Social reforms had an important position in the process of transition changes in Serbia in the previous decade. Their strategic framework and aims have been defined in the first years after the 'democratic changes' of 2000 and their realization followed by a series of problems. The transition from the 'socialist welfare state' to the concept of 'active social policy' has been in compliance with the accepted model of (liberal) reforms and changes in the institutional sphere. Analysis of effects and achievements have pointed to an inadeaqucy of the accepted model and deficiencies in the practice. From the point of view of the current situation and expected changes in the future, there is an obvious need for a comprehensive evaluation of cause of (un)success of social reforms. The reason for that lies in the elimination of insufficiencies and creation of a basis for the construction of a system in compliance with the national objectives, the European standards and global challenges.
Ова књига садржи студије настале на основу излагања на међународном скупу Музичке праксе Балкана: етномузиколошке перспективе, одржаном новембра 2011. године у Београду. Организовањем скупа желели смо, пре свега, да као домаћини међународног скупа допринесемо учвршћивању постојећих контаката међу истраживачима који се баве музикама Балкана, као и да пружимо могућност за нова професионална познанства. У проблемском смислу, намера нам је била да створимо прилику за преиспитивање и унапређивање сопствених учешћа у етномузикологији, да дискутовањем о различитим истраживачким стратегијама примењиваним на балканске музичке праксе у новије време допринесемо унапређењу њихових истраживања, као и да скретањем пажње на специфичне проблеме, али и вредности етномузикологије, односно "националних етномузикологија" на Балкану учествујемо у ефикаснијем укључивању "малих" дисциплинарних заједница у светско етномузиколошко друштво. Овакве, у извесном смислу опште потребе, потенциране су околностима развоја етномузикологије у Србији, посебно последњих деценија. Интересовања за традиционалну народну музику изражена кроз записе о њој, њено нотирање и снимање, а потом и прве студије образованих музичара, махом композитора, у Србији су (тек) 1948. добили институционално окриље оснивањем Музиколошког института Српске академије наука (данас Српске академије наука и уметности – САНУ). Од оснивања до данас то је државна установа, те је начин рада условљен државним културним и научним политикама, а обим научне продукције кључно је одређивао увек мали број истраживача. Повећање броја етномузиколога запослених у Институту резултирало је иницијативом да се у оквиру обележавања 170 година постојања САНУ, након већег броја скупова које су организовали музиколози из Института, приреди међународни етномузиколошки скуп. То је, уједно, био и први специјализовани етномузиколошки симпозијум у Србији, а сходно томе, ово је први зборник таквог профила објављен у нашој земљи. Комплексна подршка коју смо добили од САНУ – Одељења ликовне и музичке уметности, као и признавање важности оваквог скупа од стране Министарства просвете и науке Републике Србије, што је подразумевало финансијску помоћ организацији, били су неопходни предуслови и за саму реализацију скупа, и за објављивање овог зборника. Као и увек, обим помоћи, а посебно рокови, били су лимитирајући фактори нашим идејама и професионалним жељама. Изражавамо нарочиту захвалност уваженим колегама који су били у саставу Програмског одбора скупа: Изаљију Земцовском, Џиму Самсону, Мартину Стоуксу, Лозанки Пејчевој и Палу Рихтеру. Непосредне задатке из домена организације скупа делили смо првенствено са колегама-етномузиколозима из Института, Растком Јаковљевићем и Маријом Думнић. Велико нам је задовољство што смо имали прилику да окупимо 26 етномузиколога из 11 земаља: Бугарске, Велике Британије, Грчке, Литваније, Мађарске, Македоније, Русије, Словеније, Турске, Аустралије и Србије. Жао нам је што, због објективних околности, на скупу нису могли да узму учешћа неки од истраживача музика Балкана са других подручја, чија би искуства несумњиво допринела квалитету симпозијума и зборника. Велика већина учесника скупа је приредила своја излагања за публиковање. Сада се пред читаоцима налази двадесет једна студија која на различите начине осветљава музичке праксе Балкана, сведочећи о ширини актуелних истраживачких интересовања и методологија. Издање укључује и вредне аудио и видео примере на приложеном диску, чиме читаоцима омогућавамо потпунији увид у истраживану музику и научне приступе. Обраћајући се ширем кругу читалаца, зборник је публикован на енглеском језику, али је ауторима остављена могућност да своје радове приложе и на матерњим језицима, па су ове верзије такође приложене на диску. Уређивање овог обимног и комплексног зборника је било посебно искуство. Захваљујемо се свим ауторима за прилоге и сарадњу. Посебну захвалност дугујемо рецензентима студија. У овом обимном послу подршку смо имали од читавог колектива Музиколошког института, а нарочито од колегинице др Мелите Милин, која је имала мноштво драгоцених сугестија. Ангажовање др Јелене Симоновић-Schiff (Државни универзитет Портланда, САД) око лекторисања текстова на енглеском језику, Зорана Јерковића у припреми звучних примера, Милоша Рашића у обради видео- примера и Горана Јањића на техничкој припреми издања, далеко је превазишло базичне задатке, због чега смо им велики дужници. ; This book is comprised of studies presented at the international symposium Musical practices in the Balkans: ethnomusicological perspectives, held in November 2011 in Belgrade, Serbia. By organizing this international meeting, as hosts, we above all wanted to contribute to strengthening the existing ties among researchers involved with Balkan musics and to facilitate new professional contacts. Our intent was to create an opportunity for reassessment and improvement of each of our own shares in ethnomusicology, to contribute to the advancement of research by discussing various research strategies recently applied to Balkan musical practices, and to participate in the more efficient inclusion of 'small' disciplinary communities in the global ethnomusicologies by highlighting specific values and problems of 'national ethnomusicologies' in the Balkans. These, so to speak, general needs, were reinforced in circumstances of the growth of the ethnomusicology in Serbia, particularly in recent decades. The interests in traditional folk music expressed through writings, notation, and recording of the same, followed by the first research studies by educated musicians—mainly composers, became institutionalized in Serbia (only) in 1948 with foundation of the Institute of musicology of Serbian academy of sciences (today Serbian academy of sciences and arts—SASA). Since its beginning, SASA has been a state institution, with its work regimen determined by the government culture and science politics and the scope of research output administered by a small number of researchers. The increase in number of ethnomusicologists employed by the Institute resulted in an initiative to celebrate the SASA 170th anniversary by organizing an ethnomusicology conference, in the footsteps of a number of similar professional meetings coordinated by the Institute's musicologists. This was at the same time the first narrowly specialized ethnomusicology symposium in Serbia, and consequently, in front of you is the first proceedings of such profile published in our country. The substantial support received from the SASA Department of fine arts and music and the acknowledgement of the significance of such a meeting by the Ministry of education and science of the Republic of Serbia, including funding the event organization, were essential and indispensable prerequisites for the Symposium realization and publication of this book. As is usually the case, the extent of financial support and particularly deadlines, imposed limits on some of our ideas and professional desires. We are deeply grateful to our esteemed colleagues, members of the Symposium Program committee: Izaly Zemtsovsky, Jim Samson, Martin Stokes, Lozanka Peycheva, and Pál Richter. The Symposium immediate logistics duties were helpfully shared primarily with our colleagues, the Institute ethnomusicologists, Rastko Jakovljević and Marija Dumnić. It was our satisfaction to have the opportunity to gather twenty-six ethnomusicologists from eleven countries: Bulgaria, Great Britain, Greece, Hungary, Lithuania, Macedonia, Russia, Slovenia, Turkey, Australia, and Serbia. We regret that due to objective circumstances, some of the Balkans researchers from other regions, whose experiences would unquestionably contribute to the quality of the Symposium and these proceedings, could not take part. The vast majority of the Symposium participants prepared their papers for publication. The readers are offered twenty-one studies that in different ways illuminate Balkan musical practices and testify to the breadth of current research interests and methodologies. The publication also includes a compact disc with useful audio and video examples, assembled with the idea to provide the reader with even more complete insight into the researched music and utilized approaches. In order to address a wider audience, the proceedings are published in English. Since the contributing authors could optionally submit an additional version of the paper in their native language, those versions are also provided on the compact disc. Editing of this extensive and comprehensive publication presented a unique experience. We would like to thank all of the authors for submitting their papers and for their cooperation. We also extend our sincere gratitude to our reviewers. In this voluminous undertaking, we enjoyed the support of our colleagues at the Institute, but in particular, the encouragement from Melita Milin who offered a number of valuable suggestions. We truly appreciate the cooperation of Jelena Simonović Schiff (Portland State University, USA) in proof reading papers in English, Zoran Jerković in mastering of audio examples, Miloš Rašić in preparing of video examples, and Goran Janjić in technical preparation for print that exceeded standard duties and helped shape this publication. ; Објављивање овог зборника финансијски је помогло Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. / These proceedings have been financially supported by Ministry of education, science and technological development of the Republic of Serbia. Зборник радова са научног скупа одржаног од 23. до 25. новембра 2011. / Proceeding of the international conference held from november 23 to 25. , 2011.
У овој студији пажња је фокусирана на реконструкцију пијанистичког репертоара Корнелија Станковића, како би се испитао однос његових и дела иностраних композитора, као и колико је концепција програма била условљена срединама у којима je наступао. Након увида у написе у оновременој штампи, као и у сачуване плакате са концерата, издвојене су композиције које су се налазиле на његовом пијанистичком репертоару. Циљ овога рада био је и да се укаже на актуелност извођених композиција, што је, између осталог, омогућио и увид у немачку штампу разматраног периода. ; Of particular importance for the artistic commitment and maturation of Kornelije Stanković, was his training in Vienna, which at that time represented the center of the Slavic elite. The whole cultural and social atmosphere of Vienna left a strong imprint on the young artist: a rich cultural and political life of the city, contacts with Serbian and Slavic circles and their ideas, especially studies under distinguished professor at the Conservatory – a composer, pianist and theorist Simon Sechter. By studying the inscriptions in the Serbian press from the 19th century (Srbski list, Vidovdan, Južna pčela, Danica, Trgovačke novine, Šumadinka) and preserved posters of Stankovic's concerts, we have selected the compositions that were part of the Kornelije Stanković piano repertoire. Besides his own compositions, his repertoire included some works of Franz Liszt and Sigismund Thalberg, and even, then popular and now forgotten salon composers-pianists: Jacob Blumenthal, Louis Lacombe, Rudolf Willmers, Eduard M. Pirkhert, and a certain man named Wald. It is possible that this selection of works was influenced by Sechter himself. Blumental and Lacombe were his students. However, the fact remains that the compositions of those authors, which Stanković performed, also represented the most famous works of those composers, as well as the standards of the salon repertoire at the time. The aim of this paper is to highlight the equal importance and representation of the foreign composers within Stankovic's piano repertoire, as well as the actuality of performed compositions, which has allowed us to gain an insight into the German press of the considered period.
By modernizing society, corruption is becoming the global problem and is considered to be the main cause of state dysfunction. Widespread in a large number of countries, embracing political and social life, corruption has become the everyday life of citizens convinced that without corruption there was no proper functioning of the society. Countries in transition, with an unstable political system, are the fundament for the development of corruption. The fight against corruption is long lasting and painful issue with an unknown outcome. The enjoyment of media attention, the commitment of the European Union and the United Nations, the establishment of anti-corruption organizations and agencies within states are mechanisms to combat this global problem. Anticorruption culture as a preventive mechanism prevents the existing and emergence of new forms of corruption. Effective preventive action requires careful and long-term planning to result in a better quality of life in the future.
Pitanje prava drzava na samoodbranu je jedno od fundamentalnih pitanja medjunarodnog javnog prava. Ovo nacelo koji postoji koliko i samo medjunarodno pravo, formulisano je na univerzalan nacin sredinom proslog vijeka, i postoje mnogi pisani radovi o njegovoj izradi i tumacenju. Pozivanje na samoodbranu kroz cijelu istoriju je koristeno kao opravdanje za zloupotrebu sile od strane drzava van svojih teritorija. ; Question of right of states to self-defense is one of the fundamental questions of public international law. This principle, which exists just as long as public international law does, was formulated in universal manner by the mid 20th century and there are many written works on its formulation and interpretation. Invoking self-defense during the course of history was used as a pretext for the use of force by the states outside of its territories. Right of states to self-defense originates from customary international law. During antic and medieval times, principle of self-defense was linked to the theory of just war which was differently interpreted in different times. In the period between two world wars, still there was no absolute prohibition of the use of force in international relations so the principle of self-defense was linked to the right of self-help through use of different forcible measures: retorsions, reprisals, naval blockade, intervention and demonstration of naval power. Contrary to the period of League of Nations, mechanism of implementation of international law was centralized by the foundation of the United Nations because a single body – Security Council – was entrusted with the authority to determine when the use of force is allowed in international law. Article 51 of the United Nations Charter defines that the states have a right to individual or collective self-defense in case of armed attack on the UN member state. This right is considered legitimate until the Security Council has taken measures necessary to maintain international peace and security.
