Suchergebnisse

Referendum je najvažnija institucija neposredne demokratije u pravnom i političkom sistemu Republike Srbije. Autor je analizirao ovu instituciju de iure i de facto, s ciljem otkrivanja odgovora na sledeća pitanja: Da li je razvijena praksa neposredne demokratije? Da li je referendum korišćen kao sredstvo demokratije ili legitimacije političkih elita? Da li su i u kojoj meri ispunjene pretpostavke za efikasno funkcionisanje institucija neposredne demokratije? Prethodno su određeni pojam, vrste i značaj referenduma. Kompleksna priroda ove institucije prepoznaje se u njenoj ulozi. Referendum omogućava direktno učešće građana u vršenju vlasti, ali može biti zloupotrebljen i u nedemokratske svrhe.
Analizom su obuhvaćeni svi republički referendumi održani od 1990. godine. Objašnjena su njihova obeležja, od nedostataka u ustavnim i zakonskim odredbama i procesnim pravilima do sumnje u verodostojne rezultate i posledice, po pravilu, iskazane i kroz nepoštovanje izražene narodne volje. Zbog toga, u većini slučajeva, održani referendumi su, po svom karakteru, bliži plebiscitu.
Značaj ovog istraživanja je u tome što je bilans referenduma pokazatelj stanja demokratije, vladavine prava i podele vlasti. Da bi referendum ostvario svoju misiju, moraju se ispuniti pretpostavke, kao što su: poštovanje ljudskih prava, podizanje građanskog aktivizma i razvoj političke kulture. U suprotnom, opasnost je da se referendum preobrazi u oruđe protiv demokratije.

Ombudsman je važna institucija u jačanju demokratije, vladavine prava, dobre uprave i zaštite i promocije ljudskih prava. Iako jedinstven model ne postoji u svetu, primetni su pokušaji međunarodnih organizacija i mehanizama da standardizuju različita rešenja o ombudsmanu u uporednom pravu. Proces harmonizacije pravnih propisa u Evropi odvija se pod okriljem Saveta Evrope i Venecijanske komisije, koji je neizostavni "asistent" u pisanju različitih propisa u postkomunističkim zemljama. U Srbiji je prihvaćen pluralan ili decentralizovani model ombudsmana, sa institucijom na republičkom nivou, pokrajinskim ombudsmanom i ombudsmanima u jedinicama lokalne samouprave. Zaštitnik građana je poseban državni organ koji kontroliše upravu i štiti prava građana. Pravni okvir ove institucije izmenjen je u novembru 2021. godine, nakon donošenja novog zakona o Zaštitniku građana. U skladu sa principima Venecijanske komisije o ombudsmanu iz 2019. godine, uređeni su novi i modifikovani važeći instituti i odredbe, s ciljem jačanja nezavisnosti i samostalnosti institucije i njegove efikasnosti. Autor je analizirao najvažnija rešenja u novom zakonu, objasnio njegove nedostatke i ukazao na probleme u delovanju Zaštitnika građana u Srbiji.