Suchergebnisse

Са политичким преокретом 2000. године у Србији отпочео је истовемено и процес идеолошког преобликовања јавних простора. Међу најпроминентнијим видовима оваквог деловања је именовање или преименовање урбаног простора, првенствено улица и тргова, те бављење постојећим споменицима и меморијалима, као и градња и планирање нових. Овакви су случајеви посебно били уочљиви у Београду. Њима су се у неколико наврата супротставиле одређене политичке партије, те неполитичке групе које су организовале уличне акције 'против-именовања' београдских улица, те кампање против новопланираних јавних споменика. Односи моћи и идентитетске политике у овим случајевима биће коментарисани у овом раду. Пропратиће се праксе неколико уметничких и политичких скупина које су спровеле акције и перформансе незваничног преименовања улица, или су пак дискутовале и противиле се подизању новопредложених споменика. (Пре)именовањем одређених градских простора, хегемонске политичке коалиције покушавају да конституишу сигнификантна симболичка места, док, са друге стране, опозиционе противакције покушавају да преузму та иста места и да их реинтерпретирају. У овом ће се раду покушати да прикажу и анализирају поједине идеолошке политике и званични дискурси сећања, те поједине уметничке и политичке контраполитике и опозиционе праксе алтернативне комеморације ; With the onset of political overturn in Serbia in 2000, the process of the ideological reconfiguration of public places was simultaneously being put in motion. One of the most promi- nent means of this endeavor was naming and renaming of urban space, primarily of streets and squares, but also treatment of existing memorial sites and monuments and commissioning and erection of new ones. These undertakings were especially prominent in Serbia's capital Belgrade. Such processes were opposed several times by certain political parties and groups which organized street-actions of counter-naming of Belgrade's thoroughfares and campaigns against newly designated public monuments, and power-play and identity politics of such proceedings will be commented on here. This paper will discuss practices of several artistic and political groups which carried out unofficial street-renaming actions and performances, or discussed and opposed proposed new memorials. By (re)naming certain urban spaces, hegemonic political coalitions are trying to construct significant symbolic places, while oppositional counter-actions are seeking to overtake those same places and reinterpret them. This paper will attempt to sum up and inquire into the ideological politics of official memory discourses and artistic and political counter-politics and actions of opposition or alternative commemoration.

This paper discusses the politics of street names in Belgrade since the beginning of 1990s until today. Given the central place of the capital city in the symbolic geography of the nation, subsequent cultural influences of the capitals' 'city text overcomes its actual scale. The past fifteen years of the 'toponymical transition' are characterized by several phases and specifics in commemoration and de-commemoration of various public symbols both in the contents and means of such identity re-construction. Being mostly consistent, the de-commemoration of themes and persons connected with the related historical period and ideology is usually achieved through revision (without restitution) of street names, and also through identity politics which initiate a politically opportune transfer of toponyms in the symbolic center-periphery relation of the city (and national) text. ; У раду се разматрају карактеристике политике (пре)именовања уличних топонима у Београду од почетка деведесетих година до данас, која се посматра као део идентитетских политика у транзиционом друштву којима се историја и географија уписују у "градски текст", чинећи их интегралним делом људске свакодневице. Културно формативни карактер градског текста (и архитекстуре) престонице превазилази оквире самог града с обзиром на централно место главног града у симболичкој географији нације, те он утиче и на обликовање "националног текста" и сведочи о садржају и стратегијама nation-building-a у одређеном периоду. У току преко петнаест година "топонимске транзиције" у Београду уочавају се различите фазе и особености уклањања и инсталирања различитих јавних симбола, како у смислу садржаја, тако и начина овакве иденитетске (ре)конструкције. При комплементарном процесу истовремене комеморације и декомеморације симбола у урбаном тексту, од самог очетка деведесетих година до данас, као константа се јавља углавном конзистентна декомеморација појмова и особа повезаних са конкретним историјским периодом и идеологијом, док комеморација показује варијабилност у смислу вредности и порука које новоуспостављени топоними носе са собом. За разлику од већине других транзицијских престоница, у главном граду Србије не долази до свеобухватне "рестаурације" пресоцијалистичког уличног називља – нити у једном од таласа преименовања, симболички повратак на (претпостављено) старо/традиционално се не показује као политички довољно опортун, и иако се интервенција у градску топонимију најчешће легитимише прошлошћу, она заправо представља савремени израз политичке воље која топонимску баштину обилно редукује, рециклира и селективно реинсталира. Прекрајање овог сегмента градског текста углавном се врши преко ревизије (најчешће без реституције) одређених топонима, и кроз идентитетске политике које иницирају политички пригодан трансфер топонима на симболичкој и просторној релацији центар – периферија градског (и националног) текста – "ревизија без реституције" топонима циљано "чисти" централне и историјске делове престонице од неподобних јавних симбола потискујући их ка периферији, где се временом новоозначени центар просторно све више шири и симболички потире проскрибовану баштину на маргине и градског и националног тескта у симболичку "сиву зону" и невидљивост. Одсуство епохализма при увођењу нових/старих симбола у јавни простор града убрзава процес просторно/историјске реконфигурације с обзиром да се конструише представа о рутинском и техничком карактеру овог процеа, али и сведочи о несигурности оваквих идентитетских политика које избегавају прокламативну обзнану "промене" и увођење препорних симбола у централни/видљививији део града (који се, могуће привремено, смештају у рубне квартове градског подручја) – пре него симболичко потврђивање већ реализоване друштвене и политичке промене, најрецентнија преиначавања (бео)градског текста представљају један од агенаса идентитетских политика које кроз просторну легитимизацију одређених вредности и симбола придоносе потенцијалној, будућој, легитимизацији и норматизовању одговарајуће културне конструкције нације кроз друге канале културног комуницирања у друштву.

Frontmatter -- Acknowledgements -- Contents -- (Ex) Yugoslav and (South-East) European -- B/ordering the (post-) Yugoslav space: A European experience -- "Faded scratches in marble": Federal b/ordering of socialist Yugoslavia -- Human rights: A b/ordering narrative in Central and Eastern Europe -- Making and mapping borders -- Borders as reused objects: The case of Slovenia -- Boundary stones: Standing witnesses of World War II borders in present-day Slovenia -- Mapping the uncertain: Difficulties with establishing the ethnic borders in interwar Yugoslavia -- Mapping ethno-politics: Borders and cartographic representation in post-Yugoslav (virtual) space -- Living and overcoming borders -- Production of territoriality in the Balkans: The border and the Monastery St. Naum -- Imagining the borders of a nation: Narratives of remembrance in the Northern Adriatic area -- Reshaping the borders of Bosnia and Herzegovina, from the Yugoslav Wars to the European integration -- Writing and sensing borders -- On word boundaries and blank spaces: Perceptions of orthography and writing reforms in the post-Serbo-Croatian language sphere -- Food, borders, and interactions in South-East Europe (1830s–1870s) -- Crossing culinary borders, blurring social boundaries: Balkan Grills in West Berlin -- Notes on contributors -- Index