Suchergebnisse

Предмет рада је утицај миграција из држава западне Азије и северне Африке на Србију, у контексту њене позиције и односа са суседним државама са којима сачињава За- падно-балканску руту, као и са Европском унијом. Циљ рада је сагледавање и анализа утицаја Европске уније на преобликовање поступака и мера спровођених у области управљања миграцијама током трајања мигрантске "кри- зе". Полазећи од теоријског приступа о различитим меха- низмима ширења утицаја ЕУ на државе кандидате, а на основу квалитативне анализе садржаја, основни налази рада упућују на то да кандидатура Србије за чланство у Унији представља важан подстицај за развој националних политика и пракси према мигрантима. Уводни део про- праћен је теоријским разматрањима о дифузији политика и вредности Европске уније. Следе опис и анализа односа Србије са осталим државама Западно-балканске руте и са Европском унијом. ; The paper is focused on migration trends from the MENA region and their impact on Serbia, from the point of view of Serbia's positions and relations with the neighbouring countries along the Western Balkan route, and also with the European Union. Serbia's aspirations towards joining the EU have arguably presented the most important impetus for the development of national policies and practices towards migrants during the migration "crisis". The paper deploys the theoretical framework developed by Tanja A. Börzel and Thomas Risse on mechanisms of diffusion in "usage" by the European Union. The suggested mechanisms of diffusion can be divided in the following way: coercion, manipulation of utility calculations, socialization, persuasion and emulation. The author of the paper scrutinizes each of the mentioned in order to describe and analyze the extent of the transformative power of the European Union regarding Serbia's policies and practices during the migration "crisis". The chapter on theoretical background is followed by chapter on relations between Serbia and neighbouring countries (first of all FYROM, Croatia and Hungary). Not all of them ...

U radu ćemo predstaviti karakteristike nastave retorike kao obaveznog izbornog predmeta u devetom razredu osnovne škole u Sloveniji. Ovaj predmet predstavlja jedinstveni obrazovni element jer u drugim evropskim obrazovnim sistemima (kao ni i drugde u svetu) nisu na osnovnoškolskom nivou upoznati s nezavisnim predmetom koji bi učenike sistematski učio principima uspešnog ubeđivanja sagovornika. Nakon kratkog predstavljanja okolnosti uvođenja predmeta retorike u školski program slovenačkih osnovnih škola, predstavićemo njegove pedagoške karakteristike i ukazaćemo na neke specifičnosti njegovog praktičnog sprovođenja od 1999. godine do danas. Glavni fokus u drugom delu našeg rada biće predstavljanje rezultata projekta "Razvoj teorijskih osnova i praktičnih smernica za nastavu retorike u osnovnoj i srednjoj školi" koji se od 2018. godine realizuje u Pedagoškom institutu u Ljubljani. Prikazaćemo osnovne (sadržajne i didaktičke) pravce razvoja nove verzije nastavnog plana i programa za nastavu retorike u osnovnoj školi. Ovim nastojimo da pokažemo kako retorika, kao sastavni deo osnovnog obrazovanja, ne predstavlja dodatni balast ili teret, već da, upravo zbog svojih jedinstvenih (tj. klasičnih) karakteristika, omogućava kritički osvrt na znanje i podstiče demokratske procese u školskoj sredini, što predstavlja jedan od ključnih elemenata razvoja učeničkih kompetencija za efikasno učešće u savremenim demokratskim kulturama. ; In the paper, we shall present the characteristics of teaching rhetoric as a compulsory elective subject in the ninth grade of elementary school in Slovenia. It represents a unique education feature, since in other European educational systems (as well as elsewhere in the world) at elementary level they are not familiar with an independent subject where pupils could systematically learn the principles of successful public persuasion. After a brief presentation of the circumstances surrounding the placement of the subject of rhetoric in the Slovenian elementary school curriculum, we shall outline its pedagogical characteristics and present some particularities of its practical carrying out from 1999 to the present day. The main focus in the second part of our paper shall be the presentation of the results of the project "Developing of theoretical bases and practical guidelines for teaching rhetoric in the primary and secondary school" which has been taking part at the Educational Research Institute Slovenia from 2018. We will demonstrate the main (content and didactic) directions of developing a new version of the curriculum for teaching rhetoric in the primary school, thus trying to show that rhetoric, seen as an integral part of the elementary education, does not represent an additional ballast or burden. On the contrary, precisely because of its unique (i.e. classical) features, it enables a critical reflection of knowledge and promotes democratic processes within the school environment, which represent one of the key elements in development of student competences for effective participation in modern democratic cultures. ; Zbornik rezimea / 24. Međunarodna naučna konferencija "Pedagoška istraživanja i školska praksa ; Book of abstracts / 24th International Scientific Conference "Educational Research and School Practice"