Search results

The present discourse concerning asylum and irregular migration, with all its concepts and institutions, techniques and code of conduct, was introduced in the Republic of Serbia through the EU Accession process. As a prerequisite for visa liberalization with the EU (achieved in 2009), Serbia signed readmission agreements with the EU and its member-states and adopted the Asylum Law (Zakon o azilu 2007) and the Law on Foreigners (Zakon o strancima 2008). However, related notions and legal instruments existed in the periods that preceded it. In this text I offer a diachronic overview of conceptual and procedural differences and discuss their entanglements, merging, spilling over and confrontation. In such a way, my aim is to point out their use as political statements in particular, as performatives affecting national and international political contexts. ; Sadašnji diskurs o azilu i iregularnoj migraciji, sa svim njegovim konceptima i institucijama, tehnikama i kodeksom ponašanja, uveden je u Republiku Srbiju kroz tzv. proces pristupanja Europskoj uniji. Kao preduvjet liberalizacije viznog režima s Europskom unijom (postignute 2009. godine), Srbija je potpisala sporazume o readmisiji s Europskom unijom i njezinim državama članicama, te usvojila Zakon o azilu (2007.) i Zakon o strancima (2008.). Međutim, bliski pojmovi i pravni instrumenti postojali su i prethodnim periodima. U ovom tekstu dajem dijakronijski pregled konceptualnih i proceduralnih razlika i govorim o njihovim preplitanjima, spajanju, prelijevanju i sučeljavanju. Time pokušavam indicirati prije svega njihovu uporabu u svojstvu političkih izjava, tj. kao performative koji utječu na nacionalni i međunarodni politički kontekst.

The present discourse concerning asylum and irregular migration, with all its concepts and institutions, techniques and code of conduct, was introduced in the Republic of Serbia through the EU Accession process. As a prerequisite for visa liberalization with the EU (achieved in 2009), Serbia signed readmission agreements with the EU and its member-states and adopted the Asylum Law (Zakon o azilu 2007) and the Law on Foreigners (Zakon o strancima 2008). However, related notions and legal instruments existed in the periods that preceded it. In this text I offer a diachronic overview of conceptual and procedural differences and discuss their entanglements, merging, spilling over and confrontation. In such a way, my aim is to point out their use as political statements in particular, as performatives affecting national and international political contexts. ; Sadašnji diskurs o azilu i iregularnoj migraciji, sa svim njegovim konceptima i institucijama, tehnikama i kodeksom ponašanja, uveden je u Republiku Srbiju kroz tzv. proces pristupanja Europskoj uniji. Kao preduvjet liberalizacije viznog režima s Europskom unijom (postignute 2009. godine), Srbija je potpisala sporazume o readmisiji s Europskom unijom i njezinim državama članicama, te usvojila Zakon o azilu (2007.) i Zakon o strancima (2008.). Međutim, bliski pojmovi i pravni instrumenti postojali su i prethodnim periodima. U ovom tekstu dajem dijakronijski pregled konceptualnih i proceduralnih razlika i govorim o njihovim preplitanjima, spajanju, prelijevanju i sučeljavanju. Time pokušavam indicirati prije svega njihovu uporabu u svojstvu političkih izjava, tj. kao performative koji utječu na nacionalni i međunarodni politički kontekst.

Serbian migration practice is the result of often conflicting policies at the regional, state and local level. The manifold values and interests constituting the concepts on which these policies were based have led to the transformation of the presence of migrants in certain areas into an object of political manipulation. Thus the presence of migrants became a focal point of conflicts between the state and local government, or between people with different interests. ; У раду је приказан утицај политичких збивања – на регионалном, државном и локалном нивоу – на свакодневицу миграната и лица која траже азил у Србији, кроз анализу четири случаја у којима је присуство миграната у одређеној области трансформисано у предмет политичке манипулације и условљавања. Српска миграцијска политика и пракса растрзане су између захтева Европске уније, које Србија треба да испуни у оквиру процеса евроинтеграција, и непоседовања објективних могућности да се то и оствари, као што су неадекватно формулисани закони, неприпремљеност институција за њихово спровођење, недовољна финансијска средства, али и аспирације локалних политичких и економских елита. Испоставља се да је заштита права миграната и лица која траже азил, која произилазе било из националних било из међународних регулатива, ситуационог а не универзалног карактера, односно, да зависи од тренутних односа моћи. У тексту је најпре дат кратак приказ српске миграцијске политике и азилног система до септембра 2013. године, а затим су представљена четири специфична догађаја путем којих се могу пратити социо-политички конфликти који су их покренули и довели до траснформације присуства миграната у проблем у локалној средини, а што се даље користи као средство политичког притиска. Положај миграната, услови њиховог боравка на територији Србије, доступност здравствене заштите, хране, заклона, висина економских трошкова, али и могућност да доспеју до циљне земље, тако постају "колатерална штета" различитих интересних група. ; Тема броја: Истраживање миграција (ур. Јадранка Ђорђевић ...

Светска економска криза може се посматрати као оквир у коме се разоткривају поједине црте друштвених, политичких и економских уређења. Случај грађевинских радника из Босне и Херцеговине и Србије на раду у Словенији, који су номинално због кризе отпуштени, недвосмислено указује на постојање системске дискриминације, засноване на националној припадности. ; World financial crisis can be viewed as bringing about insights into some characteristics of our social, political and economic systems. The case of migrant construction workers from Bosnia and Herzegovina and Serbia working in Slovenia, fired in the name of the financial crisis, undoubtedly calls attention to the existence of systemic discrimination which is based on nationality.

For the past couple of years, Serbia has become a transit country for the ever increasing number of migrants from Africa and Asia, travelling towards the EU. As part of the process of approaching the EU – first achieving the liberalisation of the visa regime for entry into the Schengen area in 2009 and then getting the official status of a candidate member in 2012 – Serbia needed to harmonise its policies with those of the EU, especially in the areas of border control and migration management. As a result, Serbia adopted a series of laws and policies which effectively illegalise migrants. In this paper, we first look into how migrant "illegality" is produced by Serbian migration legislation and policy, and second, we look at the consequences of this illegalisation. The first set of consequences are those that are felt by migrants themselves, as they are its principle target. The second set of consequences affects those persons that come into contact with the illegalised migrants. We speak of contagiousness of illegalisation, which affects those people who are providing professional services to illegalised persons. Under the treat of possible criminalisation, pressure is put on them to conduct "legality" checks and thus reproduce borders far away from the actual state border. We look particularly at reproduction of borders in the area of accommodation of migrants, taking as a case study a Belgrade youth hostel. ; Током последњих неколико година Србија је постала транзитна земља за све већи број миграната који из Африке и Азије путују ка ЕУ. У оквиру процеса приближавања ЕУ – најпре путем постизања либерализације визног режима за улазак у зону важења Шенгенског споразума 2009. године, а онда и задобијањем статуса земље – кандидата за чланство у 2012. години – Србија је требало да усагласи своје политике са онима које постоје у ЕУ, нарочито у области контроле граница и управљања миграцијама. Као резултат овога, Србија је усвојила низ закона и практичних политика које ефективно илегализују мигранте. У првом делу рада посматрамо како се "илегалност" миграната производи законодавством и практичним политикама у Србији, а затим пратимо последице ове илегализације. Први низ последица представљају оне које осећају сами мигранти, као њихова примарна мета. Други низ последица су оне које утичу на особе које ступају у контакт са илегализованим мигрантима. У том смислу говоримо о заразности илегализације, будући да она утиче на људе који у складу са својом пословном делатношћу пружају услуге илегализованим особама. Под претњом могуће криминализације, на њих се ставља притисак да спроводе контролу "легалности" и тако репродукују границе далеко од стварних државних граница. На примеру једног београдског хостела посебно се фикусирамо на репродуковање граница у области обезбеђивања смештаја мигрантима. ; Тема броја: Истраживање миграција (ур. Мирослава Лукић Крстановић и Петко Христов) / Topic of the Issue: Research of Migrations (eds. Miroslava Lukić Krstanović and Petko Hristov)