Suchergebnisse

Er religion en privatsag? Op gennem det 20. århundrede har det været en klar opfattelse, at religion skal dyrkes inden for hjemmets fire vægge eller i kirkens hellige rum. Men faktum er, at vi konstant udstiller vores religiøse overbevisning ude i offentligheden. 'Religion i det offentlige rum' belyser gennem 13 bidrag, hvordan religion i allerhøjeste grad sætter en offentlig og politisk dagsorden i nutidens ellers så sekulariserede samfund. Religiøse ritualer bliver synlige for alle, når den pakistanske organisation Minhaj-ul-Quran holder fredsmarch for flere tusind deltagere med koranoplæsning og fællesbøn på Rådhuspladsen i København. Og når pinsegudstjenester rykker ud i det grønne, som det er blevet en tradition rundt om i landet. Bibelreferencer oplever vi i reklamer, når Philadelphia-smøreost sammenkædes med engle, og lampefirmaer markedsfører produkter under temaet 'Lad der blive lys'. Religion er også til diskussion, når for eksempel Immigrantmuseet og Københavns Bymuseum laver udstillinger om indvandring, og Folketinget og medierne sætter jævnligt tro til offentlig debat. Alligevel bekræfter vi ofte hinanden i, at religion er en privatsag, men som bogen viser, møder og forholder vi os til religion, hver gang vi bevæger os ud i det offentlige rum.

In many of its areas, the writing of music history in Germany is characterised by the Romantic music outlook and its "Two-World-Model": the real world is seen as opposing the ideal world of music as a higher existence of ideas and ideals. Art music in the emphatic sense, commonly designated as serious music, pretends to represent that ideal world and makes claims to truthfulness. The science of music actually believes it is able to prove the universality of these claims. A large part of musicological publications are characterised by this assumption. However, a public discussion among musicologists as to whether such writings should belong to the field of theology rather than to historico-critical historiography (as a science in the strict sense) is non-existent. As a result, our field has not only disappeared from a public sphere that wishes to leave those claims to small elitist circles, but has also encountered a growing lack of understanding among other disciplines, even to the point of mockery. It would suffice here to refer to the lawyer Bernhard Weck, who wrote with regard to Beethoven's Opus 112: "Only musicology could prove that 'political ideas of freedom can be expressed through gestures of sound.'" ; У многим својим сегментима, писање историја музике у Немачкој карактерише романтичарска визура и њен "модел два света": реални свет се посматра као супротстављен идеалном свету музике као вишем ступњу постојања идеја и идеала. Уметничка музика у изворном смислу, обично означена термином "озбиљна музика", претвара се да представља тај идеалан свет и претендује на истинитост. Наука о музици заиста верује да може да докаже универзалност ових тврдњи. Знатан број музиколошких публикација карактерише ова претпоставка. Међутим, јавна дискусија међу музиколозима о томе да ли такви списи треба да припадају области теологије, а не историјско-критичкој историографији (као науци у строгом смислу) не постоји. Као резултат тога, наше поље није само нестало из јавне сфере, која жели да те тврдње остави малим елитистичким круговима, већ је наишло и на све већи недостатак разумевања међу другим дисциплинама, чак и до тачке ругања. Довољно је да се позовемо на речи адвоката Бернарда Века (Bernhard Weck), који је у вези са Бетовеновим опусом 112 написао: "Само музикологија може доказати да се 'политичке идеје слободе могу изразити звучним гестовима'." ; Часопис је индексиран на http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 и у међународној бази ProQuest. / The journal is indexed in http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 and in the international database ProQuest. Издавање ове публикације подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и СОКОЈ - Организација музичких аутора Србије / The publication of this volume was supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and SOKOJ - Serbian Music Authors' Organization