Suchergebnisse

Predmet analize u tekstu je bila sigurnost snabdevanja Poljske gasom. Analiza se temelji na tri glavna aspekta: (1) domaći potencijal konvencionalnih resursa gasa, (2) domaći potencijali nekonvencionalnih resursa gasa (gas iz škriljaca i tight gas), (3) potencijal razvoja domaće gasne infrastrukture, uzimajući u obzir značaj LNG terminala u Svinoujšću. Analiza je obuhvatila sadašnje stanje, kao i proces promena, uzimajući u obzir predikciju sigurnosti snabdevanja Poljske gasom u 2022. g. Pretpostavka kvalitativne predikcije je da će do tog vremena doći do kvalitativne promene sigurnosti snabdevanja gasom u Poljskoj, što se može nazvati "novom perspektivom sigurnosti snabdevanja Poljske gasom". To stanje će se temeljiti na većem nivou stabilosti isporuke gasa zahvaljujući diversifikaciji tehničkih mogućnosti uvoza te sirovine. U cilju izvršenja detaljnije podele navedenog problema, u radu su postavljena dva pitanja, koja se mogu povezati sa sledećim zaključcima: (1) U kolikoj će meri potencijali domaćih resursa gasa i razvoja domaće gasne infrastrukture uticati na energetsku bezbednost Poljske? Treba obratiti pažnju da nedostatak sigurnih i proverenih podataka o nekonvencionalnim resursima gasa dovodi do poteškoća kod predikcije kratko i dugoročne sigurnosti snabdevanja Poljske gasom. Ipak se može teoretski pretpostaviti da industrijski resursi gasa iz škriljaca mogu iznositi najmanje 50 mld m3 i isto toliko tight gasa. Takva pretpostavka znači da čak i u vezi sa teoretskom predikcijom za resurse gasa, može se pretpostaviti da je potencijal ekspolatacije na nivou 3 Mtoe godišnje za svaki od dva resursa nekonvencionalnih ležišta. Potencijalno moglo bi se pretpostaviti da domaća eksploatacija konvencionalnog i nekonvencionalnog gasa mogla bi postići nivo 9-10 mld m3, što bi znatno smanjilo koeficijent uvozne gasne zavisnosti Poljske. Ipak kod te predikcije moguć raspon merne nesigurnosti je veliki. Čak i ako pretpostavimo takvu varijantu, istražni proces i proces vađenja i investicija u oblasti te sirovine moraju da budu dinamičniji. U periodu od narednih nekoliko godina ta varijanta je – kako se čini - malo realna, na što mogu uticati "ekomomski" i "organizacijski" faktori. U tom zadnjem slučaju na prvom planu je neefikasna politika države, što dokazuju izveštaji Republičke komore za kontrolu u slučajevima kontrole koncesijskog procesa za gas iz škriljaca i kontrole investicionog procesa LNG terminala. Čini se da je neophodno traženje strateškog partnera, koji bi bio zainteresovan za tehnologiju frakturiranja i proces vađenja nekonvencionalnog gasa u Poljskoj. U vezi sa činjenicom da su se zapadne firme povukle iz Poljske, treba razmišljati o razvoju saradnje sa privrednim subjektima iz Kine. Kad je u pitanju prenosna infrastruktura za gas, Poljska je napravila najveći napredak, što može da bude rezultat ulaganja, između ostalog - finansijske podrške od Evropske unije, ali i dobrog upravljanja operatorom prenosnih sistema, tj. GAZ-SYSTEM-om. U vezi sa predmetnom predikcijom za drugu deceniju 21. veka, vredi obratiti pažnju na rast tehničkog potencijala infrastrukture prenosa gasa. "Istočni pravac" u okviru strukture tehničkih uvoznih mogućnosti će imati udeo od samo 27%. To znači da Gasprom neće imati superiornu poziciju u vezi sa budućim tehničkim potencijalom uvoza gasa u Poljsku. Već sada više cene za gas koji se iz Rusije uvozi u Poljsku nisu ekonomski opravdane, a još više neće biti opravdane u budućnosti. Ako se cene budu održavale, to će biti vezano uz "politički faktor". U vezi sa razvojom infrastrukture treba takođe spomenuti smanjivanje opasnosti po sigurnost snabdevanja Poljske gasom u slučaju potencijalne primene "gasne ucene" od strane Rusije. Ipak ta pretpostavka neće biti od značaja, ako dođe do radikalizacije konflikta Evropska unija-Rusija, jer i dalje znatni deo gasa koji se uzvozi u Evropsku uniju je iz "istočnog pravca". Ne uzimajući u obzir pesimistički scenario može se reći da će se 2022. g. raditi o "novoj perspektivi sigurnosti snabdevanja gasom" u Poljskoj, što će biti podržano razvojom ciljeva Energetske unije izeđu zemalja-članica Evropske unije. (2) U kolikoj će meri funkcionisanje LNG Terminala u Svinoujšću uticati na državnu i regionalnu sigurnost snabdevanja gasom? Otvaranjem LNG terminala u Svinoujšću faktički se uvodi diversifikacija isporuka gasa. On je i garant sigurnosti isporuka sirovine u vezi sa eventualnim gasnim konfliktima na istočnoj granici Poljske. Njegov značaj bi mogao još više porasti u vezi sa potencijalnim redefinisanjem energetske politike zemlje, naročito u slučaju prihvatanja gasno-ugljenog scenarija uz stalni razvoj obnovljivih izvora energije. Ipak takvo rešenje bi zahtevalo opoziv odredaba i odustajanje od prioriteta koji su sadržani u planskom dokumentu, tj. Energetska politika Poljske do 2050.g. i izazvalo bi potrebu za znatnim ulaganjima u celi gasni sektor u Poljskoj. Kad je u pitanju regionalna skala, bitna bi bila tesna sinergija poljskog gasovoda sa projektom Koridora Sever-Jug), čija bi infrastruktura povezivala Baltičko more sa Mediteranskim morem. Razvoj i pojačanje gasne infrastrukture u pojasu Srednje Evrope pružao bi pristup gasu iz raznih delova sveta, naročito preko razvoja LNG terminala na području zemalja bivše Jugoslavije. Ipak na značaj poljskog gasovoda treba se osvrnuti kroz prizmu drugih gasnih projekata, koji bi smanjivali njegovu ekonomičnost, barem kroz prizmu investicija u Nord Stream II ili South Stream. Veliki značaj za Poljsku će imati realizacija izgradnje gasovoda Nord Stream II, jer će se u Evropskoj uniji pojaviti znatne količine gasa, koji je verovatno jeftiniji od onog koji se uvozi pomoću brodova za prevoz gasa. Ovo bi bio i primer instrumentalnog tretiranja "energetske solidarnosti" od strane Nemačke. U tekstu nije izvršenja analiza svih faktora, koji bi mogli uticati na sigurnost snabdevanja Poljske gasom. U daljoj perspektivi vredi proširiti istraživanja na aspekte energetske bezbednosti kao što su npr. ekološki i ekonomski aspekt. Oni bi sigurno bili vrlo bitni kod vađenja nekonvencionalnog gasa. Imale bi realni uticaj na realizaciju gasnih projekata. Osim aspekta infrastrukture na promene tržišta gasa u Poljskoj će uticati procesi liberalizacije i novi instrumenti za promet gasom. ; The subject matter analysed in the text is gas security, viewed as an element of Poland's energy security, which has been broken down as a description of the three-fold potential: (1) gas resources in Poland in general, (2) unconventional gas resources in Poland, (3) a development of the domestic gas infrastructure. The issue of the gas infrastructure has been extended with a short case study as exemplified by the Świnoujście LNG terminal. With a view to elaborating the research issue addressed in the text, the following questions have been posed: (1) To what extent will the potential of gas resources and of the development of the domestic gas infrastructure affect Poland's energy security?, (2) To what extent will the operation of the Świnoujście LNG terminal affect the domestic and regional gas security? ; Predmet analize rada je sigurnost snabdevanja gasom kao sastojni elemenat energetske bezbednosti Poljske. Analiza se temelji na karakteristici tri potencijala: (1) resursa zemnog gasa u Poljskoj uopšte, (2) nekonvencionalnih resursa gasa u Poljskoj, (3) razvoja domaće gasne infrastrukture. Problematika gasne infrastrukture je proširena na kratka studija slučaja na primeru LNG terminala u Svinoujšću. U cilju izvršenja podele istraživačkog problema na manje delove postavljena su sledeća istraživačka pitanja: (1) U kolikoj će meri potencijal domaćih resursa gasa i razvoja domaće gasne infrastrukture uticati na energetsku bezbednost Poljske?, (2) U kolikoj će meri funkcionisanje LNG Terminala u Svinoujšću uticati na državnu i regionalnu sigurnost snabdevanja gasom?

Artykuł stanowi analizę problemu budowanego przez spółkę Nord Stream gazociągu, pod kątem jego znaczenia dla Polski, UE oraz innych państw, szczególnie w kontekście bezpieczeństwa energetycznego regionu. W artykule zawarto argumenty za i przeciw zasadności budowy gazociągu po dnie Morza Bałtyckiego. W tym fragmencie autorzy szerzej odnieśli się do polityki prowadzonej przez przeciwników projektu forsowanego przez Gazprom oraz do argumentów wspierających potrzebę jego realizacji. Ogólna konkluzja analizy zasadności budowy Gazociągu Północnego wskazuje, że nie jest to tak unikalny projekt, jak mogłoby się wydawać. A ocena tego przedsięwzięcia zależy od interesów narodowych poszczególnych państw oraz podmiotów gospodarczych. W dalszej części tekstu autorzy odnieśli się do geopolitycznego znaczenia Gazociągu Północnego dla Polski, Niemiec i Rosji, a także do zagrożeń, jakie z tego mogą wynikać. Ponadto w artykule zawarto syntetyczne ujęcie sytuacji złóż gazu i projektów gazowych w Polsce. Na końcu tekstu umieszczono konkluzje i podsumowanie całej problematyki. W skrócie odniesiono się do najbardziej dyskutowanych kwestii zarówno w polityce energetycznej, jak i zagranicznej Polski. ; The article constitutes the problem analysis of the gas pipeline built by the Nord Stream company, i.e. its importance for Poland, the EU and other states, peculiarly in the context of the energy security of the region. This article includes pros and cons of the legitimacy of the construction of the gas pipeline on the Baltic seabed. In this fragment authors more widely referred to the politics pursued by opponents of the plan which was pushed through by the Gazprom, as well as to arguments supporting the need of this gas project. The general conclusion of analysis of the legitimacy of the North gas pipeline construction shows that it is not as unique project as it could seem. And the evaluation of this undertaking depends on national interests of different countries and business entities. In the more distant part of the text, the authors referred to the geopolitical importance of the North Stream gas pipeline for Poland, Germany and Russia and to threats which can result from it. In addition, the article contains a synthetic approach to the situation of gas and gas projects in Poland. At the end of the text there are conclusions and summary of the whole issue. In short, the text refers to the most debated issues in both energy policy and Polish foreign policy.