Suchergebnisse

The political legitimation of nation states traditionally tended to claim homogeneity requirements that often exclude large sections of population. Taking this account of the traditional correspondence between nationality and state as a backdrop, I will attempt to sketch a new conception of peoplehood not based on class, race or religious membership, but on the acceptance of manifold social differences and on the construction of new belonging models. Basically I will suggest the exploration of new avenues of political research about the future of the nation with the following main goals: a) to argue for the persistence of differences among the members of a society at a global scale as a positive feature able to remove deep prejudices and biased views about the others, b) to highlight the prejudices that the neoliberal frame of the EU has supposed in the West Balkans area and c) to criticize the ideological resistance stemming from the idea of a nation state that usually turns down the birth of new nations in history as the result of wrongly solved conflicts. My claim for a politics of peoplehood as a regular source of conflicts and demands, which shouldn't be viewed as a civil failure or breakdown, will be especially inspired by some texts from Seyla Benhabib, Slavoj Žižek and Lea Ypi focusing on the necessary updates that the conditions of membership and political participation ought to include in our current times. ; Politička legitimizacija nacionalnih država tradicionalno je imala tendenciju da propisuje uslove homogenosti koji često isključuju velike delove stanovništva. Uzevši u obzir ovu tradicionalnu korespodenciju između nacionalnosti i države kao podlogu, pokušaću da skiciram novu koncepciju narodnosti koja nije zasnovana na klasi, rasi i verskoj pripadnosti, već na prihvatanju mnogobrojnih društvenih razlika i konstrukciji novih modela pripadnosti. U suštini, ja ću predložiti ispitivanje novih staza političkih studija o budućnosti nacije sa sledećim glavnim ciljevima: a) kako bih izneo tvrdnju da je opstajanje razlika između članova društva na globalnoj skali pozitivno svojstvo sposobno da ukloni duboke predrasude i pristrasnost prema drugima, b) da bih podvukao kako neoliberalni okvir EU ispoljava izvesne predrasude prema prostoru Zapadnog Balkana i c)) kako bih kritikovao ideološki otpor koji proizlazi iz ideje nacionalne države koja uglavnom odbacuje rođenje nove nacije u istoriji kao rezultat pogrešno razrešenog sukoba. Moje zalaganje za politiku narodnosti kao regularni izvor nasilja i zâhteva, koje ne treba videti kao neuspeh ili slom građanske opcije, biće posebno inspirisana nekim tekstovima Šejle Benhabib (Seyla Benhabib), Slavoja Žižeka (Slavoj Žižek) i Lee Epi (Lea Ypi) čiji je fokus na neophodnim osavremenjivanjima koja bi uslovi pripadnosti i političke participacije trebalo da uključe u današnjem vremenu.

El objetivo de este artículo es examinar las contribuciones de la imaginación sociológica a la teoría contemporánea de género en cuatro dimensiones específicas del quehacer sociológico: política, teórica, metodológica y práctica. En cada una de estas dimensiones se analizan los postulados principales de C. Wright Mills, para luego discutir la forma en que estos han influenciado a la teoría contemporánea de género. Propongo que examinar este vínculo nos puede llevar a pensar una artesanía intelectual feminista en términos deuna práctica de investigación. Para ello, en la última sección se discuten algunos elementos de la epistemología decolonial que pueden ayudar a pensar en cómo hacer investigación social en tiempos de revuelta social.