U članku se razrađuje identitet grada koji je poistovjećen sa sudbinom samoga autora u tijeku najtežega dana napada na grad u Domovinskome ratu. Poistovjećujući se s gradom, on se istodobno pretvara i u središnji lik romana. Riječ je o posve drukčijemu i dosad nepoznatome ratnom pismu u Hrvatskoj jer je djelo posvema okrenuto transcendenciji. U romanu je rat tek sila zla, a ne politički proizvod. Tragičnost rata u Hrvatskoj kao književna tema prikazana je na sveopćoj civilizacijskoj razini kao iskonsko prokletstvo čovječanstva. Grad Zadar, smješten na obalama Sredozemlja, svojom povijesti i baštinom koja se razara preuzima na se ulogu Čovjekova glasnogovornika. Kada se ruši grad kao sveti prostor, čovjek gubi svoj vlastiti identitet. Povratak identiteta moguć je samo na simboličkoj i metafizičkoj razini pa roman obiluje simboličkim i arhetipskim slojevima i motivima. ; The article elaborates an identity of the city which is identified with the author's destiny during the hardest day of attacking the city in the Croatian War of Independence. Identifying himself with the city, at the same time he turns himself in the main novel protagonist. That is a completely different and so far unknown war letter in Croatia, because the work is completely turned to transcendence. In the novel the war is the evil force and not political product. Tragicalness of the war in Croatia as the literary topic is shown at the general civilization level as a true human damnation. City of Zadar, located at the Mediterranean coasts, with his history and destroying heritage takes over the role of human spokesperson. When a city as the holy area is destroyed, a human loses his/her own identity. Return of identity is possible only at the symbolic and metaphysic level, therefore the novel is full of symbolic and archetype motives.
In Taiwan, the Confucian revival was always defined by the search for a synthesis between Western and traditional Confucian thought. Taiwanese Modern Confucians aimed to create a system of ideas and values capable of resolving modern, globalised societies' social and political problems. Mou Zongsan, the best-known member of the second generation of Modern New Confucianism, aimed to revive the Chinese philosophical tradition through a dialogue with Modern European philosophy, especially with the works of Immanuel Kant. His follower Lee Ming-huei is arguably the most renowned expert on Kantian philosophy in the entire Sinitic region. The present paper aims to compare their respective approaches and evaluate them in a broader context of modern Chinese thought. I will first introduce Mou Zongsan's elaborations on Kant. In the following, I will present the main aspects of Lee Ming-huei's development of Mou's theories and provide in later sections a critical assessment of Lee's philosophical innovation, focusing upon the evaluation of his conceptualisation of immanent transcendence and Confucian deontology. ; Konfucijsku je obnovu u Tajvanu odredila potraga za sintezom između zapadne i tradicionalne konfucijske misli. Tajvanski moderni konfucijanci smjerali su stvoriti sustav ideja i vrijednosti sposoban razriješiti socijalne i političke probleme suvremenog globalnog društva. Zongsan Mou, najpoznatiji član druge generacije suvremenog novog konfucijanizma, smjerao je oživjeti kinesku filozofijsku tradiciju kroz dijalog s modernom europskom filozofijom, naročito s radovima Immanuela Kanta. Njegov sljedbenik, Ming-huei Lee, diskutabilno je najuvaženiji stručnjak za Kantovu filozofiju u čitavoj sinitičkoj regiji. Ovaj rad smjera usporediti njihove pristupe i ocijeniti ih u širem kontekstu suvremene kineske misli. Najprije ću predstaviti Zongsanovu elaboraciju o Kantu. Zatim, predstavit ću glavne aspekte Leejeva razvoja Mouovih teorija te u kasnijim sekcijama dati kritičku ocjenu Leejevih filozofijskih inovacija, usmjeravajući se na evaluaciju njegove konceptualizacije imanentne transcendencije i konfucijske deontologije. ; Die konfuzianische Erneuerung in Taiwan wurde durch die Suche nach einer Synthese zwischen westlichem und traditionellem konfuzianischem Gedanken determiniert. Die modernen taiwanesischen Konfuzianer hegten die Absicht, ein System von Ideen und Werten zu schaffen, das befähigt ist, die sozialen und politischen Probleme der zeitgenössischen globalen Gesellschaft zu lösen. Mou Zongsan, das prominenteste Mitglied der zweiten Generation des zeitgenössischen neuen Konfuzianismus, zielte darauf hin, die chinesische philosophische Tradition durch den Dialog mit der modernen europäischen Philosophie, vornehmlich mit den Werken Immanuel Kants, wiederzubeleben. Sein Anhänger, Lee Ming-huei, ist nachweisbar die namhafteste Fachgröße für Kants Philosophie in der gesamten sinitischen Region. Diese Arbeit setzt sich zum Ziel, ihre Herangehensweisen zu wägen, und sie im umfassenderen Kontext des zeitgenössischen chinesischen Gedankens zu bewerten. Zunächst präsentiere ich Mous Elaboration zu Kant. Im Anschluss daran stelle ich die Hauptaspekte von Lees Fortentwicklung der Theorien Mous vor und gebe in späteren Abschnitten eine kritische Einschätzung von Lees philosophischen Innovationen, indem ich mein Augenmerk auf die Evaluation seiner Konzeptualisierung der immanenten Transzendenz und der konfuzianischen Deontologie lege. ; Le renouvellement du confucianisme à Taïwan a été déterminé par une recherche de synthèse entre la pensée occidentale et confucéenne. Les confucéens modernes taïwanais aspiraient à la création d'un système d'idées et de valeurs capables de résoudre les problèmes sociaux et politiques de la société contemporaine globalisée. Zongsan Mou, le membre le plus connu da la seconde génération du nouveau confucianisme contemporain, souhaitait faire revivre la tradition philosophique à travers le dialogue avec la philosophie européenne moderne, particulièrement avec les travaux d'Emmanuel Kant. Son héritier, Ming-huei Lee, est indubitablement le plus éminents des experts pour la philosophie de Kant dans la région des langues sinitiques. Ce travail s'applique à comparer leurs approches et à les évaluer dans un contexte plus large de la pensée contemporaine chinoise. Je présenterai d'abord l'élaboration de Mou de la philosophie de Kant. Ensuite, je mettrai en lumière les aspects importants que Lee a développés dans les théories de Mou, et je proposerai dans les dernières sections une note critique des innovations philosophiques de Lee, en me concentrant sur l'évaluation de sa conceptualisation des transcendances immanentes et de la déontologie confucéenne.
