Suchergebnisse

The affective turn, which has already questioned dominant paradigms in many disciplinary fields including cultural studies, philosophy, political theory, anthropology, psychology and neuroscience, has started to attract more attention in the field of ethnomusicology, becoming a particularly vibrant stream of thought. Drawing on the voices that call for the historicisation of and critical deliberation on the field of affect studies, the article strives to show how theories of affect might expand dominant paradigms in ethnomusicology and also points to their limitations. ; Студије афекта, које су већ довеле у питање доминантне парадигме у хуманистичким дисциплинама, укључујући студије културе, филозофију, политичку теорију, психологију или антропологију, постепено добијају све већу пажњу у области етномузикологије као изузетно вибрантно подручје промишљања. Подстакнут предоминацијом постструктуралистичког приступа и наглашавања дискурзивног и репрезентације кроз деконструкцију и психоанализу у којима су занемарени телесно, емоционално и сензорично (видети Clough and Halley 2007), теоријски заокрет ка афекту усмерава фокус на пре-дискурзивно, пре-лингвистичко кроз не-дискурзивни, не-репрезентативни приступ (видети Thrift 2007). Чланак истражује потенцијале увођења теорије афекта у подручје етномузикологије. Ослањајући се на приступе који позивају на историзацију и контекстуализацију теорија афекта и њихову критичку расправу, чланак прати генеалогију концепта афекта у постојећим научним дискурсима. У ту сврху у првом делу чланак нуди поглед на доминантне приступе у теоретизацији концепата афекта и емоције у етномузиколошким научним наративима. Према мом мишљењу, стављање нових студија о афекту у музици и звуку у шири историјски и дисциплинарни оквир посебно је важно јер 1) афект и емоције представљају две најзначајније коегзистентне парадигме када су посреди етномузикологија и сродне дисциплине 2) у теоријама афекта однос између концепата афекта и емоције појављује се као један од најосетљивијих питања и главни предмет научне дебате. Чланак има за циљ осврт на комплексне епистемолошке мреже које обликују увођење концепта афекта у етномузикологију и посебно начине на којe то утиче на ревитализацију постојећих парадигми или/и продубљивање постојећих концептуалних ћорсокака. Анализа доминантних приступа потврђује да је афект константни предмет занимања дисциплина које су фокусиране на истраживања музике и звука (музикологије, етномузикологије, теорије музике, културне антропологије музике, музичког образовања, звучних студија и сл.). Стога се у чланку афективни заокрет не третира као натурализација епистемолошког апарата из "другог" научног поља и не пропитују се начини на које постојећа истраживања одговарају на њега. Чланак заправо жели да покаже да је афект саставни део етномузиколошких епистемологија од њених самих почетака па до данас; заокрет ка афекту није "помодни" теоријски тренд, већ теоријски и методолошки оквир који је већ дуго времена свеприсутни део етномузиколошке истраживачке праксе.

The power of music to bring people across newly established national borders even during the ethnic conflict and dissolution of socialist Yugoslavia has been particularly appealing to scholars. Reflecting on the complex relationship between the affective, the aural, and the political, this issue points out the limits of existing interpretative discourses of music and memory in post-Yugoslav spaces, which underplay the lived intensity of the sensory experiences, emotional investment, and the affective technologies of remembering the past. The authors here argue that the emphasis on the social and political production of affect embedded in the experience of music might be beneficial for shedding new light on memory politics in a post-Yugoslav context. Examining why and how music matters for post-Yugoslav memory practices, the articles in this issue strive to fashion new readings that go beyond the dichotomies commonly drawn between political/nostalgic, commercial/engaged, and escapist/emancipatory. The issue thus argues that the sensorial politics of music can serve as a conceptual framework that provides an important base for new theorizations of Yugoslav cultural memories, which is done by focusing on the politics of sentimentalism and the politics of joy. Accordingly, the goal of this issue is to raise productive questions that resonate with a multiplicity of interpretational and theoretical dilemmas and gaps by mobilizing the tools of affect theory primarily to open a space and spur further criticism and theory.

This article attempts to turn from describing heritage in the framework of official and everyday discourses of identity and politics of belonging towards acknowledging its spatial nature. As an example, I use the Guča na Krasu festival in order to explore two main questions: how a strong notion of locality is mediated by the non-locality of sound, and the ways in which globalization and mobility are remodelling music heritage protocols, particularly in the case of migrant communities. I explore the ways in which trumpet orchestra music, as one of the main genres of Balkan music on the world music market, is becoming an affective tool of identification and affiliation, and bringing a newly emergent globallocal dynamics to the existing heritage management of the Serbian community living in this area. The discourses of heterogeneity and transnationality in branding Balkan music have led to an ambivalent identification with the festival among community members. Navigating between sound environments, music heritage protocols, globalization processes and affective technologies, the space is approached through an examination of the complexity of relations among communities, affective spatio-temporal sound collectivities, and music globalization processes. ; Članek poskuša preseči opisovanje dediščine v okviru uradnih in vsakodnevnih diskurzov identitete in politik pripadnosti ter raje poudariti pomen prostora v odnosu do dediščine. Avtorica za primer vzame festival Guča na Krasu, prek katerega razišče dve vprašanji: kako je močan občutek lokalnosti posredovan skozi ne-lokalnost zvoka ter kako globalizacija in mobilnost, še zlasti v primeru migrantskih skupnosti, preoblikujeta protokole glasbene dediščine. Avtorica raziskuje, kako glasba trubaških orkestrov, kot osrednji označevalec balkanske glasbe na globalnem tržišču glasb sveta, postane afektivno orodje identifikacije in pripadnosti, s čimer so označene nove dinamike med globalnim in lokalnim v obstoječih procesih upravljanja dediščine srbske skupnosti na tem ...

We discuss the political implications of the noise/silence dialectic in order to reflect on the urban and social materialities of sonic memory activism in the postYugoslav space. We see the privatization of public space as one of the defining issues of current socio-political tensions and we strive to offer a more nuanced model for thinking about grassroots practices of musicking and listening in the context of resistance and power and control redistribution. Discussing sonic interventions in Ljubljana and Belgrade enables us both to uncover how important global processes are reflected in these local contexts and to locate diversity of present practices of resistance. ; У овом чланку расправљамо о политичким импликацијама дијалектике буке и тишине како бисмо се осврнули на урбани и друштвени значај активизма који се темељи на звуку и сећању у пост-југословенском простору. Услед постсоцијалистичких трансформација и агресивног увођења неолибералног капитализма, приватизација урбаних јавних простора постала је свеприсутна, те не изненађује што су градови постали најистакнутији простор борбе у постјугословенским друштвима. Звучне интервенције у јавном простору разматрамо као ревитализацију маргинализованих историја, група и појединаца, те сећања на друштвене аспекте јавног (заједничког) простора. Студије случаја о културалној и симболичкој реконституцији града које представљамо показују важност успостављања осећања припадности и солидарности и нових начина присвајања моћи кроз звук. Самоорганизоване групе, укључујући колективе као што су Жене у црном и хорове Kомбинат и З'борке, структуриране кроз хоризонталну архитекстуру инфра-моћи, као и хетерогени савези који се конституишу кроз јавне протесте, могу понудити визују друштва сарадње, заједништва и солидарности. Главни потенцијал интервенција које овде описујемо је стварање колективитета који је подстакнут интензитетом самог звучног искуства. На тај начин колективно искуство стварања музике или звука, или чак стварања новог, политичког простора тишине у јавном простору, представља основу за изградњу нових врста заједница (и заједништва). ; This article was written for the project City Sonic Ecology — Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade, financed by Swiss National Science Foundation within its SCOPES program (2013–2016). Some of the research for this project was conducted as part of the project of the Institute of Musicology SASA Serbian Musical Identities Within Local and Global Frameworks: Traditions, Changes, Challenges (No. 177004), financed by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia.

In this roundtable we present the trilateral project City Sonic Ecology – Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade which brings together the capital cities of Switzerland, Slovenia and Serbia. The project merges the approaches of urban ethnomusicology, soundscape research, and affect theory in order to investigate into ways people living in the city employ their hearing capacities in identification practices and modes of political engagement. By examining three European capitals which are differently perceived on the imaginary West-East axis (Bern as 'West', Belgrade as 'East' and Ljubljana as 'West of the East' / 'East of the West') we focus on three broad themes: sounds of religion, commodification processes, and political participation. ; International Musicological Society, 20th Quinquennial Congress in Tokyo, 19-23 March 2017.