This study aims to determine the optimization of the implementation of mediation in the Gorontalo Religious Court. This research is a field research with data collection methods in the form of observations, interviews and documentation. Data's were analyzed using qualitative descriptive. The results of the study found that the implementation of mediation in the Gorontalo Religious Court was not yet fully optimal. Based on the cases decided by the Gorontalo Religious Court in 2016 totaling 1524 and entering the mediation process as many as 87 cases and only 1 case that was successfully mediated (0.1%). Factor failure of the mediation process because the mediation room facilities are still not efficient enough, because the parties to queue, even some mediator judges carry out mediation in the judge's room itself, there is no certified mediator as explained in the Minister of Religion Regulation (PERMA) Number 1 of 2016 about Procedure for Mediation at Court.
In many of its areas, the writing of music history in Germany is characterised by the Romantic music outlook and its "Two-World-Model": the real world is seen as opposing the ideal world of music as a higher existence of ideas and ideals. Art music in the emphatic sense, commonly designated as serious music, pretends to represent that ideal world and makes claims to truthfulness. The science of music actually believes it is able to prove the universality of these claims. A large part of musicological publications are characterised by this assumption. However, a public discussion among musicologists as to whether such writings should belong to the field of theology rather than to historico-critical historiography (as a science in the strict sense) is non-existent. As a result, our field has not only disappeared from a public sphere that wishes to leave those claims to small elitist circles, but has also encountered a growing lack of understanding among other disciplines, even to the point of mockery. It would suffice here to refer to the lawyer Bernhard Weck, who wrote with regard to Beethoven's Opus 112: "Only musicology could prove that 'political ideas of freedom can be expressed through gestures of sound.'" ; У многим својим сегментима, писање историја музике у Немачкој карактерише романтичарска визура и њен "модел два света": реални свет се посматра као супротстављен идеалном свету музике као вишем ступњу постојања идеја и идеала. Уметничка музика у изворном смислу, обично означена термином "озбиљна музика", претвара се да представља тај идеалан свет и претендује на истинитост. Наука о музици заиста верује да може да докаже универзалност ових тврдњи. Знатан број музиколошких публикација карактерише ова претпоставка. Међутим, јавна дискусија међу музиколозима о томе да ли такви списи треба да припадају области теологије, а не историјско-критичкој историографији (као науци у строгом смислу) не постоји. Као резултат тога, наше поље није само нестало из јавне сфере, која жели да те тврдње остави малим елитистичким круговима, већ је наишло и на све већи недостатак разумевања међу другим дисциплинама, чак и до тачке ругања. Довољно је да се позовемо на речи адвоката Бернарда Века (Bernhard Weck), који је у вези са Бетовеновим опусом 112 написао: "Само музикологија може доказати да се 'политичке идеје слободе могу изразити звучним гестовима'." ; Часопис је индексиран на http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 и у међународној бази ProQuest. / The journal is indexed in http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 and in the international database ProQuest. Издавање ове публикације подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и СОКОЈ - Организација музичких аутора Србије / The publication of this volume was supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and SOKOJ - Serbian Music Authors' Organization
Millennial voters are a potential community that is a strategic target for pairs of candidates for regional election contestation to reap the coffers of votes. The campaign approach using religious and ethnic sentiments is an alternative strategy. This study looks at religion and ethnicity influencing millennial voters' voting intentions. The research method uses quantitative methods with multiple linear regression. The research sample was drawn randomly according to the criteria so that the answers to 280 respondents were analyzed. The study results found that religion significantly influenced millennial voter intentions, while ethnicity did not affect millennial voter intentions. Millennial voters tend not to be interested in practical politics. ; Pemilih milenial merupakan komunitas potensial yang menjadi sasaran strategis bagi pasangan calon kontestasi pemilukada untuk meraup pundi-pundi suara. Pendekatan kampanye yang menggunakan sentimen agama dan etnis merupakan strategi alternatif. Penelitian ini melihat agama dan etnisitas yang mempengaruhi niat memilih pemilih milenial. Metode penelitian menggunakan metode kuantitatif dengan regresi linier berganda. Sampel penelitian diambil secara acak sesuai kriteria sehingga dianalisis jawaban dari 280 responden. Hasil penelitian menemukan bahwa agama berpengaruh signifikan terhadap niat pemilih milenial, sedangkan etnisitas tidak mempengaruhi niat pemilih milenial. Pemilih milenial cenderung tidak tertarik pada politik praktis.
Познато је, и у научној литератури мање-више елаборирано да је повратак религији на подручју бивше СФРЈ ишао руку под руку са стварањем нових националних држава и успостављањем нових/старих етничких граница и идентитета. Због тога је логично што се ова појава често квалификује као религија нације и национализма. Међутим, из ове квалификације често изостаје увид у чињеницу да је повратак религији значио и повећање интересовања за религијска учења и знања, те масовније учествовање у црквеним обредима. Иако је извесно да од високог процента оних који су се на последњем попису идентификовали као православни Срби сасвим мали део одлази на активне вернике, евидентна обнова унутрашњег, литургијског живота Цркве сугерише одређена питања и опрезност при етикетирању савремених облика религиозности и улоге Цркве у њиховом формирању. Историјске околности које доводе до појаве религије нације у Србији у 19. веку чине оправданом хипотезу да религија нације ни тада, а ни данас није изникла из крила Цркве, већ да се она појављује као државни/секуларни идеолошки пројекат, чије су везе са религијом сасвим нерелигијске природе. Да бих поткрепила ову тврдњу, покушаћу да установим и покажем шта се налазило у основама ове световне религије 19. века, те да одговорим на питање начина обликовања њених садржаја. Ово ћу учинити на основу анализе политичке употребе мртвих тела, тј. доношења посмртних остатака Вука Караџића из Беча у Београд и обнављања гроба Доситеја Обрадовића том приликом. ; It is widely known and has been more or less elaborated in scientific literature that return to religion in the area of former SFRY was conducted hand-in-hand with the development of the new national states and establishment of new/old ethnic borders and identities. This is why it is logical that this phe- nomenon is frequently qualified as the religion of the nation and nationalism. However, this qualification frequently lacks insight into the fact that return to religion also meant increased interest in religious teachings and dogmas, as well as greater attendance at Church rituals. Even though it is certain that, among the large percentage of those who declared themselves as Orthodox Serbs during the last Census, a very small number of them are actually active believers; thus, the evident restoration of the internal, liturgical life of the Church suggests certain issues and advises prudence in labeling modern forms of religiousness and the role of the Church in their development. Historical conditions which led to the phenomenon of religion of the nation in Serbia in 19 century justify the hypothesis that religion of the nation was not, and still is not, something to have sprouted out under the auspices of the Church, but that it has occurred as a state/secular ideological project, whose links to religion are of purely non-religious nature. In order to corroborate this statement, I will try to determine and show what was in the basis of this secular religion of 19 century, and answer the question relating to the manner in which its content was shaped. I will do this based on an analysis of political use of dead bodies, i.e. relocation of mortal remains of Vuk Karadžić from Vienna to Belgrade, and restoration of the grave of Dositej Obradović, which was performed on the same occa- sion.
Majelis Agama Buddha Tantrayana Satya Buddha Indonesia di Kalimantan Barat, studi terhadap ajaran dan respon masyarakat / oleh Nuhrison M. Nuh -- Dinamika sosial keagamaan Majelis Tafsir Al-Quran (MTA) pusat di kota Surakarta (Solo), Jawa Tengah / oleh Wakhid Sugiyarto & Zaenal Abidin -- Respon masyarakat terhadap tindak anarkhis di pesantren YAPI Bangil, Kabupaten Pasuruan, Jawa Timur / oleh Achmad Rosidi -- Respon masyarakat terhadap Gereja Jemaat Allah Global Indonesia (JAGI) di kota Semarang, Jawa Tengah / oleh Reslawati -- Komunitas Millah Abraham (Komar) di Kecamatan Haurgeulis, Kabupaten Indramayu, studi tentang ajaran dan respon masyarakatnya / oleh Suhanah & Asnawati
The paper starts from the hypothesis that current religious change may be best approached within the categorial framework not of a sociology of religion, conceived of and practiced as a sociology of religion of individuals and value but a political sociology of religion (Guizzardi) focused upon political exchange aimed at generating legitimacy and, therefore, creating consensus. Two current complementary trends of religious change, described as politization of religion and religionization of politics (Robertson), are interpreted in such a way. Firstly, some aspects of the current politization of religion have been ... described, and, secondly, the crucial aspects of religionization of politics, projected primarily upon the background of transitional processes in former Yugoslavia have been identified and analysed. (SOI : PM: S. 206)
