Search results

Since this is a phenomenon of recent times, the significance of the politicization of music during the period of totalitarian rule in Bulgaria (1944–1989) is still unexplored. This paper focuses on the interplay between the political regime, musical life in Bulgaria, and the status of Bulgarian composers. Many books, articles, conferences and PhDs have been presented recently in the field of cultural studies, promoting a multidisciplinary approach in several fields. A new approach tothis dynamic period would clarify the overall development of Bulgarian musical culture in the twentieth century. ; Овај чланак је усмерен на међусобни однос политичког режима, музичког живота у Бугарској и статута бугарских композитора у раздобљу између 1944 и 1989. У новије време, бројни чланци, конференцијски радови и докторске дисертације промовишу област културних студија и интердисциплинарни приступ, који се обједињују историја, политикологија и музикологија. Тиме је на нов начин осветљен репертоар остварења компонованих и извођених у поменутом периоду. Након социјалистичке револуције у Бугарској 1944. године, социјалистички реализам постаје доминантна доктрина у музичкимг руговима. "Што је више међу људима, то је ближи животу!", гласила је нова идеологија. Током социјалистичког раздобља, уметности су биле финансиране (и регулисане) од стране цржаве, централизоване и снажно идеолошки усмерене. Уметници који нису били по вољи режиму били су елиминисани. Широм земље основане су нове оперске куће, симфонијски оркестри и средње музичке школе. Идеолошка ограничења нису нужно компромитовала уметничко изражавање, поготово током повремених периода либерализације (којима је дозвољена западноевропска књижевност и музика у Бугарској). Држава је такође контролисала Удружење бугарских композитора, производњу и дистрибуцију музичких албума и партитура, па чак и репертоар који се изводио у ресторанима. Композитори и музиколози су развијали нову соцреалистичку културу и промовисали бугарску музику у домаћим и интернационалним оквирима. Основани су нови фестивали бугарске музике, а бугарски фолклор је заменио неоромантичарски тренд карактеристичан за тридесете и четрдесетегодине ХХвека. Већини младих композитора и извођача није било дозвољено да студирају у иностранству, са изузетком Совјетског Савеза, нити да асимилују трендове савремене западноевропске музике. Након слома државног социјализма 1989. године, државна улагања у музику су смањена, те су појединци и ансамбли морали да се преоријентишу на тржишно пословање (док су у социјалистичком раздобљу плате и програми углавном били у надлежности Министарства културе). Од почетка XXI века, бугарски композитори разних генерација, као и извођачи, било да живе у Бугарској или у иностранству, настоје да промовишу савремену бугарску уметничку музику на престижним светским сценама.