Suchergebnisse

Ovaj rad bavi se životom slikara Save Šumanovića koji je pre 80 godina, 30. avgusta 1942. streljan na pravoslavnom groblju u Sremskoj Mitrovici, zajedno sa 120 građana Šida, mesta u kojem je u roditeljskoj kući proveo najvažnije formativne, kao i poslednje godine svog života. Do danas mu se ne zna grob. Bio je jedna od najpoznatijih žrtava ustaškog režima u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji. Rad ne tumači slikarstvo Save Šumanovića, već nastoji da oslika milje u kojem je slikar živeo i radio te kroz njegovu biografiju i događaje pokušava da objasni istorijski kontekst koji je doveo do tragičnog kraja Šumanovića. Slike i skice Save Šumanovića danas se nalaze u Parizu, gradu u kojem je živeo u tri navrata, u Zagrebu, gde se školovao, u Beogradu, gde je priređena njegova poslednja samostalna izložba, pred sam početak Drugog svetskog rata, u Novom Sadu u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog te u Šidu u kojem je nastao najveći deo njegovog opusa i u kojem je 1952. osnovana Galerija slika "Sava Šumanović", zahvaljujući daru Savine majke, Perside Šumanović. U radu su, osim biografskih knjiga i zapisa savremenika o Savi Šumanoviću, korišćena i ekskluzivna pisma Save Šumanovića, koja su ljubaznošću porodice kolekcionara Milana Vereša bila dostupna autoru. Autor je koristio i intervjue koje je radio sa poznavaocima života i dela Šumanovića, kao i arhivske novinske članke, arhivu Televizije Beograd, te knjigu služavke Marije Demšar koja je tokom Drugog svetskog rata radila u kući Šumanovića u Šidu. ; This article is about the life of painter Sava Šumanović, who was executed 80 years ago (on 30 August 1942) at the Orthodox cemetery in Sremska Mitrovica, together with 120 other citizens of Šid, the city in which he spent his most important formative years. His body was never found to be burried. Šumanović is one of the most publically known victims of the Ustashe regime of the WWII in Yugoslavia. This paper does not discuss Šumanović's artistic contribution but rather the social and political context in which he worked and ...

The author analyses political, philosophical, ethical and legal implications o the trial in which, in August of 1997, some former members of the Politburo of the United Socialist Party of the former Democratic Republic of Germany were sentenced to prison terms after they had been found guilty for the murders committed by the East German border patrols when trying to prevent people from fleeing to the West. The legal grounds for such a sentence is dubious, not only because it runs counter to the ban on the retroactive enforcement of legal provisions but also because it presupposes the universal validity of the western concept of human rights. If the intention was to react legally to what, from the Western point of view were unpardonable acts during the communist reign, then the most prominent representatives of that system should have been - in accordance with wartime law - treated as the enemies defeated in a (cold) war. (SOI : PM: S. 77)

Since this is a phenomenon of recent times, the significance of the politicization of music during the period of totalitarian rule in Bulgaria (1944–1989) is still unexplored. This paper focuses on the interplay between the political regime, musical life in Bulgaria, and the status of Bulgarian composers. Many books, articles, conferences and PhDs have been presented recently in the field of cultural studies, promoting a multidisciplinary approach in several fields. A new approach tothis dynamic period would clarify the overall development of Bulgarian musical culture in the twentieth century. ; Овај чланак је усмерен на међусобни однос политичког режима, музичког живота у Бугарској и статута бугарских композитора у раздобљу између 1944 и 1989. У новије време, бројни чланци, конференцијски радови и докторске дисертације промовишу област културних студија и интердисциплинарни приступ, који се обједињују историја, политикологија и музикологија. Тиме је на нов начин осветљен репертоар остварења компонованих и извођених у поменутом периоду. Након социјалистичке револуције у Бугарској 1944. године, социјалистички реализам постаје доминантна доктрина у музичкимг руговима. "Што је више међу људима, то је ближи животу!", гласила је нова идеологија. Током социјалистичког раздобља, уметности су биле финансиране (и регулисане) од стране цржаве, централизоване и снажно идеолошки усмерене. Уметници који нису били по вољи режиму били су елиминисани. Широм земље основане су нове оперске куће, симфонијски оркестри и средње музичке школе. Идеолошка ограничења нису нужно компромитовала уметничко изражавање, поготово током повремених периода либерализације (којима је дозвољена западноевропска књижевност и музика у Бугарској). Држава је такође контролисала Удружење бугарских композитора, производњу и дистрибуцију музичких албума и партитура, па чак и репертоар који се изводио у ресторанима. Композитори и музиколози су развијали нову соцреалистичку културу и промовисали бугарску музику у домаћим и интернационалним оквирима. Основани су нови фестивали бугарске музике, а бугарски фолклор је заменио неоромантичарски тренд карактеристичан за тридесете и четрдесетегодине ХХвека. Већини младих композитора и извођача није било дозвољено да студирају у иностранству, са изузетком Совјетског Савеза, нити да асимилују трендове савремене западноевропске музике. Након слома државног социјализма 1989. године, државна улагања у музику су смањена, те су појединци и ансамбли морали да се преоријентишу на тржишно пословање (док су у социјалистичком раздобљу плате и програми углавном били у надлежности Министарства културе). Од почетка XXI века, бугарски композитори разних генерација, као и извођачи, било да живе у Бугарској или у иностранству, настоје да промовишу савремену бугарску уметничку музику на престижним светским сценама.

Cover -- Titelseiten -- Inhalt -- Angela Richter: Laudatio anlässlich der Verabschiedung von Frau Univ.-Prof. Dr. phil. Renate Hansen-Kokoruš -- Dijana Simić & -- Marizela Reithofer Bektić: Predgovor -- Ingeborg Jandl & -- Goran Lazičić: Transkulturalität und Geschlecht in süd- undostslawistischen Kontexten. Eine Einleitung -- Transkulturalität, Geschlecht und kulturelles Erbe -- Walter Kroll: Die Kiever Emblematik im Kulturtransfer des 18. Jahrhunderts. Am Beispiel des kirchenslavischen Emblembuchs Ifika ieropolitika -- Dagmar Burkhart: Genderspezifische Konstruktionen des Honor-Shame-Codes in literarischen Texten -- Marina Protrka Štimec: Govor i šutnja u Fortisovoj "Asan-aginici" Rod i žanr u transkulturalnoj recepciji balade -- Weiblichkeitsimaginationen in transkulturellen Kontexten -- Валерий А. Доманский: Тургенев - переводчик «немецких» альбомовПолины Виардо -- Ольга Б. Кафанова: «Тургеневская девушка». Движение к феминизму -- Наталья Е. Никонова: Итальянский текст периодики Сибири 1890-1910-х гг. -- Wolfgang Eismann: Feminismus, Sex und Gender bei Viktor Pelevin -- Komik, Geschlecht und Gesellschaftsanalyse -- Nenad Veličković: Socijalno i nacionalno u Jazavcu pred sudom Petra Kočića -- Дмитрий Д. Николаев: Трансформация «комизма нормы» в литературе русской эмиграции. Столкновение культурных идентичностей в произведениях Н.А. Тэффи 1920 г. -- Goran Lazičić: "Čudovišta u suknjama" i nove Antigone. Ženski likovi i rodne uloge kod Ranka Marinkovića -- Künstleridentität, Geschlecht und Gesellschaft -- Angela Richter: Umbruchssituationen aus weiblicher Sicht. Eine Re-Lektüre des Romans Kroz Ničiju Zemlju von Vera Obrenović-Delibašić -- Darko Lukić: Spatial and cultural migration, memory in exile. The example of Oliver Frljić.

Sistem nacionalnih računa (SNR) nastao je i više puta unapreĎivan na meĎunarodnom nivou sa ciljem da omogući, izmeĎu ostalog, što potpuniju osnovu za analizu ekonomske politike. Polazeći od činjenice da će se u Srbiji nakon pribliţavanja standardima Evropske unije izraĎivati celokupan SNR, što trenutno nije slučaj, i od teze holandskog autora Bosa da će vlade sve manje koristiti SNR, u radu je ispitano koju ulogu nacionalni računi trenutno imaju u analizi ekonomske politike. Cilj istraţivanja je bio da se utvrde načini unapreĎenja upotrebe nacionalnih računa u Srbiji nakon njegove dopune, po oblastima upotrebe. Korišćenjem postojećih podataka, intervjua i kvantitativne analize, to jest ekonometrijske analize vremenskih serija, utvrĎeno je da se u tri oblasti upotrebe SNR, analizi putem indikatora, analizi tokova sredstava i makroekonometrijskom modeliranju, moţe ostvariti napredak već i sada, a posebno nakon dopune statističke produkcije. Posebno je vaţno da će biti moguće unaprediti makroekonometrijsko modeliranje u Srbiji, što je pokazano na primeru funkcije potrošnje. Komparativna analiza imovinskog efekta u Srbiji, Sloveniji, Češkoj i Holandiji pokazala je da varijabla stambene imovine nije značajna u funkciji potrošnje u Srbiji jer ne dominiraju hipoteke u svojinskoj strukturi stambenog fonda i nema finansijskih inovacija kao u razvijenim zemljama. SNR i njegovo stalno unapreĎivanje je potreban ali ne i dovoljan uslov dobre ekonomske politike. SNRje bio dovoljno razvijen za analizu za potrebe voĎenja ekonomske politike u sprečavanju neravnoteţa koje su u poslednjoj krizi imale udela, ali je tek analiza podataka nacionalnih računa eks-post omogućila unapreĎenje analize putem indikatora i standarda na osnovu kojih se mogu sprečiti neki budući mehurovi i neravnoteţe. ; The System of National Accounts (SNA) was designed and has been improved several times on the international level with the aim to provide the best possible complete basis for the economic policy analysis. Starting from the fact that after the ...

This paper examines the impact of foreign direct investment on the important component of social development, women's entrepreneurship. Promoting gender equality is one of the United Nations Millennium Development Goals, which advocates for the reduction of women's unemployment as well as their empowerment. The country of Turkey was taken as an example, for the reason that there has been an increase in women's entrepreneurial activity in the last two decades, but it is still not at а level of entrepreneural development in developed countries. The paper pays special attention to the answer on the question of whether foreign direct investment contributes to higher employment of women in Turkey, as well as to identify the obstacles that stand in the way of women's empowerment and the development of women's entrepreneurship. The practical examples described in the paper unequivocally indicate the importance of the development of women's entrepreneurship, as well as the fact that the bearers of Turkey's economic policy in the future must pay more attention to the issue of attracting foreign direct investment. ; U radu se ispituje uticaj stranih direktnih investicija na važnu komponentu socijalnog razvoja, žensko preduzetništvo. Promovisanje rodne ravnopravnosti je jedan od Milenijumskih razvojnih cilјeva Ujedinjenih nacija koji zagovara smanjenje nezaposlenosti žena, kao i njihovo osnaživanje. Kao primer je uzeta Turska, iz razloga što je u njoj prisutan porast preduzetničke aktivnosti žena u poslednje dve decenije, ali i dalјe nije na nivou razvoja preduzetničke aktivnosti u razvijenim zemlјama. U radu je posebna pažnja posvećena pružanju odgovora na pitanje da li strane direktne investicije doprinose većoj zaposlenosti žena u Turskoj, kao i identifikovanju prepreka na putu osnaživanja žena i razvoja ženskog preduzetništva. Praktični primeri opisani u radu nedvosmisleno ukazuju na značaj razvoja ženskog preduzetništva, kao i na to da nosioci ekonomske politike u Turskoj u budućem periodu moraju veću pažnju posvetiti pitanju privlačenja stranih direktnih investicija.