Search results

Ovaj tekst i ovaj pristup žele skrenuti pozornost na oblike ljudskog posredovanja ideje Boga; na smrt medija u kojima se Bog objavio, a koja koincidira sa gubitkom povjerenjem u ideju Boga, koja je previše ljudskom.U tom smislu govori se o 'zemaljskom Bogu' koji različitim interesnim grupama služi kao izgovor za djelovanje ili nedjelovanje.Ideja Boga vratila se njegovoj barbarskoj nazočnosti u životima naših naroda. Nebo je podijeljeno. Bog je postao izgovor za idole i njihove institucije, bogove među ljudima. Na pravim vjernicima je pokušati ujediniti nebo i pokušati čuti nebo nekim novim medijem.

This text seeks to draw attention to the connection between Trump's political career and his participation in media spectacles. Through this connection, the text emphasizes the power of a completely new medium - comments on social networks. These comments enabled the kind of speech that of trends in hate speech. The media dimension of Trumpism testifies the participation and importance of the media for any formation or maintenance of power.

Različite su interpretacije govora mržnje. No, svaka od njih govor mržnje promišlja u kontekstu odnosa slobode govora i mogućih nesloboda uvjetovanih pravnim reguliranjem i sankcioniranjem. U ovom se radu želi krenuti od razmatranja mržnje same (dohvaćajući filozofijske dimenzije, društvene kontekste i političke doprinose u razvoju govora mržnje) te je na taj način promatrati u njezinim biološkim i kulturnim dimenzijama. Na konkretnim primjerima govora mržnje želi se pokazati isprepletenost biološkog i misaonog, kulturnog i tjelesnog te ideološkog i emotivnog. Analiza primjera govora mržnje, ostrašćenosti pojedinaca uronjenih u takvu vrstu psihološke i misaone nezrelosti, pokazuje važnost filozofijskih iskoraka u oskudnu stvarnost – iskoraka kojima je cilj o fenomenima davati filozofijski stav, ali i temeljne kriterije po kojima bi se orijentacijski mogla odrediti druga znanstvena istraživanja. ; Hate speech is interpreted in various ways. It is always analysed in the context of the relationship between freedom of speech and the possible lack of freedom caused by legal regulation and sanctioning of hate speech. In this paper we want to start from the consideration of hate itself (taking into account philosophical dimensions, social contexts and the contribution of politics to the development of hate speech) and in this way consider it in its biological and cultural dimensions. Using specific examples of hate speech, we aim to show the intertwining of the biological and the intellectual, the cultural and the physical, the ideological and the emotional. The analysis of some cases of hate speech and the passion of individuals involved in this psychological and intellectual immaturity makes clear how important it is for philosophy to lunge into this poor reality – steps taken to give philosophical views on these phenomena, but also basic criteria for possible orientation in other scientific research.

Stvaralaštvo se uvijek povezuje sa slobodnom ljudskom djelatnošću, s ljepotom, umjetnošću, ljudskom invencijom, itd. – ona je najčešće nešto prihvatljivo i dobro. Ali što se događa u vrijeme globalne manipulacije? Razvija li ovaj period nove tipove i forme stvaralaštva? Što će nam pokazati analiza rada globalne medijske manipulacije? Ideja članka je ukazati na tamnu stranu stvaralaštva u masovnim medijima. Masovni mediji smanjuju mogućnost kreativne aktivnosti u medijima dok istodobno razvijaju manipulativne oblike stvaralaštva. Ti oblici zahtijevaju da ih se ustanovi, objasni i komentira. ; Creativity is always associated with free human activity – with beauty, art, human inventions Most of the time it is something acceptable and good. But what happens in a time of global manipulation? Does the new time develop new types and forms of creativity? What will an analyses of global mass media manipulation performance reveal? The goal of the paper is to show a dark side of creativity in mass media. Mass media reduce the possibility of creative action in the media whilst they develop manipulative forms of creativity. These forms ought to be detected, explained, and commented. ; La créativité est toujours associée à l'activité libre de l'humain, à la beauté, à l'art, aux inventions humaines, etc. – elle est considérée la plupart du temps comme quelque chose d'acceptable et de bon. Or, que se passe-t-il en ces temps de manipulation globale ? Cette période développe-t-elle de nouveaux types et de nouvelles formes de créativité ? Que vont montrer les analyses sur les manipulations médiatiques auxquelles se sont livrés les acteurs mondiaux de l'univers des médias ? L'idée sous-jacente de cet article est de montrer le côté sombre de la créativité dans les médias de masse. Ces derniers réduisent la possibilité d'une action créative au sein des médias et développent en parallèle des formes manipulatoires concernant la créativité. Ces formes requièrent une identification, une explication et un commentaire. ; Die Kreativität wird stets mit der freien menschlichen Aktivität, mit der Schönheit, Kunst, den menschlichen Erfindungen usw. assoziiert – größtenteils mit etwas Akzeptablem und Gutem. Was geschieht aber in einer Zeit der globalen Manipulation? Entwickelt diese Periode neue Typen und Formen der Kreativität? Was werden uns die Analysen der Beobachtung der Medienmanipulation durch globale Spieler der Medienindustrie zeigen? Die Idee hinter dem Artikel ist es, die Schattenseiten der Kreativität in den Massenmedien aufzuzeigen. Die Massenmedien reduzieren die Möglichkeit des kreativen Handelns in den Medien. Zugleich entwickeln sie manipulative Formen der Kreativität. Diese Formen erfordern Feststellung, Erklärung und Kommentierung.

Pojmom autoritarnosti u tekstu se nastoji osvijetliti autoritarna politička i vojna djelovanja država koje zanemaruju pravne i moralne dosege suvremene civilizacije te se na taj način želi »obuhvatiti vrijeme« pojmovima kao što su propaganda, rat I terorizam. U promišljanja o ratu uvode se teze Sigmunda Freuda, Ericha Fromma, Claudea Lévi-Straussa, Friedricha Nietzschea, Noama Chomskoga i drugih autora koji ratu »proširuju okvire«. Iz tako proširenoga konteksta promatraju se fenomeni »globalnoga rata« i »medijskoga rata« te posebno teroristički napad u Parizu 2015 godine. Želja je pokazati novu/staru ulogu masmedijske »proizvodnje pristanka« te pojasniti ulogu i snagu medija u aktualnom rastu terorizma u svijetu. ; The concept of authoritarianism is used in the text as a way to shed light on the authoritarian political and military activities of those countries that ignore the modern civilisation's legal and moral achievements in an attempt to "envelop time" in concepts such as propaganda, war and terrorism. Reflections on war include theses by Sigmund Freud, Erich Fromm, Claude LéviStrauss, Friedrich Nietzsche, Noam Chomsky, and other authors who "expand the framework" of war. This broadened context is then used in order to observe the phenomena of "global war" and "media war", and the terrorist attack in Paris. The goal is to highlight the new/old role of the mass media's "manufacturing consent", and to clarify the role and power of media in the current rise of terrorism in the world.