Search results

Ова књига садржи студије настале на основу излагања на међународном скупу Музичке праксе Балкана: етномузиколошке перспективе, одржаном новембра 2011. године у Београду. Организовањем скупа желели смо, пре свега, да као домаћини међународног скупа допринесемо учвршћивању постојећих контаката међу истраживачима који се баве музикама Балкана, као и да пружимо могућност за нова професионална познанства. У проблемском смислу, намера нам је била да створимо прилику за преиспитивање и унапређивање сопствених учешћа у етномузикологији, да дискутовањем о различитим истраживачким стратегијама примењиваним на балканске музичке праксе у новије време допринесемо унапређењу њихових истраживања, као и да скретањем пажње на специфичне проблеме, али и вредности етномузикологије, односно "националних етномузикологија" на Балкану учествујемо у ефикаснијем укључивању "малих" дисциплинарних заједница у светско етномузиколошко друштво. Овакве, у извесном смислу опште потребе, потенциране су околностима развоја етномузикологије у Србији, посебно последњих деценија. Интересовања за традиционалну народну музику изражена кроз записе о њој, њено нотирање и снимање, а потом и прве студије образованих музичара, махом композитора, у Србији су (тек) 1948. добили институционално окриље оснивањем Музиколошког института Српске академије наука (данас Српске академије наука и уметности – САНУ). Од оснивања до данас то је државна установа, те је начин рада условљен државним културним и научним политикама, а обим научне продукције кључно је одређивао увек мали број истраживача. Повећање броја етномузиколога запослених у Институту резултирало је иницијативом да се у оквиру обележавања 170 година постојања САНУ, након већег броја скупова које су организовали музиколози из Института, приреди међународни етномузиколошки скуп. То је, уједно, био и први специјализовани етномузиколошки симпозијум у Србији, а сходно томе, ово је први зборник таквог профила објављен у нашој земљи. Комплексна подршка коју смо добили од САНУ – Одељења ликовне и музичке уметности, као и признавање важности оваквог скупа од стране Министарства просвете и науке Републике Србије, што је подразумевало финансијску помоћ организацији, били су неопходни предуслови и за саму реализацију скупа, и за објављивање овог зборника. Као и увек, обим помоћи, а посебно рокови, били су лимитирајући фактори нашим идејама и професионалним жељама. Изражавамо нарочиту захвалност уваженим колегама који су били у саставу Програмског одбора скупа: Изаљију Земцовском, Џиму Самсону, Мартину Стоуксу, Лозанки Пејчевој и Палу Рихтеру. Непосредне задатке из домена организације скупа делили смо првенствено са колегама-етномузиколозима из Института, Растком Јаковљевићем и Маријом Думнић. Велико нам је задовољство што смо имали прилику да окупимо 26 етномузиколога из 11 земаља: Бугарске, Велике Британије, Грчке, Литваније, Мађарске, Македоније, Русије, Словеније, Турске, Аустралије и Србије. Жао нам је што, због објективних околности, на скупу нису могли да узму учешћа неки од истраживача музика Балкана са других подручја, чија би искуства несумњиво допринела квалитету симпозијума и зборника. Велика већина учесника скупа је приредила своја излагања за публиковање. Сада се пред читаоцима налази двадесет једна студија која на различите начине осветљава музичке праксе Балкана, сведочећи о ширини актуелних истраживачких интересовања и методологија. Издање укључује и вредне аудио и видео примере на приложеном диску, чиме читаоцима омогућавамо потпунији увид у истраживану музику и научне приступе. Обраћајући се ширем кругу читалаца, зборник је публикован на енглеском језику, али је ауторима остављена могућност да своје радове приложе и на матерњим језицима, па су ове верзије такође приложене на диску. Уређивање овог обимног и комплексног зборника је било посебно искуство. Захваљујемо се свим ауторима за прилоге и сарадњу. Посебну захвалност дугујемо рецензентима студија. У овом обимном послу подршку смо имали од читавог колектива Музиколошког института, а нарочито од колегинице др Мелите Милин, која је имала мноштво драгоцених сугестија. Ангажовање др Јелене Симоновић-Schiff (Државни универзитет Портланда, САД) око лекторисања текстова на енглеском језику, Зорана Јерковића у припреми звучних примера, Милоша Рашића у обради видео- примера и Горана Јањића на техничкој припреми издања, далеко је превазишло базичне задатке, због чега смо им велики дужници. ; This book is comprised of studies presented at the international symposium Musical practices in the Balkans: ethnomusicological perspectives, held in November 2011 in Belgrade, Serbia. By organizing this international meeting, as hosts, we above all wanted to contribute to strengthening the existing ties among researchers involved with Balkan musics and to facilitate new professional contacts. Our intent was to create an opportunity for reassessment and improvement of each of our own shares in ethnomusicology, to contribute to the advancement of research by discussing various research strategies recently applied to Balkan musical practices, and to participate in the more efficient inclusion of 'small' disciplinary communities in the global ethnomusicologies by highlighting specific values and problems of 'national ethnomusicologies' in the Balkans. These, so to speak, general needs, were reinforced in circumstances of the growth of the ethnomusicology in Serbia, particularly in recent decades. The interests in traditional folk music expressed through writings, notation, and recording of the same, followed by the first research studies by educated musicians—mainly composers, became institutionalized in Serbia (only) in 1948 with foundation of the Institute of musicology of Serbian academy of sciences (today Serbian academy of sciences and arts—SASA). Since its beginning, SASA has been a state institution, with its work regimen determined by the government culture and science politics and the scope of research output administered by a small number of researchers. The increase in number of ethnomusicologists employed by the Institute resulted in an initiative to celebrate the SASA 170th anniversary by organizing an ethnomusicology conference, in the footsteps of a number of similar professional meetings coordinated by the Institute's musicologists. This was at the same time the first narrowly specialized ethnomusicology symposium in Serbia, and consequently, in front of you is the first proceedings of such profile published in our country. The substantial support received from the SASA Department of fine arts and music and the acknowledgement of the significance of such a meeting by the Ministry of education and science of the Republic of Serbia, including funding the event organization, were essential and indispensable prerequisites for the Symposium realization and publication of this book. As is usually the case, the extent of financial support and particularly deadlines, imposed limits on some of our ideas and professional desires. We are deeply grateful to our esteemed colleagues, members of the Symposium Program committee: Izaly Zemtsovsky, Jim Samson, Martin Stokes, Lozanka Peycheva, and Pál Richter. The Symposium immediate logistics duties were helpfully shared primarily with our colleagues, the Institute ethnomusicologists, Rastko Jakovljević and Marija Dumnić. It was our satisfaction to have the opportunity to gather twenty-six ethnomusicologists from eleven countries: Bulgaria, Great Britain, Greece, Hungary, Lithuania, Macedonia, Russia, Slovenia, Turkey, Australia, and Serbia. We regret that due to objective circumstances, some of the Balkans researchers from other regions, whose experiences would unquestionably contribute to the quality of the Symposium and these proceedings, could not take part. The vast majority of the Symposium participants prepared their papers for publication. The readers are offered twenty-one studies that in different ways illuminate Balkan musical practices and testify to the breadth of current research interests and methodologies. The publication also includes a compact disc with useful audio and video examples, assembled with the idea to provide the reader with even more complete insight into the researched music and utilized approaches. In order to address a wider audience, the proceedings are published in English. Since the contributing authors could optionally submit an additional version of the paper in their native language, those versions are also provided on the compact disc. Editing of this extensive and comprehensive publication presented a unique experience. We would like to thank all of the authors for submitting their papers and for their cooperation. We also extend our sincere gratitude to our reviewers. In this voluminous undertaking, we enjoyed the support of our colleagues at the Institute, but in particular, the encouragement from Melita Milin who offered a number of valuable suggestions. We truly appreciate the cooperation of Jelena Simonović Schiff (Portland State University, USA) in proof reading papers in English, Zoran Jerković in mastering of audio examples, Miloš Rašić in preparing of video examples, and Goran Janjić in technical preparation for print that exceeded standard duties and helped shape this publication. ; Објављивање овог зборника финансијски је помогло Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. / These proceedings have been financially supported by Ministry of education, science and technological development of the Republic of Serbia. Зборник радова са научног скупа одржаног од 23. до 25. новембра 2011. / Proceeding of the international conference held from november 23 to 25. , 2011.

Vanredno stanje predstavlja neredovnu, izuzetnu situaciju u kojoj se mogu naći i najdemokratskije države. U takvim okolnostima obično se poziva na staro pravilo da je spas naroda (države) najviši zakon. Ipak, s obzirom na to da je tada, zbog višeg razloga (opstanak države), neophodan izvestan stepen koncentracije vlasti u rukama egzekutive, što neminovno otvara mogućnost zloupotreba, ustavotvorci moraju biti vrlo pažljivi prilikom normiranja ovako osetljivog pitanja. Centralni deo rada ukazuje na prednosti i mane sadašnjeg ustavnog rešenja u Srbiji, prvenstveno u odnosu na način uvođenja vanrednog stanja postavljen u Ustavu Srbije iz 1990. godine. U nekadašnjem srpskom ustavu predsednik Republike je bio ovlašćen za donošenje odluke o vanrednom stanju, što je danas u nadležnosti Narodne skupštine, koja je nesumnjivo najpotpuniji i najbolji reprezent narodne volje. Međutim, pitanje efikasnosti odlučivanja i brzine reagovanja u toj delikatnoj stvari i dalje ostaje sporno. Pored izvesnih nedoslednosti, pa čak možda i omaški, postojeći Ustav Republike Srbije iz 2006. godine ipak u osnovi pokazuje demokratska nastojanja da se donošenje odluke o uvođenju vanrednog stanja višestruko osigura, a pogotovo da se u vreme važenja vanrednog stanja u potpunosti poštuju ljudska prava u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama. ; State of emergency marks an irregular, exceptional situation, which potentially may hit the most democratic countries as well. Since ancient times, under those circumstances, the rule salus populi suprema lex (safety of the people is supreme demand) is applied and used as an excuse. However, as under those circumstances a kind of concentration of power within the executive branch is unavoidable, there is a need to have very cautiously measured constitutional norms regulating that balance. The main goal of this paper is to examine advantages and shortcomings of the current regulation of that issue in Serbia according to the 2006 Constitution, particularly in connection with the previous, 1990 Constitution and the experience of introducing state of emergency in the country. According to the previous Serbian Constitution, President of the Republic was engaged to introduce the state of emergency, while according to the current one, that decision was moved into hands of the National Assembly – which is undeniably the best and the most prominent representative of the will of the people. However, the issue of efficiency and properly quick reaction is at stake. Although the existing 2006 Constitution has some inconsistencies, and even more some omissions, it basically reflects democratic tendencies to secure in many ways the decision on emergency state introduction, and particularly to ensure respect of the human rights during the state of emergency in compliance with the established international obligations.

26. jula 1963. godine katastrofalni zemljotres u Skoplju u kome je stradalo mnoštvo Ijudskih života i porušen ogroman broj zgrada, teško je pogodio i članove skopske Jevrejske opštine, a opštinsku zgradu demolirao i onemogućio njeno korišćenje. Zahvaljujući udruženim naporima i moralnoj podršci društveno-političkih faktora grada Skoplja, Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, kao i jevrejskih međunarodnih humanitarnih organizacija i zajednica, jevrejska zajednica u Skoplju dobila je ponovo svoj dom, Jevrejski dom "dr Albert Vajs". Njegovo svečano otvaranje obavljeno je 11. oktobra 1966. godine, kao jedno od niza svečanosti organizovanih na dan jubilarne 25-godišnjice ustanka makedonskog naroda protiv fašističkog okupatora. Time su simbolizovani nastavak i obnavIjanje kontinuiranog rada ove Opštine i njena utkanost u kulturnu, političku i ekonomsku istoriju grada Skoplja. ; On July 26, 1963, the disastrous earthquake in Skoplje, which caused many human losses and destroyed the better part of the town, hit severely the members of the Jewish Community and demolished the Community building which had to be put out of use. Due to the united efforts, the moral and material assistance tendered by the social-political organizations of the city of Skoplje, the Federation of Jewish Communities in Yugoslavia, as well as by Jewish international humanitarian organizations and Jewish communities, the Skoplje Jewish Community received again its Home, the "Dr Albert Vajs Community Centre". The inauguration ceremony took place on October 11, 1966, in the frame of the celebrations honouring the 25th anniversary of the Uprising of the Macedonian people against the fascist occupation forces. This symbolized the continuation and renewal of this Community's activities and her kinship with the cultural, political and economic history of the City of Skoplje. ; Während seiner jahrzehnten langen Zrenjaniner und Banater Heimatforschungen wurde der Publizist und Historiker-Amateur Dragoljub Čolić (1908-1982) am meistens mit der Vergangenheit der jüdischen Volksgemeinschaft in diesem Gebiet beschaftigt. Er sammelte eifrig die auf die Banater Judentum bezüglichen historischen Quellen, sowie mundlichen Zeugnisse seiner jüdischen Mitbürgern; er verfasste verschiedenen statitischen auf die Juden betreffenden Übersichten und Listen, sowie zahlreiche Werke uber das Zrenjaniner und Banater Juden. In diese riesigen Forschungs- und Schaffungsprozessen, trat Čolić in Verbindung mit den bedeutenden gleichgesinnten und gleichwirkenden Personlichkeiten des judischen kulturellen und öffentlichen Lebens, nicht nur in Jugoslawien, sondern auch im Ausland (Israel). Aus dieser Kontakten entwickelte sich eine rege, inhaltsreiche und regelmaßige Korrespondenz, die heute innerhalb Čolić'schen Nachlass im Historischen Archiv Zrenjanin aufbewahrt ist (Archivbestand Nr. 667). Er wechselte Briefe mit dem Verein der jüdischen Kultusgemeinden Jugoslawiens, ferner mit Kuratorin des Jüdischen historischen Museum in Belgrad Vidosava Nedomački, sowie mit Yakir Eventov und Zwi Asaria aus Israel. Alle bis heutzutage hintergebliebenen Briefe zeigen eine rastlose und unermudliche Forschung- und Schaffungsnatur, sowie ein unerschopfendes Enthusiasmus für die Geschichte der Banater Juden, deren entsprechende Anerkennung jedoch bis heute ausgeblieben ist und deren Fruchte leider wenig bekannt und sehr unterschatzt sind. Deswegen ist die Herausgabe von Čolić'schen sehr interessanter jüdischen Korrespondenz, womit jüdische Kultusgemeinde in Zrenjanin ein Vierteljahrhundert-Jubilaum ihrer 1994-er Erneuerung feiert, nur ein Pladoye für die Veröffentlichung seiner sammtlichen Werken über die hiesigen Juden. Zweifellos wurde damit die große Lücke in ihrer Heimatgeschichte ausgefüllt worden sein.

Die Funktion des kroatischen Parlaments (des Sabor) im Rahmen der Transformation des politischen Systems war zunächst ähnlich wie in den mitteleuropäischen Reformstaaten. Die ersten freien Parlamentswahlen 1990 mit ihrer klaren Wahlniederlage der Reformkommunisten hatten große symbolische Bedeutung. Im weiteren Verlauf hat sich die Entwicklung des kroatischen Parlamentarismus in manchem vom mittel- zum osteuropäischen Modell hin verlagert, mit einer Tendenz zu einem schwachen und marginalisierten Parlament. Als Hauptursachen nennt der Autor: die absolute Dominanz der mehr als politische Bewegung denn als strukturierte politische Partei zu verstehenden Regierungspartei HDZ im noch unterentwickelten Parteiensystem Kroatiens; die laut Verfassung und mehr noch in der politischen Praxis starke Stellung des Staatspräsidenten; schließlich den Einfluß des ethnischen Konflikts zwischen Kroaten und Serben, dessen Austragung sich auch durch den frühzeitigen Auszug vieler radikaler serbischer Parlamentarier aus dem Sabor schon im Sommer 1990 (dann ohne schlichtende Funktion des Parlaments) auf die militärische Ebene verlagert habe. Ansonsten analysiert der Autor die Funktionsweise des Sabor mit seinem Zweikammersystem bei der Gesetzgebung in der Verfassungswirklichkeit und die Entwicklung des Parteiensystems der Parlamentsparteien. (SOI-Clw)