nations system. The second chapter: "The Reasons for the Reform of the United Nations", deals with the necessity reasons for reform; due to the United Nations is in urgent need of it. The intended reform is to do whatever necessary to raise its efficiency and performance. Therefore, it is possible to determine the objective reasons of this reform in the following titles, and they are: 1. The deviation of United Nations from its course that it was founded for; 2. The inherent contradictions of United Nations system since its foundation, 3. The deficiencies and imbalances in the United Nations Charter; 4.The imbalance in decision –making structures and mechanisms; 5. International Changes; 6.The vagueness of tasks entrusted to the United Nations; 7. Extreme Centralism; 8. The big gap between the intended tasks to be achieved and the available resources; 9. Corruption. The third chapter: "The United Nations between the Charter and the Dominant Power", focuses on the relation between the USA with the United Nations. This is a necessary item for the research due to the current international conditions and challenges facing humanity such as local and regional conflicts, health, natural catastrophes, etc. which fall under the scope of the United Nations. The dominant role the US plays in the international arena singles out its special impact on the performance of this organization. This role has gone through many changes in recent history depending on the geopolitics of the world namely after the collapse of the Eastern Bloc and the advent of the short-lived unipolarity up to the beginning of emergence of multipolarity. Every stage marked nuances in the US policy towards the United Nations. In fact, the US approach to international affairs developed in big leaps from isolationism to its involvement in WWII and the establishment of the United Nations.

Докторска дисертација «Русија на почетку XXI века – геополитичка анализа» је рад који се састоји из шест делова. У првом делу «Теоретско – методолошки увод» је постављена методолошко појмовна основа рада, извршен преглед досадашњих истраживања на ову тему и сабрани и анализирани потребни извори и литература. Други део «Физичко – географске одлике територије данашње Русије» се бави анализом и вредновањем рељефа и педолошког покривача, климе, хидрографског потенцијала, биљног и животињског света, те рудног и енергетског блага на подручју савремене Русије. Док су први и други део рада квантитативно невелики (слично петом и шестом делу), трећи и четврти део обухватају највећи део дисертације. Трећи део «Историјска анализа геополитичке позиције Русије» се бави територијалним развојем руске државе кроз историју, при чему су анализирани и остали геополитички значајни фактори генезе њеног историјског положаја. Посебно је посматран утицај који су на Русију кроз историју имали континенти на којима се распростире, а извршена је и анализа билатералних историјских односа са најзначајнијим суседима и светским силама, где су уочене и извесне геополитичке правилности (по историчару Броделу то би биле историјске појаве «средњег» и «дугог трајања»). Четврти део «Геополитичка позиција савремене Русије» анализира данашњу Русију са унутрашње и међународне позиције. У оквиру унутрашње позиције се анализира економија, демографија, социолошка структура, култура и унутрашњо – политичка позиција савремене руске државе. У односу на окружење се анализира укупна позиција Русије у свету и посебно у односу на суседе и поједине важне државе (са свим државама Европе и Азије и са најважнијим силама на другим континентима). Пети део «Перспективе Русије у следећим деценијама XXI века» садржи основне елементе предвиђања унутрашњег развоја земље, као и њену позицију у светским токовима. Шести део је прегледни «Закључак». ; Doktorska disertacija «Rusija na početku XXI veka – geopolitička analiza» je rad koji se sastoji iz šest delova. U prvom delu «Teoretsko – metodološki uvod» je postavljena metodološko pojmovna osnova rada, izvršen pregled dosadašnjih istraživanja na ovu temu i sabrani i analizirani potrebni izvori i literatura. Drugi deo «Fizičko – geografske odlike teritorije današnje Rusije» se bavi analizom i vrednovanjem reljefa i pedološkog pokrivača, klime, hidrografskog potencijala, biljnog i životinjskog sveta, te rudnog i energetskog blaga na području savremene Rusije. Dok su prvi i drugi deo rada kvantitativno neveliki (slično petom i šestom delu), treći i četvrti deo obuhvataju najveći deo disertacije. Treći deo «Istorijska analiza geopolitičke pozicije Rusije» se bavi teritorijalnim razvojem ruske države kroz istoriju, pri čemu su analizirani i ostali geopolitički značajni faktori geneze njenog istorijskog položaja. Posebno je posmatran uticaj koji su na Rusiju kroz istoriju imali kontinenti na kojima se rasprostire, a izvršena je i analiza bilateralnih istorijskih odnosa sa najznačajnijim susedima i svetskim silama, gde su uočene i izvesne geopolitičke pravilnosti (po istoričaru Brodelu to bi bile istorijske pojave «srednjeg» i «dugog trajanja»). Četvrti deo «Geopolitička pozicija savremene Rusije» analizira današnju Rusiju sa unutrašnje i međunarodne pozicije. U okviru unutrašnje pozicije se analizira ekonomija, demografija, sociološka struktura, kultura i unutrašnjo – politička pozicija savremene ruske države. U odnosu na okruženje se analizira ukupna pozicija Rusije u svetu i posebno u odnosu na susede i pojedine važne države (sa svim državama Evrope i Azije i sa najvažnijim silama na drugim kontinentima). Peti deo «Perspektive Rusije u sledećim decenijama XXI veka» sadrži osnovne elemente predviđanja unutrašnjeg razvoja zemlje, kao i njenu poziciju u svetskim tokovima. Šesti deo je pregledni «Zaključak». ; The doctor dissertation named "Russia in the beginning of the 21th century – geopolitical analyses" is the work which is consisting of the six parts. In the first part "Theoretical methodological introduction" is a setup of the methodologicaly conceptual basis of this work and noticed previous researches of this subject matter and summarized and analyzed the resources and literature. The second part of the work "Phiysical and geographical attributes of the nowdays Russian territory" engages in analyzing and valuing relief and soil cover, climate , hidrographycal potential, wildlife, mineral and energy resources of nowdays Russia. While the first and the second part of this work quantitative are a small (alike the fifth and the sixth parts of the work ) the third and the fourt parts borders is the largest part of dissertation . The third part of the work "An historical analyses geopolitical positions of Russia" engages in territorial development of the Russian Government trough its history whereat are analyzed another geopolitically important factors of genesis its historical position. Especially is observed influence to Russia by continents of its broadcasting and noticed some analyses of the bilateral historical attitudes to the most important neighbourhood and other major world powers , where is noticed some geopolitically regularities (accordin to a famous historian Brodel there are a historical apparations named a period of medium-sized duration and a period of long- sized duration) . The fourth part of the dissertation "Geopolitical position of modern Russia" analyzes nowdays Russia in domestic policy and international context .Within interior position is analysing economy, demography, social structures, culture, and domestic policy position of modern Russia. Concerning to surroundings is analysing position of Russia in wholle especially concerning to the neighbourhood and some important countries ( and all countries of Europe, Asia, and the most important powers of other continents). The fifth part "Perspective of Russia in the next decades of the 21 th century" conteins a basic elements of the anticipations of internal development and Russia's position in the world. The sixth part is a previewed "Epilogue".

Hladni rat je predstavljao rat ideologija bez presedana u istoriji. Nijedan drugi rat, ni pre ni posle ovog višedecenijskog hladnog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, nije bio rat koji se vodio u tolikoj meri u sferi meke moći kao Hladni rat. Odsustvo neposrednog oružanog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza učinilo je da se Hladni rat odvija kao takmičenje u sferi ekonomije, tehnologije i nauke, kao trka u nuklearnom i konvencionalnom naoružanju i kao svemirsko nadmetanje. Pored takmičenja u sferi tvrde moći, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez vodili su intenzivnu bitku u oblasti meke moći. Ovo je bio sukob između američke liberalno-demokratske ideologije i sovjetske marksističke ideologije. Svaka od ove dve zemlje težila je tome da ubedi građane one druge zemlje da je njen društveni i ekonomski sistem idealan i da je bolji i pravedniji od sistema njenog glavnog suparnika. Uzrok propasti Sovjetskog Saveza i komunizma u istočnoj Evropi nikada sa sgurnošću neće moći da bude određen. Okolnosti koje su dovele do raspada Sovjetskog Saveza, pada Berlinskog zida 1989. godine i urušavanja komunizma u Evropi ne mogu se svesti na skup vojnih, političkih, ekonomskih i društvenih činilaca koji su, nezavisno jedni od drugih, doveli do tektonskih promena u međunarodnim odnosima. Svi ovi činioci zajedno, isprepletani u kompleksnu mrežu poluga, učinili su da se Sovjetski Savez uruši i da Sjedinjenim Američkim Državama prepusti ulogu pobednika u Hladnom ratu. Pritom, Amerika nije bila samo vojni i ekonomski pobednik. Amerika je iz Hladnog rata izašla kao moralni i ideološki pobednik. Hladni rat predstavlja temu izuzetno velikog broja radova, ali mali broj tih radova se bavi analizom američko-sovjetskog sukoba u sferi meke moći. Stoga je cilj ovog istraživanja i rada rasvetljavanje, objašnjene i tumačenje poluga meke moći koje su Sjedinjene Američke Države institucionalizovale, pokrenule i upotrebile u ideološkoj borbi protiv Sovjetskog Saveza u vreme Hladnog rata. Međutim, Sjedinjene Američke Države nisu od svog nastanka u drugoj polovini 18. veka do Hladnog rata osmišljeno primenjivale svoju meku moć. Do Hladnog rata upotreba poluga meke moći bila praksa kojom su se Sjedinjene Američke Države bavile isključivo u vreme učešća u oružanim sukobima. Tek sa Hladnim ratom u Americi se javlja potreba za namenskom i osmišljenom upotrebom poluga meke moći. Odmah nakon Drugog svetskog rata Sovjetski Savez je počeo da vrši uticaj na druge zemlje šireći marksističku ideologiju i komunističke ideje. Osim širenja marksističke ideologije Sovjetski Savez je vodio i dobro osmišljenu kampanju protiv Sjedinjenih Američkih Država i američkog načina života. Američka administracija je kao odgovor na sovjetsku spoljnu politiku u periodu od 1946. do 1950. godine stvorila politiku obuzdavanja Sovjetskog Saveza i sovjetskog uticaja u svetu svim sredstvima. Ovo je podrazumevalo kako upotrebu poluga tvrde moći tako i primenu poluga meke moći. U to vreme u američkom društvu postojao je konsenzus o upotrebi političkih, vojnih i ekonomskih oruđa u borbi protiv Sovjetskog Saveza, ali je upotreba poluga meke moći bila predmet duge javne rasprave. Jedna od izuzetno važnih poluga meke moći su državni programi informisanja, odnosno ono što se u Sjedinjenim Američkim Državama smatra propagandom, a propaganda se od nastanka Sjedinjenih Američkih Država do danas smatra nečasnom delatnošću autokratskih režima. Sjedinjene Američke Države su u periodu neposredno nakon Drugog svetskog rata sprovele zakonske, institucionalne i strukturalne promene koje su omogućile trajno ustanovljavanje poluga meke moći zarad širenja američkih vrednosti, ideja i kulture i zarad ideološke borbe protiv Sovjetskog Saveza i sovjetske marksističke ideologije. Zakoni doneti u to vreme su na snazi i danas i pružaju okvir za mnogobrojne programe i aktivnosti na polju primene poluga meke moći po celom svetu. ; The Cold War was a war without precedent in the history. No war before this prolonged cold conflict between the United States and the Soviet Union was waged that much in the realm of soft power as the Cold War. In the absence of an immediate armed conflict between the United States and the Soviet Union, the Cold War was conducted as a competition in the areas of economy, technology and science, nuclear and conventional weapons, as well as the space race. Besides the competition in the realm of hard power, the United States and the Soviet Union pursued an intensive battle in the realm of soft power. This was a conflict between the American ideology of a liberal democracy and the Soviet Marxist ideology. Each of the two attempted to persuade the citizens of the other country that its social and economic practice was an ideal one, better and more just than the other one. The source of the collapse of the Soviet Union and communism in Eastern Europe will never be fully determined. The circumstances that brought about the break-up of the Soviet Union, the fall of the Berlin Wall in 1989, and the fall down of communism in Europe cannot be summarized as an aggregation of military, political, economic and social factors that independently from each other led to the colossal changes in the world order. All of these factors, entangled together in a complex net, caused the implosion of the Soviet Union which left the United States as the winner in the Cold War. Yet, the United States was not only a military and economic victor, it resurfaced as a moral and ideological champion, as well. The Cold Was has been a theme of numerous papers but only a handful of these papers tackled the American-Soviet conflict in the realm of soft power. Thus, the objective of this research and dissertation is to shed the light, explain and construe the instruments of soft power that the United States institutionalized, put into motion and deployed in the ideological battle against Soviet Union in the Cold War. However, since its birth in the 18th century until the Cold War, the United States had not wielded its soft power strategically. Up to the Cold War, the soft power instruments were used exclusively during the times when the United States was involved in an armed conflict. Only in the Cold War, the need for intentional and thoughtful use of soft power instruments emerged. Soon after the end of the Second World War, the Soviet Union got set off to exert its influence by diffusing its Marxist ideology and communist values. In addition to spreading its ideology, the Soviet Union led a well-planned campaign against the United States and the American way of life. From 1946 to 1950, in response to the Soviet policy towards the United States, the American administration coined the policy of containment of the Soviet Union and the Soviet influence in the world. The policy of containment included both the use of the instruments of hard power and of soft power. At that time, there was a consensus in the American society on the use of political, military and economic means in fighting the Soviet Union, while the use of soft power instruments was a subject of a prolonged public discourse. Government information programs, perceived as propaganda in the United States, have always been a very important soft power instrument, and propaganda has been considered by Americans to be a dishonest activity of autocratic governments. In the period right after the Second World War, the United States implemented legislative, institutional and structural changes that allowed for permanent establishment of the soft power instruments. These foreign policy instruments made it possible for the United States government to diffuse American values, ideas and culture and to wage an ideological war against the Soviet Union and its Marxist principles. The acts adopted at that time are in place nowadays, and provide a legal framework for numerous programs and activities in the realm of soft power.

Ова књига садржи студије настале на основу излагања на међународном скупу Музичке праксе Балкана: етномузиколошке перспективе, одржаном новембра 2011. године у Београду. Организовањем скупа желели смо, пре свега, да као домаћини међународног скупа допринесемо учвршћивању постојећих контаката међу истраживачима који се баве музикама Балкана, као и да пружимо могућност за нова професионална познанства. У проблемском смислу, намера нам је била да створимо прилику за преиспитивање и унапређивање сопствених учешћа у етномузикологији, да дискутовањем о различитим истраживачким стратегијама примењиваним на балканске музичке праксе у новије време допринесемо унапређењу њихових истраживања, као и да скретањем пажње на специфичне проблеме, али и вредности етномузикологије, односно "националних етномузикологија" на Балкану учествујемо у ефикаснијем укључивању "малих" дисциплинарних заједница у светско етномузиколошко друштво. Овакве, у извесном смислу опште потребе, потенциране су околностима развоја етномузикологије у Србији, посебно последњих деценија. Интересовања за традиционалну народну музику изражена кроз записе о њој, њено нотирање и снимање, а потом и прве студије образованих музичара, махом композитора, у Србији су (тек) 1948. добили институционално окриље оснивањем Музиколошког института Српске академије наука (данас Српске академије наука и уметности – САНУ). Од оснивања до данас то је државна установа, те је начин рада условљен државним културним и научним политикама, а обим научне продукције кључно је одређивао увек мали број истраживача. Повећање броја етномузиколога запослених у Институту резултирало је иницијативом да се у оквиру обележавања 170 година постојања САНУ, након већег броја скупова које су организовали музиколози из Института, приреди међународни етномузиколошки скуп. То је, уједно, био и први специјализовани етномузиколошки симпозијум у Србији, а сходно томе, ово је први зборник таквог профила објављен у нашој земљи. Комплексна подршка коју смо добили од САНУ – Одељења ликовне и музичке уметности, као и признавање важности оваквог скупа од стране Министарства просвете и науке Републике Србије, што је подразумевало финансијску помоћ организацији, били су неопходни предуслови и за саму реализацију скупа, и за објављивање овог зборника. Као и увек, обим помоћи, а посебно рокови, били су лимитирајући фактори нашим идејама и професионалним жељама. Изражавамо нарочиту захвалност уваженим колегама који су били у саставу Програмског одбора скупа: Изаљију Земцовском, Џиму Самсону, Мартину Стоуксу, Лозанки Пејчевој и Палу Рихтеру. Непосредне задатке из домена организације скупа делили смо првенствено са колегама-етномузиколозима из Института, Растком Јаковљевићем и Маријом Думнић. Велико нам је задовољство што смо имали прилику да окупимо 26 етномузиколога из 11 земаља: Бугарске, Велике Британије, Грчке, Литваније, Мађарске, Македоније, Русије, Словеније, Турске, Аустралије и Србије. Жао нам је што, због објективних околности, на скупу нису могли да узму учешћа неки од истраживача музика Балкана са других подручја, чија би искуства несумњиво допринела квалитету симпозијума и зборника. Велика већина учесника скупа је приредила своја излагања за публиковање. Сада се пред читаоцима налази двадесет једна студија која на различите начине осветљава музичке праксе Балкана, сведочећи о ширини актуелних истраживачких интересовања и методологија. Издање укључује и вредне аудио и видео примере на приложеном диску, чиме читаоцима омогућавамо потпунији увид у истраживану музику и научне приступе. Обраћајући се ширем кругу читалаца, зборник је публикован на енглеском језику, али је ауторима остављена могућност да своје радове приложе и на матерњим језицима, па су ове верзије такође приложене на диску. Уређивање овог обимног и комплексног зборника је било посебно искуство. Захваљујемо се свим ауторима за прилоге и сарадњу. Посебну захвалност дугујемо рецензентима студија. У овом обимном послу подршку смо имали од читавог колектива Музиколошког института, а нарочито од колегинице др Мелите Милин, која је имала мноштво драгоцених сугестија. Ангажовање др Јелене Симоновић-Schiff (Државни универзитет Портланда, САД) око лекторисања текстова на енглеском језику, Зорана Јерковића у припреми звучних примера, Милоша Рашића у обради видео- примера и Горана Јањића на техничкој припреми издања, далеко је превазишло базичне задатке, због чега смо им велики дужници. ; This book is comprised of studies presented at the international symposium Musical practices in the Balkans: ethnomusicological perspectives, held in November 2011 in Belgrade, Serbia. By organizing this international meeting, as hosts, we above all wanted to contribute to strengthening the existing ties among researchers involved with Balkan musics and to facilitate new professional contacts. Our intent was to create an opportunity for reassessment and improvement of each of our own shares in ethnomusicology, to contribute to the advancement of research by discussing various research strategies recently applied to Balkan musical practices, and to participate in the more efficient inclusion of 'small' disciplinary communities in the global ethnomusicologies by highlighting specific values and problems of 'national ethnomusicologies' in the Balkans. These, so to speak, general needs, were reinforced in circumstances of the growth of the ethnomusicology in Serbia, particularly in recent decades. The interests in traditional folk music expressed through writings, notation, and recording of the same, followed by the first research studies by educated musicians—mainly composers, became institutionalized in Serbia (only) in 1948 with foundation of the Institute of musicology of Serbian academy of sciences (today Serbian academy of sciences and arts—SASA). Since its beginning, SASA has been a state institution, with its work regimen determined by the government culture and science politics and the scope of research output administered by a small number of researchers. The increase in number of ethnomusicologists employed by the Institute resulted in an initiative to celebrate the SASA 170th anniversary by organizing an ethnomusicology conference, in the footsteps of a number of similar professional meetings coordinated by the Institute's musicologists. This was at the same time the first narrowly specialized ethnomusicology symposium in Serbia, and consequently, in front of you is the first proceedings of such profile published in our country. The substantial support received from the SASA Department of fine arts and music and the acknowledgement of the significance of such a meeting by the Ministry of education and science of the Republic of Serbia, including funding the event organization, were essential and indispensable prerequisites for the Symposium realization and publication of this book. As is usually the case, the extent of financial support and particularly deadlines, imposed limits on some of our ideas and professional desires. We are deeply grateful to our esteemed colleagues, members of the Symposium Program committee: Izaly Zemtsovsky, Jim Samson, Martin Stokes, Lozanka Peycheva, and Pál Richter. The Symposium immediate logistics duties were helpfully shared primarily with our colleagues, the Institute ethnomusicologists, Rastko Jakovljević and Marija Dumnić. It was our satisfaction to have the opportunity to gather twenty-six ethnomusicologists from eleven countries: Bulgaria, Great Britain, Greece, Hungary, Lithuania, Macedonia, Russia, Slovenia, Turkey, Australia, and Serbia. We regret that due to objective circumstances, some of the Balkans researchers from other regions, whose experiences would unquestionably contribute to the quality of the Symposium and these proceedings, could not take part. The vast majority of the Symposium participants prepared their papers for publication. The readers are offered twenty-one studies that in different ways illuminate Balkan musical practices and testify to the breadth of current research interests and methodologies. The publication also includes a compact disc with useful audio and video examples, assembled with the idea to provide the reader with even more complete insight into the researched music and utilized approaches. In order to address a wider audience, the proceedings are published in English. Since the contributing authors could optionally submit an additional version of the paper in their native language, those versions are also provided on the compact disc. Editing of this extensive and comprehensive publication presented a unique experience. We would like to thank all of the authors for submitting their papers and for their cooperation. We also extend our sincere gratitude to our reviewers. In this voluminous undertaking, we enjoyed the support of our colleagues at the Institute, but in particular, the encouragement from Melita Milin who offered a number of valuable suggestions. We truly appreciate the cooperation of Jelena Simonović Schiff (Portland State University, USA) in proof reading papers in English, Zoran Jerković in mastering of audio examples, Miloš Rašić in preparing of video examples, and Goran Janjić in technical preparation for print that exceeded standard duties and helped shape this publication. ; Објављивање овог зборника финансијски је помогло Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. / These proceedings have been financially supported by Ministry of education, science and technological development of the Republic of Serbia. Зборник радова са научног скупа одржаног од 23. до 25. новембра 2011. / Proceeding of the international conference held from november 23 to 25. , 2011.