One of the characteristics of the cultural policy of the NDH is a more resolute publishing activity with an emphasis on the creation of the Ustasha literature, important for the promotion of the Ustasha programmatic principles. Several titles were promoted daily from all aspects of human activity, which amounts to 3000 titles in all. Matica Hrvatska, Croatia Publishing (Bibliographical) Office, Croatian Academy of Arts and Sciences and Contemporary Library can boast of quality titles. The aim of this article is not an evaluation of the literature, but an illustration of th literary production in the NDH. (SOI : CSP: S. 71)
У овом раду разматраћемо музичка издања Јована Фрајта и Сергија Страхова која су публикована у периоду од 1921. до 1945. (?) године у Београду. Увидом у сачуване делове колекција Фрајтових и Страховљевих издања, уз њихово допуњавање подацима из дневне штампе и периодике, те мемоарске и архивске грађе могуће је да се начини делимична реконструкција поља популарне музике у Југославији која подразумева издвајање значајних композитора, текстописаца и извођача популарних песама из тог периода, као и жанрова и културних утицаја (САД, Немачка, Аустрија, Мађарска, Италија, Француска, СССР итд.). Поређењем тенденција у овој области на простору Југославије са тенденцијама у другим земљама пружа се основ за изношење претпоставки о својствима домаће популарне музичке продукције. Сврха тога је да се укаже на околности настанка аутономне југословенске популарне музичке продукције, као и да се размотри значај овог сегмента у истраживању југословенског друштва и културе тог доба. ; In the existing research of the cultural phenomena in the region of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes/Yugoslavia not much attention has been devoted to the issue of the expansion of popular music. The reflections on the rise in the interest in musical accomplishments of commercial character in urban centres across Yugoslavia are rare and insufficiently detailed, which is why data on key agents, institutions, creative tendencies and forms of consummation in the field of popular music are missing, as well as the data on their wider circumstances (social, economical, political, etc.). The majority of data is found in memoirs but these data are not adequately systematized and contextualized. The plethora of data is also found in sources like musical editions that have not been researched until now. Namely, in the period after the First World War there were several private music publishers who dedicated a significant part of their collections to the genre of popular music/Schlager music. This is especially relevant for publishing houses of Jovan Frajt and Sergije Strahov, which were stationed in Belgrade, and publishing houses Akord and Albini from Zagreb. The inspection of the preserved pieces of the collections of editions by Frajt and Strahov, which was completed by the data from printed programmes of Radio Belgrade as well as the archive material, it is possible to partly reconstruct the field of popular music in Yugoslavia. This implies singling out important composers, writers and performers of popular songs from that period, as well as the genres and cultural influence (USA, Germany, Austria, Hungary, Italy, France, USSR, etc.). The comparison of tendencies in this field in the region of Yugoslavia with tendencies in other countries provides a basis for making presuppositions concerning the features of domestic popular music production. The purpose of such a procedure is to indicate the circumstances in which an autonomous Yugoslav popular music production emerged in the period between the two World Wars, as well as to consider the significance of this segment in the research of Yugoslav society and culture of that period.
Југославенска музичка трибина/Трибина музичког стваралаштва Југославије (одржавана у Опатији од 1964. до 1990. године) је поред концертних дешавања, на којима се јавност упознавала са актуелном продукцијом југословенских композитора, од самог почетка неговала и научно-музиколошку делатност. Та се пракса најпре остварила кроз оснивање Клуба трибине, те такозваног Музичког салона, у оквиру којих су се одржавала предавања са дискусијама на различите теме, не би ли се, потом, отпочело са организацијом Округлих столова, посвећених (углавном) актуелним проблемима југословенске музичке културе и њеној позицији у европском контексту. Интензивирање музиколошких расправа на опатијским сусретима расло је из године у годину, а кулминирало је утемељењем Уметничко-социолошких трибина (1976), које су окупљале еминентне југословенске музикологе, али и научнике из сродних хуманистичких дисциплина. Побуда за оснивањем својеврсног симпозијума на музичкој манифестацији каква је била опатијска Трибина, и то управо у периоду када Југославија уводи нови Устав 1974. године, вођена је идејом да се на одређене друштвено-политичке аспекте у земљи укаже и из перспективе културних радника, односно научника. С тим у вези, у овом истраживању ће се дискурс излагача на Уметничко-социолошким трибинама тумачити у контексту друштвено-политичких промена у Југославији током седамдесетих година, при чему ће се сâмо утемељење ових научних скупова сагледати као својеврсна институционализација претходних (скромних) музиколошких расправа на опатијској Трибини. ; The Yugoslav Music Forum / Forum of the Yugoslav Music Production (held in Opatija from 1964 to 1990), in addition to concert events, where the audience got acquainted with the current production of Yugoslav composers, from the very beginning also nurtured scientific musicological activity. This practice was first realized through the establishment of the Forum Club and the so-called Music Salon, where lectures were held with discussions on various topics, then with the organization of Round Tables, dedicated to (mostly) current problems of the Yugoslav music culture and its position in the European context. The intensification of musicological debates at Opatija's meetings grew year by year, and culminated with the foundation of the Artistic Sociological Forums (1976), which brought together eminent Yugoslav musicologists, as well as scientists from related humanistic disciplines. The initiative for establishing a kind of symposium on a musical event such as the Opatija Forum, and in the period when Yugoslavia introduced the new Constitution in 1974, was guided by the idea that certain social and political aspects of the country should be evident from the perspective of cultural workers and scientists. In this respect, in this research, the discourse of presenters at Artistic Sociological Forums will be interpreted in the context of socio-political changes in Yugoslavia during the 1970s, with the very foundation of these scientific conferences to be seen as a kind of institutionalization of previous (modest)musicological discussions on the Opatija Forum.
