Suchergebnisse

Полицијска делатност је незамислива без благовременог и потпуног прикупљања свих безбедносно релевантних података. Како у данашње време већа доступност података и информација у полицијској пракси не мора да значи и већу предвидљивост манифестовања безбедносно интересантних појава, свакодневно прикупљање података треба да буде праћено њиховом аналитичком обрадом. Спознати начине (појавне облике) манифестовања појава које су предмет рада полицијске организације, наћи у њима елементе будућег и предвидети њихов развој, суштински је задатак аналитичара. У раду се указује на значај аналитичког рада и аналитичке информације за доношење одлука у полицији, и сагледава допринос аналитичке подршке изради стратешких и оперативних одлука у Европској унији и Републици Србији које се односе на супротстављање тешком и организованом криминалу. ; Police activity is unthinkable without the timely and complete collection of all security-relevant data. As today's greater availability of data and information in police practice does not mean greater predictability of manifestations of security-related events, data analysis should occur on a daily basis. To understand the ways crime incidents happen, to find the elements of the future in them and to predict their development, is an essential task of analysts. Starting from the specifics of decision-making in the police, the paper points to the importance of analytical work and analytical information for policing, but also examines the contribution of analytical support to the drafting of strategic and operational decisions in the European Union and the Republic of Serbia related to combating serious and organized crime.

Постсоцијалистичка трансформација у Србији је, као носилац многобројних и разноврсних промена и новина, утицала и на појаву посебних категорија губитника и добитника транзиције. Параметри на основу којих су ове категорије препознате пружају могућност идентификације припадника овог друштва са једном од њих. У овом раду се представљају аналитички појмови који су погодни за разматрање дате идентификације, као и проблеми који се том приликом могу јавити, а који указују на комплексност овог феномена. Категорије губитника и добитника транзиције постоје онолико дуго колико траје и сам процес друштвене трансформације, што значи да су ефемерне. Ипак, то не значи и да су ирелевантне, с обзиром на то да представљају свест о себи, као и о другоме, у једном временском периоду који карактеришу важна социјална, економска, политичка и културна превирања. ; Post-socialist transformation in Serbia has introduced various changes and novelties including a formation of special categories of losers and winners of transition. The parameters defining these categories allow a possibility of identification with either one within the society. This paper presents analytical terms appropriate for discussing the given identification, as well as problems associated with it, further pointing out to the complexity of this issue. The categories of losers and winners of transition are ever-lasting, accompanying a process of social transformation itself. This however does not imply they are irrelevant considering they represent a sense of self and others in time characterized by important economic, political and cultural turbulences.

Abstract. The neoliberal approach taken to the transition from socialism to capitalism in the six former Yugoslav republics has revealed its weaknesses in all spheres of economic activities, including food production. These countries have lost sovereignty with respect to regulating important national policy areas like food trade and production. Liberalisation of the food trade has adversely affected national economies by destroying many small-scale farmers and food producers. Corporate supermarkets have been taking over an ever bigger slice of the retail pie. Social movements are calling for direct democratic control over resources and food production to be regained. The article examines the prospects of these countries to overcome the increasing food insecurity by introducing food sovereignty. Keywords: former Yugoslav republics, food sovereignty, food security, right to food, economic democracy, trade liberalisation

Ko slišimo za pojem korupcija, takoj pomislimo na zlorabo javne službe za doseganje lastnih koristi. Posamezniki in podjetja podkupujejo administrativne uslužbence, da le-ti uredijo zadeve, ki morajo biti rešene. Gre torej za izsiljevanje rent od gospodarskih udeležencev in posledično od ekonomije same izključno za zasebne koristi politikov in uradnikov. Tovrsten pristop k obravnavanju pojava je v zadnjih letih začrtal popolnoma novo smer analiziranja in merjenja korupcije. Korupcija se predstavi v popolnoma novi podobi, v kateri posamezniki, skupine oziroma podjetja vplivajo na formulacijo zakonov, ali celo spreobračajo že oblikovana pravila igre, da bi si s tem zagotovili pomembne ugodnosti. Korupcija je in vedno bo obstajala v svetu, edina razlika je v tem, da se z razvojem družb spreminja, prevzema bolj prefinjene oblike, zaradi katerih jo je težje odkrivati in preprečevati. Vse bolj razsežne in destruktivne posledice, ki jih ima korupcija na gospodarsko rast in družbeno stabilnost, nujno zahtevajo praktične strategije omejevanja korupcije. Problem korupcije se ne omejuje na določeno regijo, kajti z njenimi grožnjami se ubadajo tako razvite države kot tudi države v razvoju in tranzitne države. V postsocialističnih državah so sočasni procesi razvijanja tržne ekonomije, oblikovanja novih političnih in socialnih institucij ter prerazporejanje družbene lastnine ustvarili rodna tla za pojav korupcije. Zaradi kompleksnosti fenomena in predvsem zaradi vse večjega zavedanja, da vzroki za prevzem države presegajo golo neučinkovitost in šibkost državne uprave, je potrebno za razumevanje in odpravljanje state capture razsvetliti problem širših strukturalnih povezav, kot so interna organizacija političnega sistema, odnosi in zveze med ključnimi državnimi institucijami, interakcije med podjetji in državo ter povezave med državo in civilno družbo. ; When we think about corruption, an image quickly comes to mind of abuse of public office for private gains. Individuals and firms are bribing bureaucrats to »get things done«. Behind this view lies an understanding of the state extracting rents from the economy for the exclusive benefit of politicians and bureaucrats. Such an aprroach has had a powerful impact on the way corruption has been analyzed and measured in recent years. Corruption has taken on a new image – that of individuals, groups, or firms manipulating policy formation and even shaping the emerging rules of the game to their own, very substantional advantage. Corruption has always existed across the world and it will never disappear, the difference is that has become more sophisticated and thus more difficult and costly to detect. With the increasing recognition across the globe of the damaging effects of corruption on economic growth and social stability, the demand for practical strategies to reduce corruption has grown dramatically. The problem is not confined to any particular region, and developed, developing and transition countries alike are confronting these challenges. In postcommunist states the simultaneous processes of developing a market economy, designing new political and social institutions and redistributing social assets have created fertile ground for corruption. With regard to complexity of phenomena and with increasing recognition that the roots of state capture extend far beyond weaknesses in the capacity of government, we need to be aware of factors underlying the persistence of corruption that is broader structural relationships, including the internal organization of the political system, relationships among core state institutions, the interactions between the state and firms, and the relationship between the sate and civil society.