Suchergebnisse

У раду се размaтра утицај политичких промена на кул­турно-­уметнички живот Пољске и Југославије средином прошлог века. Након периода соцреализма, као водећег уметничког правца, у обе земље је отпочета тежња ка деетатизацији културе, што је у сфери организације музичког живота резултирало оснивањем интернационалних фестивала савремене музике. Будући да је пољ­ски фестивал Варшавска јесен (1956), утемељен пет година ра­није, он је постао узор југословенском Музичком бијеналу Загреб (1961), што имплицира потенцијалне аналогије између стратеги­ја и циљева ових манифестација. Оба фестивала замишљена су као места на којима би се сусрели композитори са обе стране Гво­здене завесе. Наиме, организатори су тежили инкорпорирању до­маћих композитора у актуелне западноевропске музичке токове, не би ли створили повољније услове за културну либерализацију Пољске и Југославије. Стога, иако перципирани као отклон од соцреализма, те као вид деполитизације музике, ови фестивали су, сасвим парадоксално, наставили да служе новопрокламованим политичким идејама, усмереним ка презентацији Пољске и Југославије као либерално­-демократских средина. ; This paper examines the influence of political changes on the cultural life in Poland and Yugoslavia from the 1950s to the early 1960s. After a period of socialist realism (as the main art orientation), the tendency toward liberalization of culture started in both countries. In the domain of organizing musical life, such tendencies reflected in establishing of international festivals of contemporary music. The Warsaw Autumn (1956) and the Zagreb Music Biennale (1961) were places where composers from both sides of the Iron Curtain have presented their works. Analogies between these festivals are evident, given the fact that the Polish festival was founded five years earlier and served as a model for establishment of the Zagreb Music Biennale. First of all, the Warsaw Autumn and the Zagreb Music Biennale have shown similar problems in regard to the music repertoire. In addition, the similarities between these festivals are recognized based on the main objectives of both festivals organizers which implied aspiration for incorporation of Polish and Yugoslav music culture into the contemporary tendencies of Western Europe. It was a crucial strategy of the Warsaw Autumn, as well as of the Zagreb Music Biennale, whose purposes were about contributing to the liberalization of both Polish and Yugoslav culture. Therefore, this study has found that these festivals, although perceived as a departure from political ideologization of music, continued to promote modified political aims referring to presentation of Poland and Yugoslavia as liberal countries.

Југославенска музичка трибина/Трибина музичког стваралаштва Југославије (одржавана у Опатији од 1964. до 1990. године) је поред концертних дешавања, на којима се јавност упознавала са актуелном продукцијом југословенских композитора, од самог почетка неговала и научно-музиколошку делатност. Та се пракса најпре остварила кроз оснивање Клуба трибине, те такозваног Музичког салона, у оквиру којих су се одржавала предавања са дискусијама на различите теме, не би ли се, потом, отпочело са организацијом Округлих столова, посвећених (углавном) актуелним проблемима југословенске музичке културе и њеној позицији у европском контексту. Интензивирање музиколошких расправа на опатијским сусретима расло је из године у годину, а кулминирало је утемељењем Уметничко-социолошких трибина (1976), које су окупљале еминентне југословенске музикологе, али и научнике из сродних хуманистичких дисциплина. Побуда за оснивањем својеврсног симпозијума на музичкој манифестацији каква је била опатијска Трибина, и то управо у периоду када Југославија уводи нови Устав 1974. године, вођена је идејом да се на одређене друштвено-политичке аспекте у земљи укаже и из перспективе културних радника, односно научника. С тим у вези, у овом истраживању ће се дискурс излагача на Уметничко-социолошким трибинама тумачити у контексту друштвено-политичких промена у Југославији током седамдесетих година, при чему ће се сâмо утемељење ових научних скупова сагледати као својеврсна институционализација претходних (скромних) музиколошких расправа на опатијској Трибини. ; The Yugoslav Music Forum / Forum of the Yugoslav Music Production (held in Opatija from 1964 to 1990), in addition to concert events, where the audience got acquainted with the current production of Yugoslav composers, from the very beginning also nurtured scientific musicological activity. This practice was first realized through the establishment of the Forum Club and the so-called Music Salon, where lectures were held with discussions on various topics, then with the organization of Round Tables, dedicated to (mostly) current problems of the Yugoslav music culture and its position in the European context. The intensification of musicological debates at Opatija's meetings grew year by year, and culminated with the foundation of the Artistic Sociological Forums (1976), which brought together eminent Yugoslav musicologists, as well as scientists from related humanistic disciplines. The initiative for establishing a kind of symposium on a musical event such as the Opatija Forum, and in the period when Yugoslavia introduced the new Constitution in 1974, was guided by the idea that certain social and political aspects of the country should be evident from the perspective of cultural workers and scientists. In this respect, in this research, the discourse of presenters at Artistic Sociological Forums will be interpreted in the context of socio-political changes in Yugoslavia during the 1970s, with the very foundation of these scientific conferences to be seen as a kind of institutionalization of previous (modest)musicological discussions on the Opatija Forum.

У раду се размaтра утицај политичких промена на културно-уметнички живот Пољске и Југославије средином прошлог века. Након периода социјалистичког реализма, у обе земље је отпочета тежња ка деетатизацији културе, што је у сфери организације музичког живота резултирало оснивањем интернационалних фестивала савремене музике – Варшавске јесени (1956) и Музичког бијенала Загреб (1961). Замишљени као места на којима би се сусрели композитори са обе стране Гвоздене завесе, организатори ових фестивала тежили су инкорпорирању домаћих композитора у актуелне западноевропске музичке токове, не би ли створили повољније услове за културну либерализацију Пољске и Југославије. Стога, иако перципирани као отклон од соцреализма, те као вид деполитизације музике, ови фестивали су, сасвим парадоксално, наставили да служе новопрокламованим политичким идејама, усмереним ка презентацији Пољске и Југославије као либерално-демократских средина. Будући да је Варшавска јесен утемељена пет година раније у односу на загребачки Бијенале, она је постала узор југословенском фестивалу, што имплицира потенцијалне аналогије између стратегија и циљева ових музичких манифестација. Компаративним сагледавањем ових музичких догађаја из првих година њиховог одржавања (1950-те и 1960-те године), установиће се где су места сусрета, а где разилажења у сфери пољске, односно југословенске фестивалске политике. ; This research examines the influence of political changes on the cultural life of Poland and Yugoslavia from the 1950s to the early 1960s. After the period of socialist realism, the tendency toward democratization and liberalization of culture started in both countries. In the sphere of organization of musical life, such tendencies reflected in establishing of international festival of contemporary music – The Warsaw Autumn (1956) and the Music Biennale Zagreb (1961) as places where composers from both side of Iron Curtain have presented their works. Hence, these festivals, although perceived as a departure from political ideologization of music, they continued to promote modified political aims, that referred to presentation of Poland and Yugoslavia as liberal countries. By comparing these musical events from the first years (1950 and 1960), this research will determine where are the similarities and where the differences in the sphere of Polish and Yugoslav festival policies.

Активност Југословенске радикалне заједнице, чији је програм крајем 1930-их година подразумевао поштовање и равноправност три национална идентитета (српског, хрватског и словеначког), битно је утицао на идеју интегралног југословенства у Краљевини Југославији. Часопис XX век, спонзорисан од стране Југословенске радикалне заједнице, неретко је кроз филозофско-естетичке и уметничко-културолошке теме имплицирао актуелне друштвено-политичке промене. У раду се сагледава филозофско-естетичко промишљање српског естетичара Бранка Лазаревића, чији су текстови о умeтности (објављивани у часопису XX век) бивали политизовани и инструментализовани за форсирање једне у основи политичке идеје кроз поље уметности. На тај начин, поменути часопис деловао је као вид алтернативног уметничког образовања народних маса, те је новопробуђене националне идеје промовисао, тобоже, као идеје за уметничку слободу и уметнички прогрес, пласирајући их метафорички кроз естетичке ставове Бранка Лазаревића. ; During the late 1930s, the Yugoslav Radical Community initiated very important changes in the political regime of The Kingdom of Yugoslavia. One of the principle of this party was affirmation of equality of three differеnt national identity – Serbian, Croatian and Slovenian. The 20th Century Journal, which was sponsored by Yugoslav Radical Community, has implicated actual social-political changes through its articles about philosophy, aesthetics arts and culture. The paper deals with the philosophical and aesthetic observations of the Serbian aesthetist Branko Lazarević, whose articles about art (published in the 20th Century Journal) were politicized and instrumentalized for the promotion of the political ideas through the field of art. In this way, the 20th Century Journal acted as an medium for the alternative artistic education of the masses. This journal has promoted new political ideas as ideas for artistic freedom and artistic progress, by placing them metaphorically through the aesthetic reflections of Branko Lazarević.

Активност Југословенске радикалне заједнице, чији је програм крајем 1930-их година подразумевао поштовање и равноправност три национална идентитета (српског, хрватског и словеначког), битно је утицао на идеју интегралног југословенства у Краљевини Југославији. Часопис XX век, спонзорисан од стране поменуте партије, неретко је кроз филозофско- естетичке и уметничко-културолошке теме имплицирао актуелне друштвено-политичке промене. У раду се сагледава филозофско-естетичко промишљање српског естетичара Бранка Лазаревића, чији су текстови о умeтности (објављивани у часопису XX век) бивали политизовани и инструментализовани за форсирање једне у основи политичке идеје кроз поље уметности. На тај начин, овај часопис деловао је као вид алтернативног уметничког образовања народних маса, те је новопробуђене националне идеје промовисао, тобоже, као идеје за уметничку слободу и уметнички прогрес – пласирајући их метафорички кроз естетичке ставове Бранка Лазаревића. ; During the late 1930s, the Yugoslav Radical Community initiated very important changes in the political regime of The Kingdom of Yugoslavia. One of the principle of this party was affirmation of equality of three differеnt national identity – Serbian, Croatian and Slovenian. The 20th Century Journal, which was sponsored by Yugoslav Radical Community, has implicated actual social-political changes through its articles about philosophy, aesthetics arts and culture. The paper deals with the philosophical and aesthetic observations of the Serbian aesthetist Branko Lazarević, whose articles about art (published in the 20th Century Journal) were politicized and instrumentalized for the promotion of the political ideas through the field of art. In this way, the 20th Century Journal acted as an medium for the alternative artistic education of the masses. This journal has promoted new political ideas as ideas for artistic freedom and artistic progress, by placing them metaphorically through the aesthetic reflections of Branko Lazarević. ; Реализацију научног скупа и штампање зборника радова подржало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, решењем број 451-03-469/2018-14.