Suchergebnisse

У овом раду разматрали смо допринос дела функционера најзначајнијег професионалног удружења музичара у међуратној Југославији – Савеза музичара у Краљевини СХС Југославији, спровођењу словенске културне интеграције. Пратећи деловање групе окупљене око званичног гласила организације Jugoslavenski muzičar / Muzičar, у међународним оквирима, издвојили смо кључне подухвате који су покренути у периоду између 1923. и 1929. с циљем зближавања и интеркултурне размене са словенским музичарима и стручњацима. Резултати анализе видова и интензитета колаборације загребачких музичара с музичарима из словенских земаља посматрани су у компарацији с резултатима ранијих истраживања. Циљ тога био је да се размотри да ли су и у којој мери настојања ове групације кореспондирала са сродним тежњама других југословенских и словенских музичара, као и с доминантним ставовима и праксом политичке и интелектуалне елите с ових простора. ; Although many Slavic peoples were given long-awaited political independence after the Great War, it did not suppress their strivings to attain stronger cultural bonds and cultural integration that thrived throughout the 19th century. In the new geopolitical circuimstances, All-Slavism was mostly interpreted as a vehicle to actualize the potentials of Slavs to create cultural forms of universal value through a synthesis of opposing values of Western and Eastern civilizations. Despite the fact that its definitions varied significantly depending on the differences of ideological basis of individuals and groups that promoted it, the common ground represented a belief that Slavs shared the same worldviews, values and spiritual properties and that this similarity needed to be used as an emancipatory tool – for mutual cultual exchange, support, development, and progress. In interwar Yugoslavia of 1920s, All-Slavism was particularly promoted among musicians and music specialists. Among the numerous keen supporters were the representatives of the Association of Musicians of the Kingdom of SCS/Yugoslavia gathered around the periodical Jugoslavenski muzičar/Muzičar (Yugoslav musician). Led by Fran/Franjo Šidak and Jaroslav Šidak, this group contributed to the expansion of All-Slavic tendencies in the Yugoslav public and music spheres. From 1923 to 1929, these musicians settled in Zagreb initiated numerous activities aimed at developing collaboration with Slavic musicians around Europe. Unlike many like-minded groups in different Slavic countries of the time, Zagreb musicians created friendly relations with their Soviet colleagues, specifically with the leaders of the Всесоюзным профессиональным союзом работников искусств, ВСЕРАБИС (All-Soviet Professional Association of Art Workers). During the five years of extensive exchange with other Slavic musicians and specialist, they established fruitful correspondence and coperation with Bulgarian musicians, most of all with the high representatives of Bulgarian musical organizations. As a result of that, series of articles dealing with Bulgarian music history and musical life were published in Jugoslavenski muzičar/Muzičar together with detailed reports, while a number of essays of Yugoslav authors were reprinted in Bulgarian music journals. Results of the analysis of type and extent of collaboration between Zagreb and other Slavic musicians were compared with the results of previous researches. The aim of this paper was to consider whether the efforts of this group corresponded with the related tendencies of Yugoslav and Slavic musicians, as well as with the dominant views and practices of the Yugoslav political and intellectual elite.

У овом раду разматраћемо музичка издања Јована Фрајта и Сергија Страхова која су публикована у периоду од 1921. до 1945. (?) године у Београду. Увидом у сачуване делове колекција Фрајтових и Страховљевих издања, уз њихово допуњавање подацима из дневне штампе и периодике, те мемоарске и архивске грађе могуће је да се начини делимична реконструкција поља популарне музике у Југославији која подразумева издвајање значајних композитора, текстописаца и извођача популарних песама из тог периода, као и жанрова и културних утицаја (САД, Немачка, Аустрија, Мађарска, Италија, Француска, СССР итд.). Поређењем тенденција у овој области на простору Југославије са тенденцијама у другим земљама пружа се основ за изношење претпоставки о својствима домаће популарне музичке продукције. Сврха тога је да се укаже на околности настанка аутономне југословенске популарне музичке продукције, као и да се размотри значај овог сегмента у истраживању југословенског друштва и културе тог доба. ; In the existing research of the cultural phenomena in the region of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes/Yugoslavia not much attention has been devoted to the issue of the expansion of popular music. The reflections on the rise in the interest in musical accomplishments of commercial character in urban centres across Yugoslavia are rare and insufficiently detailed, which is why data on key agents, institutions, creative tendencies and forms of consummation in the field of popular music are missing, as well as the data on their wider circumstances (social, economical, political, etc.). The majority of data is found in memoirs but these data are not adequately systematized and contextualized. The plethora of data is also found in sources like musical editions that have not been researched until now. Namely, in the period after the First World War there were several private music publishers who dedicated a significant part of their collections to the genre of popular music/Schlager music. This is especially relevant for publishing houses of Jovan Frajt and Sergije Strahov, which were stationed in Belgrade, and publishing houses Akord and Albini from Zagreb. The inspection of the preserved pieces of the collections of editions by Frajt and Strahov, which was completed by the data from printed programmes of Radio Belgrade as well as the archive material, it is possible to partly reconstruct the field of popular music in Yugoslavia. This implies singling out important composers, writers and performers of popular songs from that period, as well as the genres and cultural influence (USA, Germany, Austria, Hungary, Italy, France, USSR, etc.). The comparison of tendencies in this field in the region of Yugoslavia with tendencies in other countries provides a basis for making presuppositions concerning the features of domestic popular music production. The purpose of such a procedure is to indicate the circumstances in which an autonomous Yugoslav popular music production emerged in the period between the two World Wars, as well as to consider the significance of this segment in the research of Yugoslav society and culture of that period.

Увођење општих знања о музици (теоријских и практичних) у програме основног и средњег образовања започето је у југословенским крајевима још крајем 19. века уз свест о њиховој значајној васпитној, развојној и етичкој улози. Такво схватање функције музичког образовања и васпитања одржало се и након Првог светског рата, с тим да је потреба за темељнијим приступом у овој области која се манифестовала кроз бројне законодавне и административне подухвате подстакла промишљање његових нових видова организовања и спровођења. О задацима, циљевима и формама музичког образовања и уједно наставе музике у југословенском друштву и његовом образовном систему дискутовало се опсежно у стручним круговима. У овом раду анализираћемо неке од кључних проблема који су се издвојили у расправама музичких стручњакаи педагога указујући на појединачне приступе њиховом тумачењу, те теоријској и/или практичној елаборацији. ; The insclusion of music in the curriculum of primary and secondary schools throughout regions of Kingdom of Serbia and Austria-Hungary (future territory of the Kingdom of Yugoslavia) started in the end of the 19th century. Already in that time, the belief that music had an important social, psychosocial and ethical role was spreaded among pedagogues and theoreticians. the same belif was even more accentuated after the First world war with the emphasis on modification of legislative regulations and bureacratical frames. At the same time, it provoked discussions on the posssibilities of new approaches to music education in primary and secondary schools. Among other things, music specialists debated on the concept and goals of music education in Yugoslav society. In this paper, we analysed some of the key issues that appeared in the discourse of music experts illuminating their diverse interpretations and theoretical and practical elaborations. Our focus was on articles and investigations of Serbian, Croat and Slovene experts such were Miloje Milojević, Antun Dobronić, Pavle Markovac and Dragotin Cvetko. ; Према књизи апстраката, зборник је резултат међународног научног скупа "Владо С. Милошевић : етномузиколог, композитор и педагог", одржаног у Бања Луци 12. и 13. априла 2013. године, у оквиру манифестације "Дани Владе С. Милошевића".