Suchergebnisse

О дугорочном процесу византизације срп ске кул ту ре и умет но сти, који је у склопу сложених политичких односа на почетку XV века интензивиран, сведоче сачувани двојезични грчко-словенски музички рукописи. Ови примарни извори у реконструкцији појачке уметности Српске цркве у касном средњем веку, али и византијско-српских музичких веза, недвосмислено потврђују постојање праксе билингвалних богослужења у доба Деспотовине. Задуго уврежени ставови о времену настанка две неумске антологије: Лавра Е 108 и ЕВЕ 928, писарима који су у њиховом састављању узели удела, мелодима и напевима који су се у њима нашли, критички су у овом раду први пут сагледани. ; The long-term process of the byzantinization of Serbian culture and art, intensified in the framework of complex political relations at the beginning of the 15th century, is testified, among others, by the preserved bilingual Greek-Slаvonic musical manuscripts. As the primary sources in the reconstruction of the Serbian church chanting art in the late Middle Ages, but also the Byzantine-Serbian musical connections, the neum manuscripts unambiguously confirm the existence of the bilingual worship practice at the time of Despotovina Serbia. The long-held views on the dated two neum anthologies from the Great Lavra (E 108) and the National Library of Greece (EVE 928), their scribes, composers and songs in this paper are critically examined for the first time.

Увођење општих знања о музици (теоријских и практичних) у програме основног и средњег образовања започето је у југословенским крајевима још крајем 19. века уз свест о њиховој значајној васпитној, развојној и етичкој улози. Такво схватање функције музичког образовања и васпитања одржало се и након Првог светског рата, с тим да је потреба за темељнијим приступом у овој области која се манифестовала кроз бројне законодавне и административне подухвате подстакла промишљање његових нових видова организовања и спровођења. О задацима, циљевима и формама музичког образовања и уједно наставе музике у југословенском друштву и његовом образовном систему дискутовало се опсежно у стручним круговима. У овом раду анализираћемо неке од кључних проблема који су се издвојили у расправама музичких стручњакаи педагога указујући на појединачне приступе њиховом тумачењу, те теоријској и/или практичној елаборацији. ; The insclusion of music in the curriculum of primary and secondary schools throughout regions of Kingdom of Serbia and Austria-Hungary (future territory of the Kingdom of Yugoslavia) started in the end of the 19th century. Already in that time, the belief that music had an important social, psychosocial and ethical role was spreaded among pedagogues and theoreticians. the same belif was even more accentuated after the First world war with the emphasis on modification of legislative regulations and bureacratical frames. At the same time, it provoked discussions on the posssibilities of new approaches to music education in primary and secondary schools. Among other things, music specialists debated on the concept and goals of music education in Yugoslav society. In this paper, we analysed some of the key issues that appeared in the discourse of music experts illuminating their diverse interpretations and theoretical and practical elaborations. Our focus was on articles and investigations of Serbian, Croat and Slovene experts such were Miloje Milojević, Antun Dobronić, Pavle Markovac and Dragotin Cvetko. ; Према књизи апстраката, зборник је резултат међународног научног скупа "Владо С. Милошевић : етномузиколог, композитор и педагог", одржаног у Бања Луци 12. и 13. априла 2013. године, у оквиру манифестације "Дани Владе С. Милошевића".