Suchergebnisse

One of the major principles of national security in every modern democratic state is the rule of law. This implies the definition of standards relating to vital state and national values, but also the existence of mechanisms and organizations which take care of security (the establishment, jurisdiction, tasks, powers, responsibility, and control thereof). This includes national law (constitution, laws and bylaws), but also international law (conventions, resolutions, charters, covenants, recommendations, court rulings, decisions of international courts, commissions, and arbitration bodies, etc.). Generally, in democracies, national law is based on international law. In this sense, it is possible to speak about international legal foundations of national security which set the framework for the proclamation, regulation and protection of state and national values and interests. In this context, the paper gives an overview of some major international sources of law pertaining to national security. ; U radu je učinjen osvrt na značajnije međunarodne izvore prava nacionalne bezbednosti. Ovo je, svakako, izvod iz nekolicine međunarodnih dokumenata kojima se, između ostalog, daje i međunarodnopravni osnov pojedinih komponenti organizacije i funkcije nacionalne bezbednosti. Nacionalna bezbednost danas obuhvata bezbednost društva (bez obzira na etničko, versko, rasno i ideološko opredeljenje njegovih članova) i bezbednost države, ali i njihovo participiranje u međunarodnoj i globalnoj bezbednosti. Reč je o izvesnom stanju zaštićenosti njihovih vitalnih vrednosti i interesa koje se optimizuje funkcijom vojnog i civilnog, državnog i nedržavnog sektora nacionalnog sistema bezbednosti, uz oslanjanje na vidove međunarodne saradnje u bezbednosti i na brojne međunarodne (nevladine i međuvladine) aktere. U zaštiti nacionalne bezbednosti učestvuju subjekti svih nivoa bezbednosti: pojedinci, društvo, država, međunarodna zajednica. Jedno od bitnijih načela post-Vestfalskog modela nacionalne bezbednosti jeste i zakonitost. To podrazumeva normiranost vitalnih državnih i nacionalnih vrednosti, ali i mehanizama i organizacija koje se staraju o bezbednosti (njihovo osnivanje, nadležnost, poslove, ovlašćenja, odgovornost i kontrolu). Reč je o nacionalnom pravu (ustav, zakoni i podzakonski propisi), ali i o međunarodnom pravu (konvencije, rezolucije, povelje, paktovi, preporuke, presude i odluke međunarodnih sudova). Načelno, nacionalno pravo bi trebalo da bude zasnovano na međunarodnom pravu. U tom smislu, moguće je govoriti i o međunarodnopravnim osnovama nacionalne bezbednosti S razvojem društava i međunarodne zajednice, razvija se i međunarodno pravo. Kako je sve više pravne materije posvećeno oblasti bezbednosti, to će se vremenom verovatno izdiferencirati oblast tzv. međunarodnog prava bezbednosti, a na nacionalnim nivoima i - oblast prava nacionalne bezbednosti. Međunarodno pravo bezbednosti je generalno progresivno koncipirano. Njegova problem je u tome što se često zlonamerno tumači i selektivno primenjuje, ili se uopšte ne primenjuje. Javno pravo često se zamenjuje pravom jačeg koji ga tendenciozno tumače i kontrolišu međunarodne organizacije. U prilog ovoj tezi ide i činjenica krize Ujedinjenih nacija, jedine univerzalne međunarodne organizacije kolektivne bezbednosti. Iako moderno organizovana, sa izuzetno progresivnim rešenjima zaštite mira i bezbednosti čovečanstva za vreme u kojem je nastala, ovoj organizaciji je preko potrebna reforma Međutim, i pored svega, nesporan je značaj postojanja međunarodnopravnih standarda u oblasti nacionalne bezbednosti. Time se stvara osnov da bezbednost demokratskih država bude uređena na sličan način. To u mnogome doprinosi stvaranju agende zajedničkih vrednosti i interesa prosvećenih naroda, te olakšava međunarodnu saradnju u sferi bezbednosti.