Suchergebnisse

Deutschland beteiligt sich ausschließlich an multinationalen Militäreinsätzen, die aber immer national entschieden werden. Der Autor analysiert vor diesem Hintergrund die sicherheitspolitischen Entscheidungsstrukturen Deutschlands und ausgewählter Verbündeter hinsichtlich multinationaler Militäreinsätze, vergleicht diese und bietet Handlungsmöglichkeiten zur Überwindung von ermittelten Hürden und Defiziten an, die zu asynchronen Entscheidungsprozessen mit den Verbündeten führen können.

This book investigates regulatory and social pressures that social media companies face in the aftermath of high profile cyberbullying incidents. The author's research evaluates the policies companies develop to protect themselves and users. This includes interviews with NGO and social media company reps in the US and the EU. She triangulates these findings against news, policy reports, evaluations and interviews with e-safety experts. This book raises questions about the legitimacy of expecting companies to balance the tension between free speech and child protection without publicly revealing their decision-making processes. In an environment where e-safety is part of the corporate business model, this book unveils the process through which established social media companies receive less government scrutiny than start-ups. The importance of this research for law and policy argues for an OA edition to ensure the work is widely and globally accessible to scholars and decision makers.

The problem of dealing with the ongoing and constantly evolving threat of terrorism is something which continues to preoccupy governments worldwide. Has sufficient attention been paid to what happens with terrorist organizations after they change leaders? Has enough research been done on how and in what manner they are changed/replaced? This book is a collection of follow-up papers from experts who participated in the NATO Advanced Research Workshop (ARW) entitled The Perseverance of Terrorism: Focus on Leaders, held in 2013, and is the third in a series of outputs related to the approach to

Prikaz:

Виктор Иванович Ермолович, 2021. Основныи институты гражданского права средњовековой Сербии и стран континентальной Европы (X-XVвв.), Минск: БГЭУ, стр. 301.

From je imao reputaciju "nerevolucionara", jer nije bio pristalica nasilne revolucije. Međutim, radikalni sadržaji Fromovog pogleda na svet su prikriveni ispod reformističke odeće, budući da je bio Frojdista (nazivaju ga različito: "neofrojdista", "levi frojdista", "frojdomarksista"), a treba naglasiti da je smatrao da je Marks bio mnogo veći od Frojda, jer je Frojd bio reformator, a Marks radikalni revolucionar. From i njegovo delo je malo, skoro nikako, izloženo kritici (mada ima pokušaja). Uglavnom se o njemu krajnje pozitivno govorilo, jer je pridobio "oreol borca za ljudsku slobodu". Kritika Herberta Markuzea Fromovih ideja u "Erosu i civilizaciji" je najpoznatija. Međutim, s obzirom da je i Markuze pripadnik "Frankfurtske škole" čiji su pripadnici kreirali satanističke društvene promene kojima smo sada svedoci, ta "kritika" ne može da bude pouzdan oslonac. From se, dakle, ne može razumeti bez uzimanja u obzir da je bio pripadnik "Frankfurtske škole", ali i da je znanje sticao i kod ekstremne "jevrejske" religiozne organizacije "Habad", koja je uticala na njegove stavove, a koji se mogu definisati kao trockizam u političkoj psihologiji. From je zapravo primenio sledeći metod: ideologiju "Habada" je uopštio i preneo na čitavo čovečanstvo, tako da kada se "Bekstvo od slobode" (i druga njegova dela) izlože kritici sa aspekta pravoslavne antropologije, tek tada se vide razmere Fromovih stranputica.

"Istočni papizam" je jedan od glavnih bogoslovskih i kanonskih izazova sa kojima se suočava savremena pravoslavna Crkva. Zapravo, radi se o iskušenju vlasti, jer vaseljenski patrijarh želi svu vlast nad pravoslavnima, kao što je ima papa nad rimokatolicima. U tom smislu pristalice "istočnog papizma" pojavile su se i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kroz lik tri episkopa iz SAD: Maksima, Irineja i Longina. Oni su pokušali da svoje eparhije (prema obrascu ukrajinskih) prepotčine Fanaru. Da bi opravdali svoje delo idu tako daleko da negiraju autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, unose raskole i svedoče nepravoslavno bogoslovlje. Za ovakvu politiku imaju podršku SAD, Evropske unije, ali i NATO-a, pri čemu ova gigantska vojna organizacija ne krije da joj je cilj uništenje Srpske pravoslavne crkve (general pukovnik Frenklin Ben Hodžis).

As one of the most important global trade actors, in the period that lasted from 1999 to 2021the European Union promoted five different trade strategies. Some of them, such as the strategy of "managed globalisation" (of 1999) and "Global Europe" (of 2006) represented a deviation from the previous trade practice, while others ("Trade, Growth and World Affairs" from 2010, "Trade, Growth and Development" of 2012, and "Trade for All" of 2015), for the most part, included significant improvements compared to previous strategic documents. The latest communication document of the European Commission, "Open, Sustainable and Assertive Trade Policy" (of 2021), points to the Union's adaptation to new circumstances, emphasising the concept of open strategic autonomy and proclaiming a return to multilateralism based on fair and sustainable rules. Although the EU seeks to present itself as a leading initiator of change in the existing static trading system, this paper will attemptto prove that,in its strategic positioning and undertaken activities,the European Union is falling behind its key global competitors, the US and China. The systemic, state-centric and societal reasons for the relatively frequent changes of key trade documents and the essentially defensive action of the European Union in the global trade system will also be analysed.

Prema podacima Konrada fon Hesnera u XVI veku bilo je 60 naroda slovenskog jezika. Preostalo je 14, dok su ostali asimilovani i izbrisani sa etničke mape. Takođe, teritorije koje su Sloveni izgubili iznose blizu 700.000 kvadratnih kilometara. Uz sve to Zapad i dalje nastoji da preostale pravoslavne Slovene uništi stvarajući nove narode sa ideologijom mržnje prema narodu iz kog su potekli.
Takođe, na udaru su se našle i pojedine institucije pravoslavnih Slovena, pre svega Crkva, gde se vodi politika poništavanja ili odricanja od autokefalnosti i njihovo potčinjavanje Fanaru, tačnije konstantinopoljskom patrijarhu kao novom istočnom papi.

Evroazijstvo je počelo da pretenduje na ulogu glavne integracione ideologije na postsovjetskom prostoru. Klasično evroazijstvo pojavilo se među ruskim emigrantima 20-ih godina prošlog veka, kao reakcija na raspad slovenofilskih iluzija i očekivanja nakon završetka Prvog svetskog rata, kao i propasti starih carstava na čijim ruševinama su nastali nacionalizam i separatizam. Evroazijci su odustali od ideje stvaranja zajedničke slovenske civilizacije, u čijem je centru trebala da bude Rusija, iznoseći ideju Evroazije kao posebnog civilizacijskog prostora, koji se delimično podudarao sa granicama nekadašnjeg Ruskog carstva i SSSR-a. Ključnu ulogu u popularizaciji ideje evroazijstva tokom perioda perestrojke i postperestrojke, igrala su novinarska dela Leva Gumiljova i Aleksandra Dugina, koja su stvorila uslove za pozitivnu percepciju evroazijstva i prihvatanje tih ideja od strane intelektualnih i političkih elita u postsovjetskoj eri. Bivši predsednik Kazahstana, NursultanNazarbajev, prvi je put 1994. godine izrazio ideju o potrebi stvaranja Evroazijske unije, do čije će realizacije proteći skoro 20 godina, prolazeći kroz različite faze, od Evroazijske ekonomske zajednice, preko Carinske unije, do zajedničkog ekonomskog prostora do čijeg je otelotvorenja došlo stvaranjem Evroazijskog saveza, 2014. godine. Evroazijstvo je, između ostalog, sastavni element modernog ruskog identiteta i geopolitičke prakse. To je najvažniji rezultat prvog veka od pojave evroazijske ideje, koji je doveo do kasnijeg stvaranja sveevroazijske ideje (kao ujedinjenja Slovena-Rusa sa turskim narodima) koja je potom preoblikovana u ideju "Velike Evroazije". Pojam "Velika Evroazija" se relativno nedavno pojavio u geopolitičkom rečniku. Pomenuti pojam uključuje kompletnu Evroaziju i deo Afrike. Prema klasifikaciji UN-a, u Veliku Evroaziju se ubraja 48 država Evrope, 50 država Azije i 7 država Severne Afrike, koje pokrivaju prostor osam od dvanaest lokalnih civilizacija i devet civilizacijskih asocijacija.

This book investigates regulatory and social pressures that social media companies face in the aftermath of high profile cyberbullying incidents. The author's research evaluates the policies companies develop to protect themselves and users. This includes interviews with NGO and social media company reps in the US and the EU. She triangulates these findings against news, policy reports, evaluations and interviews with e-safety experts. This book raises questions about the legitimacy of expecting companies to balance the tension between free speech and child protection without publicly revealing their decision-making processes. In an environment where e-safety is part of the corporate business model, this book unveils the process through which established social media companies receive less government scrutiny than start-ups. The importance of this research for law and policy argues for an OA edition to ensure the work is widely and globally accessible to scholars and decision makers.

Cover -- Politische Entscheidungsprozesseund multinationale Militäreinsätze. Deutschland im internationalen Vergleich -- Inhaltsverzeichnis -- 1 Einleitung -- 1.1 Notwendigkeiten und Bedingungen für die staatliche Beteiligung an multinationalen Militäreinsätzen -- 1.2 Multinationale Militäreinsätze und die Rolle politischer Entscheidungsstrukturen -- 2 Methodischer Aufbau -- 2.1 Zentrale Forschungsfrage -- 2.2 Erkenntnisinteresse -- 2.3 Methodik und Vorgehensweise -- 2.4 Eingrenzung: Einsatz bewaffneter Streitkräfte -- 3 Stand der Forschung -- 3.1 Außenpolitikanalyse -- 3.2 Außenpolitische Entscheidungstheorie -- 3.3 Vergleichende außenpolitische Länderanalyse -- 4 Theoretisches Fundament -- 4.1 Erklärende Außenpolitikanalyse -- 4.1.1 Internationale Ebene -- 4.1.2 Innerstaatliche Ebene -- 4.2 Außenpolitische Entscheidungstheorie -- 4.2.1 Politische Entscheidungen -- 4.2.2 Außenpolitischer Entscheidungsprozess -- 4.2.3 Organisationstheoretischer Ansatz -- 4.3 Vergleichende außenpolitische Länderanalyse -- 4.4 Zusammenfassung des theoretischen Teils -- 5 Deutschland -- 5.1 Internationale Ebene - Deutschland -- 5.1.1 Macht und Interessen Deutschlands im internationalen System -- 5.1.2 Deutscher Multilateralismus innerhalb internationaler Organisationen -- 5.1.3 Außenwirtschaftspolitik Deutschlands -- 5.2 Innerstaatliche Ebene - Deutschland -- 5.2.1 Außenpolitische und strategische Kultur Deutschlands -- 5.2.2 Öffentliche Meinung in Deutschland -- 5.3 Entscheidungsebene - Deutschland -- 5.3.1 Der Bundeskanzler -- 5.3.2 Das Bundeskanzleramt -- 5.3.3 Das Kabinett -- 5.3.4 Die Ressorts und der Geheimdienst -- 5.3.5 Der Deutsche Bundestag -- 5.3.6 Politischer Entscheidungsprozess -- 6 Untersuchungsgruppe verbündeter Staaten Deutschlands -- 6.1 USA -- 6.1.1 Internationale Ebene - USA -- 6.1.2 Innerstaatliche Ebene - USA -- 6.1.3 Entscheidungsebene - USA