Search results

У раду се истражује положај националних мањина у двијеважне егзистенцијалне сфере као што су здравствена и социјалназаштита. Аутор критичкој анализи подвргава како саму семантикупојмова и синтагми здравствена заштита, а нарочито социјалназаштита, сматрајући да њихово непрецизно значење и употреба вишескривају него што откривају чињенице и релације на основу којих јемогуће детектовати и дескриптовати стварни положај националнихмањина у постдејтонском друштву Босне и Херцеговине, тако ипраксу имплементације норми из тих сфера која би требало да имобезбиједи примјену права која су нормирана. Наравно, у посебномфокусу његове пажње су припадници ромске националне мањине закоју он тврди да је у најрањивијем положају, да су њени припадници,за разлику од припадника свих осталих националних мањина у БиХ,највише, тачније: једини, дискриминисани а-pro-pos заштите њиховихправа у областима здравствене и социјалне заштите, за шта нисуодговорне само институције и службе које се баве давањем услуга унаведеним подручјима живота. Методом анализе садржаја правних(устави, закони, конвенције, повеље, резолуције, подзаконски акти исл.) и политичких (извјештаји, оцјене, анализе, стратегије, акционипланови и др.) докумената, те анализом реалних животних садржаја,процеса, односа и догађаја у овововременом б-х друштву, аутор једошао до социолошки релавантних увида о стварном друштвеном иправно-политичком положају националних мањина у БиХ, стању икретањима у областима здравства и социјалне заштите и јасноформулисао закључак да припадници колективитетанационалномањинске детерминације, изузев Рома, ни по чему нису уподређеном положају у односу на припаднике конститутивних народапостдејтонске БиХ.

Милан Благојевић, доктор правних наука, судија Окружног суда уБањој Луци, ванредни професор Универзитета за пословни инжењеринги менаџмент, ангажовани интелектуалац патриотске провенијенције, не-обична и несваки-дшња је личност и стваралац у сфери којом се преданопрофесионално бави дуже од двије деценије. Он није само судија којирутински отаљава свој посао без уношења у и посвећености "предмети-ма" којима се бави, нити је стандардни професор правне групе предмета,од уставног, управног до кривичног права, који једва чека да испредајеоно што је на дневном "менију", а што су неки други аутори одавно већукоричили у обавезујућу уџбеничку и приручничку литературу и тра-же од студената да по њој припремају и полажу испите. Не, Благојевићје креативни истраживач правни(чки)х феномена и писац заним-љивихтекстова о темама које нису одвећ експлоатисане у српској правној и,шире, друштвеној мисли.

У раду се проблематизује стварни друштвени положајмањинских религија, конфесија, вјерских заједница и цркава у и по-стдејтонској Босни и Херцеговини. Другим ријечима, аутор, истражу-је реални друштвени, политички, легислативни, медијско-комуникаци-јски, економски и статус тзв. малих вјерских заједница и цркава уосталим сферама егзистенције као што су образовање, култура, здра-вство итд., настоји да одговори на, реторички посматрано, једноста-вно питање: да ли су мањинске религије, конфесије, вјерске заједнице ицркве, које тако дефинише и третира Закон о слободи вјере и правномположају цркава и вјерских заједница, дискриминисане или не. У фоку-су ауторове анализе су подједнако институционална сфера, тј.мањи-нске религијске заједнице као такве, али и појединци, припадници, вје-рници и сљедбеници тих институционализованих и формализованихрелигијско-конфесионално-еклесијалних субјеката именованих као ма-ле вјерске заједнице и/или цркве. Резултати ауторових емпиријско-те-оријских истраживања могу се сажети у нијансирани, комплексанодговор чији садржај води ка закључку да су мањинске религије,цркве ињихови припадници у неколиким сферама живота ипак у подређеномположају, упркос декларативној равноправности свих религија, конфе-сија, вјерских заједница и цркава. Такав закључак писац подупире бро-јним и плаузибилним аргументима.